ФЕЉТОН - ВЕЛИКИ КЊИЖЕВНИК ПРЕДВИЂА БУДУЋНОСТ: На удару Ћосићеве критике било је слепило српске политике за "шовинизам Шиптара"

У ДРУГОЈ половини априла 1968. о положају аутономних покрајина расправљао је и Извршни комитет Покрајинског комитета СК Србије за Косово и Метохију.

Добрица Ћосић је отворено говорио о прогону српског живља, Фото Стеван Крагујевић

Том приликом Фадил Хоџа је истакао оправданим да покрајина постане „категорија федерације и да се јасније изрази као саставни део федерације”. Он се супротставио употреби појма Метохија и захтевао да у званичном имену покрајине остане само назив „Косово”. Сматрао је да не треба измишљати неку нову заставу већ као службену употребљавати „шиптарску албанску заставу”. Ф. Хоџа се није директно изјашњавао „за републику” мада није скривао да је то доминантно расположење мећу албанским комунистима... Идеја исказана у пароли „Косово — република” сазревала јеу највишем политичком врху Покрајине.

Питање решавања положаја националних мањина унутар републшсе и Федерације изазвало је расцеп партијског руководства Србије. На 14. седници ЦК СК Србије, одржаној 29. маја 1968, расправљано је о политици националне равноправности у републици. У уводном излагању констатовано је да „национални односи нису једном за увек дати” и указано да упоредо са развојем друштва неки ранији проблеми бивају актуелизовани „са другачијом димензијом” или искрсавају „нови проблеми националне равноправности”. Муслимански кадрови из Санџака су говорили о положају муслиманског становништва у Санџаку, привредном заостајању тог дела републике, великом наталитету, губитку перспективе која иницира исељавање у Турску (12.200 муслимана из Србије), општем неповерењу којеје захватило етничке заједнице, процесима идентифилације вере и нације...Махмут Бакали је настојао да одлазак дела српских и црногорских стручњака са Косова и Метохије објасни економским разлозима одбацујући могућност „притиска” који су на њих вршили Албанци.

РАД 14. СЕДНИЦЕ  ЦК СК Србије обележила су иступања Јована Марјановића и Добрице Ћосића. Добрица Ђосић и Јован Марјановић изложили су критици националну политику СКЈ. По њиховом мишљењу националистички етатизми, бирократски партикуларизми и бирократски национализми озбиљно су нагризали темеље југословенске заједнице. Ј. Марјановићје отворио питање поларизације комуниста по националној припадности уместо по револуционарним циљевима? Питао се да ли Савез комуниста окупља Албанце, Србе, Маћаре... или комунисте који делују у српској, албанској, маћарској средини?

Проглашавање „муслиманске нације” он је сматрао „бесмисленим” потезом који неминовно води „повећању националних трвења и нетрпељивости”. Исказивао је бригу за положај и „тенденцију развоја” српског народа ван Србије. Оптуживао је „бирократски национализам”, сконцентрисан по републикама, за спутавање слободног развоја југословенске социјалистичке свести. У том контексту је гледао и на захтеве за формирањем „националних армија”. Једним од основних узрока национализма сматрао је затварање републичких привреда, сужавање тржишта, успоравање интеграционих процеса, истицање тезе о „националним економијама”. Суочен са бројним дезинформацијама Марјановић је сматрао нужним да комунисти Србије изврше „критичку анализу пређеног пута у решавању националног питања”, дају „оцену стварног развоја појединих народа и народности”, вреднују „степен демократског зближења”, уоче „тенденције даљег кретања”. Марјановић се залагао за јединство комуниста Југославије и истицао штетност тенденције пресликавања државне организације и појединих решења за националне односе на Савез комуниста. Потезе које републичка руководства повлаче и компромисе које чине „ради мира у нацији” сматрао је недопустивим. У том контексту критиковао је делатност Српске православне цркве као једине заштитнице „свих Срба” и антикомунизам католичке штампе. Марјановић је посебно скретао пажњу на понашање албанских кадрова са Косова и Метохије заинтересованих „правима за аутономну покрајину и националним амблемима и обележјима, него појавом да се због тешке националне атмосфере са Косова и Метохије повлачи део староседелачког српског и црногорског живља, нарочито интелигенције”.

ДОБРИЦА Ћосић је скретао пажњу на чињеницу да се под формулом „самоуправних права и самоуправности нација, у име државне суверености као израза равноправности, у име националитета као друштвеног примата, у име територијалног аутономизма, носи концепција примитивног, дезинтегрисаног, партикуларизованог, неминовно бирократског и сиромашног друштва”. О „бирократском национализму” он је говорио као о појави која „социјалистичку самоуправу поистовећује са националним и државним суверенитетом и оквиром,  која радничко и друштвено самоуправљање деградира на територијални партикуларизам и парцијализацију економике и друштва. Ћосић се залагао за интензивније, рационалније и сврсисходније инвестирање на Косову и Метохији, обезбећивање оптималних услова за културни развој националних мањина, интегрисање њиховог стваралаштва у „културни фонд Србије и Југославије”. Упоредо са тим указивао је на заоштравање односа измећу Шиптара и Срба, појаву „албаниоцентризма” на Косову и Метохији, застрашивање и угроженост Срба, исељавање, систематско потискивање са радних места, неравноправност пред судовима, нарушавање законитости. На удару његове критике било је слепило српске политике за „шовинистичка расположења” и „националистичку психозу” у шиптарској народности, појаву иредентистичких и сепаратистичких идеја, фаворизовање албанског национализма, националну дискриминацију. Скретао је пажњу на тенденцију реализације самоуправних права као „права на успостављање државности и косовског суверенитета”. По његовом мишљењу на том простору била су могућа само два суверенитета: „југословенски и албански, односно један или други”. Комбинација оба, водила је трагичном исходу.

Равноправност Шиптара у Србији и Југославији, схваћена на бирократско-етатистички начин, и развијање покрајинског суверенитета неминовно су, по Ђосићу, водили иредентизму и озбиљном сукобу. Осврћући се на прилике у Војводини Ђосић је војвођанско бирократско аутономаштво поистоветио са ретроградним партикуларизмом који „представља кочницу природним, неминовним друштвеним кретањима ка демократској и модерној интеграцији и концентрацији материјалних и интелектуалних енергија. Ћосић је тврдио да „чежњу” за уједињењем Албанаца са својим сународницима у Албанији могу спутати само процеси економског, демократског и друштвеног напретка Југославије и њене надмоћности над албанском стварношћу. Он је сматрао да српски народ има свест, снагу и вољу да демократски разуме национална осећања Шиптара Косова и Метохије, под условом да она не угрожавају мир на Балкану и независност југословенске заједнице. Посебно ако „свој национални суверенитет не остварује у националистичким облицима и угрожавањем опстанка, слободе и интегритета самог српског народа на Косову и Метохији”. Ћосић је сматрао да албанска политичка елита бројне социјалне и развојне проблеме преноси са „друштвеног на национални терен” и излаз види у остваривању „националног и државног суверенитета, односно отцепљењу Косова и Метохије од Србије и Југославије”. Коришћење друштвеног самоуправљања и аутономије за „афирмацију таквог самоопредељења” он је сматрао подједнако кобним за све народе који живе на Косову и Метохији.

НАЦИОНАЛНЕ ИДЕОЛОГИЈЕ

ЈЕДИНИ излаз из постојеће ситуације  Добрица Ћосић видео је у стварању „друштва у коме се национална равноправност остварује у друштвеним односима, али без државних облика, државних атрибута, националне идеологије и националних, односно бирократских ’заступника’ и ’представника’ ”. У случају да у Југославији превагу однесе националистичка политика над друштвеним универзализмом и визијом будућности коју нуди СКС, Ћосић је предвићао да се и у српском народу могу разгорети стари историјски циљеви и национални идеали.

 СУТРА: ШИПТАРИ ТРАЖЕ СТАТУС КОНСТИТУТИВНОГ НАРОДА 

Препоручујемо

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - ОБРАЧУН СА РАНКОВИЋЕМ ПОВОД ЗА ЦЕПАЊЕ СРБИЈЕ: На делу била опструкција изградње "Ђердапа" и пруге Београд–Бар

30. 09. 2024. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - ПИТАЊЕ ТИТОВОГ НАСЛЕДНИКА КЉУЧ АФЕРЕ ПРИСЛУШКИВАЊА: Вукмановић је рекао да се УДБ-а спремала да преузме власт након Титове смрти

29. 09. 2024. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ПОЛА МИЛИОНА МЛАДИХ ЉУДИ НАПУШТА ЗЕМЉУ: Привредна реформа утицала је на незапосленост, око 300.000 људи тражило је посао

28. 09. 2024. у 18:00

Фељтон

0 12

ФЕЉТОН - ДУЖИНА МАНДАТА НИЈЕ ВАЖИЛА ЗА ЈОСИПА БРОЗА: Аутономна Косовско-метохијска Област је Уставом из 1963. године постала покрајина

27. 09. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације