ФЕЉТОН - ПАВЕЛИЋ ВЛАСНИК ЗГРАДЕ СИМБОЛА БУЕНОС АЈРЕСА: Благоје Јововић у новинском чланку сазнао да је Павелић у главном граду Аргентине

КУЋА у којој се Павелић налазио, према неким индицијама, за време његовог кратког боравка у Мар дел Плати изгледа да се налазила у улици Ла Мадрид бр. 2472, у склопу насеља Виља Такул, огромних размера и са много просторија, а срушена је 2018. године, али њена фотографија је забележена.

ЕМИГРАНТ Благоје Јововић у Мар дел Плати почетком педесетих година, Фото Из књиге "Српски херој у вучјој јазбини"

Милева Гаћеша је за медије испричала да је једног дана супругов рођак, који је био полицајац, идентификовао Павелића, 1956. године, по повратку из Мар дел Плате, под лажним идентитетом, што додатно потврђује да се Павелић кретао дуж обале.

Што се тиче активности у Павелићевом грађевинском послу, обавештајна служба аргентинског ратног ваздухопловства је у свом допису бр. 8183, из јануара 1956. године, навела да је Павелић био партнер Мигела Кризмана у изградњи Атлас зграде, симболу града Буенос Ајреса. Кризман се појављује као његов партнер у различитим трговачким активностима.

Када говоримо о изградњи зграде Атлас, чини се да цео један свет саздан од прича и укрштених веза плету нити историје на невидљив начин. Зашто то кажем? Зато што је зграда Атлас у Буенос Ајресу изграђена из јавних фондова из доба перонизма. У задњем делу ове зграде изграђена је зграда Алеа, у улици Бушар 710. У вези са потоњом кружи урбана прича да су је саградили нацисти на крају Другог светског рата. Алеа је изграђена за издавачку кућу АЛЕА, што је било Пероново пропагандно средство. Постојало је и складиште Генералових рекламних кампања. У његовом подруму изграђен је бункер од 110 м2, који је годинама касније срушен, као склониште за Перона у случају новог рата и заштиту од непријатеља. Што се тиче особе задужене за изградњу ових зграда, појављује се Карлос Алое, Перонов функционер који је водио рекламни апарат, и контролисао писане медије. Са своје стране, Перонова влада уложила је велике квоте папира за штампу Павелићу и његовим усташама, захваљујући чему су и поседовали велики број новина које су се продавале у Буенос Ајресу, коришћених да одговоре на нападе на Павелића као и да континуирано прогоне своје непријатеље. Павелић је чак држао говоре и поруке преко новина као што је био лист "Хрватска", у Буенос Ајресу.

Има ли смисла повезивати изградњу ове две зграде перонизма са нацистима и са Павелићем? Постоји неколико конкретних индиција из којих извлачим закључке. Зграда Атласа почела је да се гради 1951. године. Павелићева грађевинска фирма радила је од 1950. Првобитни планови су изгубљени када је аргентинско ваздухопловство 1955. године експроприсало зграду и променило јој име у Алас, тако да грађевинар, или грађевинари ове зграде који су, према историчарима, у изградњи били Немци, остају непознати. Оба објекта су подрумом повезана. Атлас, тренутно Алас, је на адреси Авенија Леонардо Алем 700, у Буенос Ајресу. По свему судећи Павелићев однос са Пероном био је повезан различитим каналима и путевима током боравка поглавника и његове хрватске државе у егзилу у Аргентини.

ВАЖНО је разјаснити где је био Благоје Јововић када је сазнао за Павелићево присуство у Аргентини. Благоје Јововић није отпутовао у Аргентину септембра 1947. јер је знао да је Павелић тамо, већ зато што му је то предложио Јаков Јововић. Током Титове владавине, више се нису могли вратити у домовину. Лов на вештице на све присталице опозиције и на све четнике у избеглиштву био је активан, па им је једино преостало да наставе живот у другој земљи. Такво је стање било за све четнике, тако да су мало-помало њихови пријатељи пристизали у Аргентину. Јаков је као поморски официр имао загарантован посао.

Прво место у које је Благоје стигао, бродом "Санта Фе", био је Хотел за имигранте, у луци Буенос Ајрес. Пре свега, један од контролних одбора на броду утврдио је да је документација путника истинита. Лекар је обавио здравствене прегледе, и када је потврђено да је све у реду, они су сишли. Проверили су им пртљаг који се налазио у једном од магацина и потом су смештени у Хотел. У приземљу се налазила огромна трпезарија у којој су се наизменично сервирали доручак, ручак и вечера. Постојао је биро рада, где су се имигранти пријављивали када су стигли да траже посао. На спрату су биле спаваонице, по 250 особа. Добили су број за излазак и улазак у хотел. Могли су пет дана да остану у Хотелу за имигранте, а да у међувремену траже посао.

Када су прошли ти први дани од када их је Миграторна служба примила, започела је авантура прилагођавања новој култури, у огромној земљи са тако другачијим језиком и традицијом. Благоје је успео да се запосли практично чим је стигао. Његов имигрантски живот је почео. Био је спреман за нови свет. Пошто није успео да добије помоћ за хватање и лоцирање Павелића у Италији, одлучио је да оде у Аргентину. Благоје је имао разне послове, све док није одлучио да оде у град Мар дел Плата, где су му рекли да има много посла.

Све је почело једним новинским чланком. Благоје је читао новине када је случајно наишао на вест која је изазвала неочекивани преокрет у његовом животу. Новинар и председник Југословенског клуба у Буенос Ајресу Јосо Дефранчески написао је белешку која се односила на деловање усташа и Павелића у Аргентини. Благоје је тада већ неколико година живео у бањском граду Мар дел Плата. Заједно са два партнера поседовао је хотел "Атлантико", у лучкој области Мар дел Плата, у улици 12. октобар бр. 3185 на 3.180 надморске висине.

ПЕДЕСЕТИХ година прошлог века, Мар дел Плата је био окарактерисан као град са великим приливом туриста због своје простране морске обале, где се аргентинска виша класа насељавала током целе летње сезоне, која је трајала и до шест месеци, што је обезбеђивало много посла за раднике који су пристизали из Европе. Велики прилив имиграната окупио се и отворио ресторане са специјалитетима и јелима из земаља порекла у том бањском граду.  Захваљујући промоцији тури зма за народне масе које је Перон подстицао својим петогодишњим планом, Мар дел Плата је био пун нових ресторана и предузећа у лучком подручју и широм града, који су напредовали невероватном брзином, што је Благојевом пословању користило, јер је он пре куповине хотела имао ресторан који је неко време добро функционисао, али је онда клијентела престала да долази, па су морали да га затворе.

Много пре него што је управљао сопственим подухватима у Мар дел Плати, почетком 1950-их, Благоје је стигао на морску обалу као ентузијастичан и културан радник, екстровертне природе, отворен за дијалог и са добрим манирима, што му је донело користи и отварало многа врата. Радио је као конобар и шеф сале у разним ресторанима и за то је добијао добру плату и још боље напојнице, тако да је уштедео довољно новца да почне да ради самостално. Људи су му слали одличне напојнице на крају дугих сезона годишњих одмора, пошто је одбијао да прими напојнице на свом послу као конобар.

Благоје се, пред породицом, присећао својих пословних подухвата, посебно оних из области гастрономије, али га је највише радовало сећање на то што је успео да има мали хотел са два партнера, у Мар дел Плати. Пријатељи су отворили мали троспратни хотел са неколико соба у области луке Мар дел Плате. Захваљујући приливу туриста и доброј локацији, увек је био пун.

ПОЗОРИШНИ УМЕТНИЦИ

У ХОТЕЛУ који је Благоје Јововић држао са два партнера, у приземљу, налазио се познати бар и ресторан "Атлантико", у улици 12. октобар бр. 3185, са специјалитетима од рибе и морских плодова, а посећивали су га позоришни уметници који су при одласку, тамо ишли на вечеру. То место им је обезбедило веома добру зараду. Ови послови су се одвијали између 1952. и 1956. Очигледно није било у плану да га продају када се појавила вест о Павелићу у Аргентини. За неколико година је постигао економску стабилност, тако да је напуштање сигурности и напретка оствареног радом и трудом било непотребно и није било најбоља опција за његов живот.

 СУТРА: САЗНАЊЕ ДА ЈЕ ХРВАТСКИ ПОГЛАВНИК У АГРЕНТИНИ 

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ВАТИКАНСКИ ЗАВОД КРИЈЕ УСТАШКЕ РАТНЕ ЗЛОЧИНЦЕ: После рата у Италији Благоје Јововић је сарађивао са британском обавештајном службом

03. 12. 2024. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - КОРПА СРПСКИХ ОЧИЈУ ЗА ХРВАТСКОГ ФИРЕРА: Степинац је знао за злочине, а Сенека је говорио, "Онај ко не пријави злочин, подржава га"

02. 12. 2024. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ПАВЕЛИЋ УНОСИ ОГРОМНО БОГАТСТВО У АРГЕНТИНУ: Јововић је још 1947. планирао Павелићев атентат, пошто је знао да се крије у Ватикану

01. 12. 2024. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ПАВЕЛИЋ НА ПОТЕРНИЦАМА ИТАЛИЈАНСКИХ НОВИНАРА: Павелић је у Аргентину ушао 6. новембра 1948. под лажним именом Антонио Сердар

04. 12. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације