ФЕЉТОН - ТИТОВ ПОКРЕТ ПРЕУЗИМА ВОДЕЋУ УЛОГУ НА БАЛКАНУ: Приличан број америчких агената радио је за НКВД, Совјети тако знали шта се догађа

ВИЛИЈАМ Донован свакако није био тип кога је могуће преварити! Занимљиво је истаћи да је у региону у том тренутку SOE (британска обавештајба служба) имала очигледну бројчану надмоћ.

САДЕЈСТВО Савезнички командоси на Вису 1944. године, Фото Википедија

После рата, SOE је расформирана, док је OSS (америчка служба за специјалнне опрерације ) стављена у стање мировања. Касније је OSS прерасла у ЦИА, која данас свакако представља старијег сродника у односима са службама пријатељских држава, као што је МI 6 (тачније SIS, Тајна обавештајна служба) у Британији.

Дакле, Донован је предложио команди оснивање „заједничког SOE - OSS оперативног  комитета" у Каиру и, занимљиво, „са акцентом на војни, а не на политички аспект“. То је био пример класичне америчке политике, попут става генерала Џорџа К. Маршала да подржи Ајзенхауера, дозволивши Црвеној армији заузимање Берлина како не би ризиковао животе савезничких војника, што би у супротном представљало чисту политичку одлуку у интересу Запада, који би освојио Берлин пре Совјетског Савеза.

Све оперативне наредбе пажљиво је припремало ово заједничко тело, пре свега у општем савезничком интересу, а не конкретне чланице. Свака герилска организација коју су подржавали Савезници морала је да постави „овлашћеног представника" у Каиру. С тим циљем, и Совјетски Савез је усвојио одговарајуће процедуре за везу са OSS и SОЕ. Овај последњи навод је ненамерно ироничан, с обзиром на то да сада знамо како је приличан број OSS агената радио и за НКВД, тако да су Совјети знали шта се догађа.

Донован, у свом извештају, на крају подсећа Здружену команду: „Знајући за жудњу политичких вођа Грчке и Југославије да наведу Америку против Британије и обе против Совјетског Савеза, која се појачала услед нашег садашњег става да им ништа не говоримо, одмах смо им ставили до знања да је Московска конференција учврстила све три нације у њиховом ратном напору, те да балканске земље морају да ускладе своје захтеве са интересима овог заједничког подухвата.“

Ово је звучало јасно. Но, шта би са оним да се присиле на коришћење муниције искључиво у борби против Немаца, а не против супарника у грађанском рату?

ЈАНУАРА 1944. OSS је припремио интерни извештај о томе у ком правцу се креће брза  промена ситуације у Југославији.  У њему се наводи како краљ осећа да је „талац фанатичних великосрба", што је свакако штетило савезничком циљу, а користило интересима непријатеља. Услед мањка независних извора информација о стању у земљи, многи патриотски предратни југословенски политичари покушавали су да остваре сарадњу са Титом у намери формирања нове Владе у избеглиштву...

Тито је сада добијао гомиле савезничке опреме, његов кредо био је „тући непријатеља свуда и увек... упркос значајним губицима“. Тада су Американци сазнали да Британци напуштају Михаиловића и усмеравају потпуни фокус ка Титу. Амерички извор обавештава како је на неком састанку Черчил потврдио да им је „Тито веома користан". Према Черчилу, „партизани ратују маестрално“. Британци су веома отворено саопштили Американцима разлоге за промену подршке у корист партизана - то је, како знамо, ULTRA материјал, али се то тада није смело открити OSS.

Партизани у контакту са Американцима нису скривали своја комунистичка уверења. Британци су известили своје OSS колеге да и без индоктринације „много способних официра постају комунисти“.

Другим речима, отворена комунистичка опредељеност партизанског покрета била је очигледна - Америка и Британија ушле су у нови однос са Титом широм отворених очију.

Иако су неки јасно оспоравали, како смо видели, могућност да ће Тито после рата створити комунистичку државу, било је очигледно ко је главни и ко је на челу групе која убија највише Немаца. Тај краткорочни циљ, задржати и почистити што је могуће више дивизија Вермахта, док савезничке снаге постепено напредују ка северу италијанског полуострва, био је од највеће важности за будуће победнике. Не смемо изгубити из вида да је реч о заједничкој политици Америке и Британије, тако да онима који су наклоњени комунистичким кртицама у SOE Kаиро као узроку, мора бити јасно да су изнад свега постојали интереси Савезника.  Нема говора о томе да су били насамарени - напротив, веома су добро знали шта им је чинити. Није спорно да је у редовима SOE Каиро, као и SOE Лондон, било убеђених комуниста - било активних агената НКВД или не - међутим, одлуке које су најпре доносили Британци, а касније и Американци, биле су засноване искључиво на хитним војним потребама. Више немачке смрти у Југославији значило је више савезничких живота у Италији, јасно као дан.

Закључак меморандума OSS указује на то да ће америчко деловање, ипак, довести до последица: „Очито нема сумње да Титов покрет преузима водећу улогу и утиче на друге партизанске покрете у југоисточној Европи, као и да ће такви покрети добијати на значају и обиму у односу на смањивање немачког присуства на Балкану. Стога би за Сједињене Државе било мудро да избегну положај који би личио на нашу жељу за подршком, до крајњих граница, група непријатељски настројених према партизанима, због чега би у њиховим очима изгледали реакционарно, антидемократски или потпуно фашистички, уз сумњу да желимо сарадњу са Немцима, подржавамо раздор и грађански рат. Ако ће партизански покрет по југословенском моделу представљати  талас будућности  у југоисточној Европи, а у том правцу упућују и информације, морамо размотрити опцију да ли ће нас наши савезници, на врхунцу свог успеха, бацити у чабар, или ћемо се у очима балканских народа, услед наше непажње и сами у њему наћи, упркос њиховој прилично великој наклоности према нашој земљи.“

МИХАИЛОВИЋ ЈЕ ПРОШЛОСТ

ВИНСТОН Черчил је 22. фебруара 1944. коначно "заврнуо славину" Михаиловићу и четницима. Иако је коцка судбине бачена крајем 1943. све је коначно постало јавно почетком 1944. године. Разумљиво, иако није могао да говори о ULTRA документима и правим разлозима своје одлуке, ипак је приликом говора у Доњем дому цитирао савет добијен од Била Дикина. Тито је био јунак, а Михаиловић прошлост. Промена је спроведена, раскид са Михаиловићем био је коначан. Када је реч о Југославији, Черчил је био прагматик. Својим "нечасним документом" из 1944. убедио је Стаљина да прихвати сферу интереса „пола-пола“ за Југославију. Дакле, када је Тито напустио Совјете 1948, Стаљин је одржао реч и није послао Црвену армију да поново заузме земљу. Черчилов и Стаљинов интересни "уговор са ђаволом", на тај начин је спасао главу Титу.

  Крај  

Препоручујемо

Фељтон

0 10

ФЕЉТОН - ШПИЈУНСКЕ ИГРЕ ИЗМЕЂУ МОСКВЕ И ВАШИНГТОНА: Амерички мајор, који је прославио Тита, био је агент СССР-а са кодним именом "Атила"

26. 11. 2024. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - ЛОРЕНС ОД ЈУГОСЛАВИЈЕ ПИШЕ ХВАЛОСПЕВ О ТИТУ: Бил Донован шеф Америчкe специјалнe службе OSS, слао је своје људе у Дражин штаб

25. 11. 2024. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ДРАЖА ПОСТАЈЕ КРОЈАЧ СУДБИНЕ СВОГ ПОКРЕТА: Лондон је у више наврата тражио од генерала Михаиловића да промени приоритете

24. 11. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације