ФЕЉТОН - БРИТАНЦЕ НЕ ИНТЕРЕСУЈУ НЕМАЧКИ МАСКРИ У СРБИЈИ: Савезничка инвазија на Италију је углавном одредила британску балканску политику

У ПИСМЕНОЈ комуникација између британских обавешатајних служби (МI3 и МI6) са Главном командом у Лондону, исцрпно су навођене кључне разлике између четника и партизана, што ће у догледно време постати одлучујуће у одлуци којој ће се страни приклонити .

ДИЛЕМЕ Поручник Крамер, генерал Дража, потпуквник Мекдауел и капетан Митрани, Фото Википедија

У тим извештајима се наводи да четници нису били пријатељи немачких окупационих снага. Али су били застрашени суровошћу немачких одмазди. Наводимо један пример: Лесковац.

У априлу 1941, током блицкрига кроз Југославију, снаге Вермахта окупирале су српски град Лесковац. Тог јула, комунистичка герила - партизани - извршили су диверзију на оближњим железничким пругама. Немачка освета је била брза и смртоносна: преко 2.000 становника ликвидирано је по кратком поступку. У октобрује преко 2.700 цивила сурово побијено у другом српском граду, Крагујевцу. Отпор немачким окупаторима постајао је прилично скуп и то је превладало у четничком размишљању. Овде можемо разумети ревизионисте/следбенике завера, јер су те крволочности уистину биле ужасне. Како Дејвид Мартин, један од историчара ревизиониста, исправно примећује: „Масакар у Крагујевцу постао је симбол разлика у погледу стратегија, што је поделило партизане и Михаиловићеве следбенике. Питање није било треба ли се борити, већ како и када се борити“.

С тачке гледишта војника на терену и њихових старешина, ово је било једноставно. Но, Британији су били потребни савезници који ће се борити против Немаца, и управо тај разлог довео је до одлука Черчила и Команде у Лондону. То је могло бити непријатно за Михаиловића и четнике, који су, услед разумљивих разлога, настојали да на својој територији избегну немачке масакре. Но, Черчил није могао да одређује британску политику на основу онога шта је прихватљивије за четнике. Животи храбрих Британаца, Американаца и избеглих пољских трупа, који су ратовали у Италији, били су на коцки, као и потреба да се што више немачких дивизија задржи на Балкану како би се смањили савезнички губици - све то била је потпуно исправна суштина Черчиловог размишљања.

Са партизанима је било другачије: отпор непријатељу морао се пружити без обзира на жртве. Како комуникације МI3 и МI6 показују, партизани су желели „једну свеобухватну и сталну офанзиву, без обзира на жртве бораца и цивила“.

ДЕЦЕНИЈАМА касније, свакако је лако просуђивати и рећи да бисмо и ми пружили Немцима отпор без обзира на жртве. Но, за Черчила и Команду у априлу 1942. ситуација је била очајна. Сингапур је пао у руке Јапанцима у фебруару, а Ромел је био на ивици да заузме Тобрук, што су његове снаге и успеле у јуну. САД су биле наш савезник, али још увек није било америчких снага на страни Британије и њене империје. Ситуација на Малти и на Медитерану била је више него неизвесна. Сада знамо да се издржало упркос свим изгледима, али Команди су тада, док је пратила стање на Балкану, биле потребне вести о заустављању немачких дивизија, а не вести о герилцима који, ма колико разумљиво, немају вољу за борбу. То је значило да је политика отпора постала комплексна.

Како су Черчилови војни саветници схватали, пред њима је била дилема: подршка Михаиловићу и четницима била би уједно и подршка ројалистичкој Влади у избеглиштву, нашем званичном савезнику у Југославији, са којим је Британија намеравала да сарађује по окончању рата. (На страну то што је млади краљ Петар II био потомак краљице Викторије!).

С друге стране, имамо комунисте у борби против Немаца. Дакле: Поред присутних политичких разлика, директна последица била би губитак контроле над устанком који бисмо спровели ми или југословенска влада. То не би, међутим, значило да отпор непријатељу престаје.

Британија је имала званичне односе са избегличким ројалистичким режимом, што није био случај са партизанима, упркос Хадсоновој краћој посети. Стога је Уједињено Краљевство, преко краља Петра II и његових званичника, имало неки утицај једино над четницима. Но, и ово је, како је у мају Талбот Рајс известио своје претпостављене, такође било проблематично: “Ако не подржимо Михаиловића, не само што ћемо и сами изгубити... него ће и војна ситуација прерасти у политичку анархију. Не само да ће британски утицај и углед у Југославији бити изгубљени (у корист Русије), него ће бити и значајно ослабљени широм Балкана и источног Медитерана.”

У то време, Черчил се заинтересовао управо за ово питање, када му је МI3 доставио мапу са подацима о томе ко се чини да контролише коју територију у овом прилично конфузном делу света. Да ли је Британија, подржавајући свог званичног савезника, играла на погрешну карту?

Како данас знамо, испоставило се да је овај поглед на италијански фронт био претерано оптимистичан, мада је истина да је приликом неколико фаза у преостале две године рата, Хитлер бивао присиљен да пребаци трупе са Источног фронта у Западну Европу, кад год га је притисак Британије и САД присиљавао на такву одлуку.

КЉУЧНА ствар остаје иста: Италија и италијанска операција одредиле су британску балканску политику. Увек је био присутан притисак Команде с циљем проналажења савезника на Балкану који би могао да онеспособи Немце, и то је био главни Черчилов мото, а не којекакве завере у Каиру.

Неустрашиви Бил Хадсон, шеф прве британске мисије у Југославији,  у септембру је био у прилици да повратно извести штаб, а свакако је захваљујући ранијим контактима са партизанима могао да разгласи њихове борбене вредности. Да ли је то значило да Британци треба да подрже мистериозног Тита и његове комунистичке герилце? Или је Британија, како неки мисле, требало да подржи оба покрета отпора, са јасним демаркационим линијама и зонама борбених дејстава против Немаца?

До сада је већ постало јасно да Михаиловић са својим четницима заиста не чини ништа у погледу напада на Немце, а терор и безобзирна одмазда били су главни разлог за њихову одлуку о пасивности. Други разлог је био политички: ако сачувају своје снаге до коначног пораза сила Осовине, биће довољно снажни да крену на партизане и поразе их, када коначна победа дође.

Из угла четника, оваква логика била је више но очигледна. Ко би желео да Немци покрену талас одмазде против недужног становништва? Неки у МI3 су то схватили, бележећи:

„Сматрамо да би било опасно преузети ризик одмазде толиког обима, какав би довео до отуђивања унутар могућих следбеника." Ово је подржао и директор Војне обавештајне службе. Духови Крагујевца су још увек, разумљиво, прогањали људске душе.

Четничка пасивност била је приметно упадљива, иако је ULTRA понекад опрезно извештавала о неким противнемачким дејствима, попут освајања Фоче, крајем 1942. године. ULTRA истовремено извештава о значајно већим и неспорним партизанским акцијама.

НЕМЦИ НА БАЛКАНУ

ГЛАВНА савезничка команда постала је  заинтересована за Југославију када су почели да се кују планови за инвазију Италије. На путу према Трајдент конференцији (кодни назив за састанак у Вашингтону 1943. ) са САД,  Команда је 10. маја 1943. одржала састанак на броду „Квин Мери“ и чврсто одлучила да Савезници „треба да буду спремни како би искористили сваку слабост немачке позиције на Балкану“. По доласку у САД, на састанку Здружене команде саветовали су своје америчке колеге: Нисмо мишљења да би Немачка била у стању да држи оба фронта, и у Италији и на Балкану, без ризика од пораза на Руском фронту. Чак и да напусти Италију и задржи Балкан, њен задатак никако неће бити лак... Треба да будемо спремни како бисмо искористили сваку слабост немачке позиције на Балкану.

 СУТРА: КОМПРОМИТАЦИЈА ЧЕТНИКА ЗБОГ САРАДЊЕ СА ИТАЛИЈОМ 

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ФОРМАЛАН ПРЕКИД САРАДЊЕ СА ЧЕТНИЧКИМ ПОКРЕТОМ: Битке на Неретви и Сутјесци биле су пресудне да се Черчил определи за партизане

13. 11. 2024. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ЧЕРЧИЛ ЈЕ ЗНАО ШТА СЕ ДЕШАВА У ЈУГОСЛАВИЈИ: Многи извори доказују да су се партизани више борили против Немаца него четници

12. 11. 2024. у 18:00

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - ИНВАЗИЈА НА ИТАЛИЈУ ИШЛА У ПРИЛОГ ТИТУ: Черчилова одлука да подржи Броза и партизане донета је из британских интереса

10. 11. 2024. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - ЧЕРЧИЛ ТРАЖИ СТВАРАЊЕ ХАОСА ИЗА ЛИНИЈЕ ФРОНТА: Сазнање да се у Југославији герилци боре међусобно, за Британце је била лоша вест

14. 11. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације