ФЕЉТОН - ТИТО ЈЕ РАТОВАО БЕЗ ОБЗИРА НА ПОСЛЕДИЦЕ: Британске службе нису прецизно установиле свој допринос у пучу 27. марта 1941.

КАДА је Черчил 1940. коначно основао SOЕ (Службе за специјалне операције), његови оперативци већ су били прогнани из Југославије.

ПОСРЕДНИК Черчилов изасланик пуковник Фицрој Маклејн, Фото Википедија

Један од ретких још присутних био је поморски аташе Сенди Глен, који се већ био истакао као истраживач на Арктику. Али као што смо у прошлом наставку видели, амбасадор Кембел био је веома уздржан по питању диверзантских операција како се Југословени не би приклонили силама Осовине, користећи британске активности као оправдање за прекид односа са Уједињеним Краљевством.

Дакле, дилема са којом су се диверзанти суочили - помоћи ратне напоре и уништавати немачке војне капацитете или угрозити осетљив дипломатски баланс - остала је кључна.

Черчил, поставши премијер 1940, у свом стилу желео је да употреби SOЕ како би „запалио Европу".  Успостављене су тајне везе са Српском сељачком странком, али она није имала значајнију улогу у мутном свету београдске политике.Надаље, улози су постајали знатно већи. Године 1939. Италијани су покорили Албанију, чији је владар носио жестоко име - краљ Зогу, а 28. октобра 1940. Мусолини је одлучио да прошири своју балканску империју нападајући Грчку, земљу која је, попут Југославије, настојала да остане посвећено неутрална. Ова операција значајно је приближила рат према већ узнемиреним Југословенима, јер су борбе дошле на њихов праг. Како су се италијанске трупе показале неуспешне у сукобу са Грцима, као уосталом и против Британаца у Северној Африци, могућност да Немци пруже активну подршку свом невољама склоном  италијанском савезнику, злослутно се назирала на хоризонту. Ситуација је постајала све озбиљнија и неугоднија - подсетимо се да су Трећи рајх и СССР тада били савезници. То је чињеница коју често превиђамо враћајући се у тај период историје, али коју су сви балкански режими свакако имали на уму.

У то време, у Београду је са дипломатским статусом деловао Том Мастерсон, шездесетогодишњак у званичном рангу нижег дипломате. Он је, такође, поседовао значајно искуство са Балканом, будући да је 1916. учествовао у уништењу познатих румунских нафтних постројења у Плоештију, баш на време да предухитри њихово заузимање од стране немачке армије у Првом светском рату.

УПРКОС присуству талентованих и обучених Глена и Мастерсона, ови неустрашиви британски агенти нису могли да учине ништа значајно, иако је услед ширења рата на Балкан чињење нечег било од виталног значаја.

Тог 27. марта 1941. храбри српски официри поништили су пакт између намесника кнеза Павла и Хитлера, сврставајући се на британску страну у борби против нацистичке Немачке. Као што званични историчар SOЕ признаје: „Не може се тачно проценити удео учешћа SOЕ у тим догађајима."

Требало је доста времена да Британци дају опроштај кнезу Павлу - ако је заиста и починио акт издаје, према мишљењу оних који су његов мировни споразум са Немачком тако видели. Као што и историјат SOЕ признаје, југословенском намесништву било је јасно да  је, узимајући у обзир чињеницу да су 1941. Румунија и Бугарска већ биле чврсто повезане са силама Осовине, те да се од Британаца није могла очекивати помоћ против немачке инвазије, несумњиво „у интересу државе компромис наместо рата“. С друге стране, Черчил је сматрао да је суштински реч о новој победи за Хитлера, и као што је тврдио, пуч је био изнова пронађена ратничка душа југословенских народа.

Но, све је било узалуд. Немачке снаге су 6. априла освојиле земљу блицкригом, са застрашујућим последицама. Све је било завршено за 11 дана, уз предају новоизабране владе и бекство краља и неких важнијих пучиста у Енглеску, а Немци су наставили једнако опако како су и почели.

ПОСЛЕ успешне инвазије сила Осовине 1941. појавиле су се две герилске групе. Прва, четници, чији су припадници у потпуности били Срби и, значајно за Британију, представљала је оружане снаге избеглог краља Петра II, рођака краља Џорџа VI. Друга група, партизани, није им била толико позната.

Овде улазимо у дубоко противуречну област, јер је Британцима постало очигледно да четници и партизани имају прилично друкчији приступ према дивљаштву немачког осветничког терора.

Нема бољег описа од навода сер Фицроја Маклејна, Черчиловог личног изасланика при партизанима 1943, у његовим ратним мемоарима Источна Гледишта. Он пише саосећајно:

„На ово (масакре) и накнадне трагедије, партизани и четници реаговали су различито. У овој разлици у приступу лежи објашњење за много тога што ће уследити касни је.“ С једне стране: Четници су сматрали да резултати њихових операција не могу оправдати штету и патњу цивилног становништва. Циљ им је био да штите радије него да уништавају. Убудуће, биће све наклоњенији избегавању активних дејстава; убрзо су неки од њих дошли до обострано корисних договора са непријатељем.

Ова последња тврдња створиће огроман раздор после рата, када ће четнички следбеници оптужити Маклејна, као што ћемо видети касније, да измишља лажне оптужбе против храбрих српских бораца. Али може се и рећи, док и даље букте расправе о четничко-немачкој сарадњи, да обавештајни подаци ULTRA ( ознака британске војне обавештајне службе) потврђују тачност ових оптужби и, још важније, потпуна четничка пасивност било да су сарађивали са непријатељем било да нису, била је разлог за бес британске владе у Лондону, нарочито кад је дошло време одлуке, као што ћемо открити.

ШТО СЕ  партизана тиче, Маклејн је засигурно био у праву када је рекао: Партизани су, с друге стране, са изворном комунистичком суровошћу одбијали да их било какве препреке или освете одврате од остваривања постављених задатака. Њихови сопствени животи нису имали значаја. Што се цивила тиче, они су такође били на борбеној линији, са истим изгледима за херојску смрт попут партизана. Што су више цивила Немци убијали, што су више села спаљивали, то су више непријатељских снага партизани уништавали, више мостова рушили. То је био тврд приступ, нарочито за борце који су ратовали у свом завичају, али напослетку оправдан догађајима и посебно невољним поштовањем од стране Немаца, поштовањем које никакав обим помирења није могао да изазове.

Наравно, веома је лако рећи да је њихов „тврди приступ" био оправдан, у светлу хиљада цивилних жртава које су пале због немачке освете приликом спаљивања земље. И веома је лако Британцу да то каже за народ неке друге земље.

Но, Фицрој' Маклејн и Винстон Черчил, са ратним штабом и командантима, почев од 1943, са савезничким снагама у Италији, борили су се на смрт са нацистичком Немачком, једним од најдивљијих непријатеља још од времена када су монголске армије Џингис-кана нагрнуле на евроазијске просторе, пре много векова.

Намеће се морална дилема - да ли у потрази за оправдањем оваквог вида ратног отпора Хитлеровом Рајху приступамо без обзира на цену и последице? Такав је био случај са СССР-ом, савезником Британије и САД, чији су милиони црвеноармејаца били део  машине све до Берлина, без обзира на губитке, што је био преседан дотад невиђен у историји ратовања.

Попут Стаљина, и Тито је водио рат без обзира на последице, све с циљем да се Хилеров Рајх коначно победи заувек.

КРВОПРОЛИЋЕ У ЛЕСКОВЦУ

ТОКОМ инвазије, снаге Вермахта окупирале су српски град Лесковац. Тог јула, комунистичка герила - партизани - извршили су диверзију на оближњим железничким пругама. Немачка освета била је брза и смртоносна: преко 2.000 становника ликвидирано је по кратком поступку. У октобру, преко 2.700 цивила на исти крволочан начин побијено је у другом српском граду, Крагујевцу. Отпор немачким окупаторима постајао је прилично скуп.

То ћемо ћемо детаљније обрадити у наставку фељтона, у поглављу о М13, јер је у току 1943. британски став о околностима почетка отпорау Југославији био кључан за политичаре и генерале у Лондону и њихово разумевање рата - што је главна тема овог нашег текста.

 СУТРА: НЕПОВРАТНО НАРУШЕНИ ОДНОСИ ДРАЖЕ И ТИТА 

Препоручујемо

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - САБОТАЖЕ БРИТАНСКИХ СЛУЖБИ У ЈУГОСЛАВИЈИ: Британци су планирали минирање пловног пута Дунава у делу Ђердапске клисуре

03. 11. 2024. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ПОДЕЛА ЈУГОСЛАВИЈЕ У ЈАЈЦУ ПО ПРОГРАМУ КОМИНТЕРНЕ: На конгресу у селу Ба тумач ставова политичких странака био је Живко Топаловић

26. 10. 2024. у 18:00

Фељтон

0 26

ФЕЉТОН - КОНГРЕС НА РАВНОЈ ГОРИ ПАНДАМ ЗАСЕДАЊУ АВНОЈА: На конгресу је поздрављена изјава "Чича Драже" да после рата неће бити одмазди

25. 10. 2024. у 18:00

Фељтон

0 9

ФЕЉТОН - НЕУСПЕО ПОКУШАЈ КРАЉА ДА МИНИРА ЧЕРЧИЛОВ ПЛАН: Стаљин први подржао британског државника да се у Југославији определи за Тита

24. 10. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације