ФЕЉТОН - ДРЖАВНА УПРАВА ПОМОГЛА ПОГЛАВНИКУ ДА ПОБЕГНЕ: Хрватски фирер је нестао у тренутку када је требало да буде спроведен у притвор

ЈЕДАН подсетни допис аргентинског Министарства спољних послова од 5. маја 1957. године наводи конкретне догађаје који су се десили у конзулату са питањем изручења Павелића и који откривају неправилности и пропусте који су му омогућили да побегне.

НА МЕСТУ ЗЛОЧИНА Павелић у логору Стара Градишка, Фото "Википедија"

У истом се наводило: Амбасадор Југославије је 2. маја у поподневним часовима посетио Подсекретаријат спољних послова. Као што је и телеграм који је упућен из аргентинске амбасаде у Београду налагао, амбасадор је желео да инсинуира да је Павелићев нестанак последица немара аргентинских власти, на шта је подсекретар одговорио да треба прекинути дискусију по том питању. Он је додао да је Министарство спољних послова Југославије три дана пре него што је овом Подсекретаријату поднело захтев за изручење, обавестило новинаре о мерама које планирају да предузму.

Да су, на велико изненађење Подсекретаријата спољних послова, дан након што је поднет захтев за екстрадицију и притвор, 17. априла, новине објавиле вест о подношењу захтева као информацију Амбасаде Југославије и да је Павелић успео да избегне хапшење зато што га је званични југословенски извор упозорио на захтев за екстрадицију. Да је налог за хапшење затражио Подсекретаријат спољних послова од МУП-а 24. априла, а након тога га је, у данима за време Ускрса, политичко-правни консијерж детаљно проучио као и основе захтева за екстрадицију. Да је након вести да је Павелић нестао из свог дома, Подсекретаријат спољних послова поновио МУП-у да се употребе сви ресурси у напору да се он ухапси. Да је Подсекретаријат тражио да се са овом информацијом упозна њихова влада.

Друга тачка која се помиње у допису је да је амбасадор Југославије Славољуб Петровић одређеним медијима и агентима за штампу изнео нека размишљања у вези са учешћем Анте Павелића и његове групе у кампањи против Владе Југославије. Одговорено му је да то нема никакве везе са Павелићевим изручењем и да ће се, уколико се ова ситуација погорша, предузети одговарајуће мере које се тичу односа са владом акредитованом у нашој земљи.

Због непријатности које је Павелићева група приређивала особљу Дипломатског представништва Југославије, ова околност је пријављена Одсеку за координацију и везу и Федералној полицији.

Павелићева супруга Марија обавестила је медије да је њен муж нестао, пошто су били упозорени на хапшење које му је следило. Од тог тренутка тешко повређени Павелић се крио у Буенос Ајресу, све док није испланирано његово бекство на југ земље.

Хрватски домобран је 3. маја министру Лаферереу послао Pro memoria извештај у ком су тврдили да изражавају једногласно мишљење хрватске заједнице у Аргентини, и у ком су изнели три главна питања: да Аргентина не може доводити у питање „случај Павелић“ јер не постоји никакав споразум са Југославијом о екстрадицији избеглица. Пошто се ради о случају искључиво политичке природе, нису се могле применити одредбе Кривичног закона главног града Аргентине. Друго, истицали су да се ради о чисто политичком случају, будући да је Павелић био поглавар НДХ, а самим тим и Титов противник који се као генерални секретар Комунистичке партије и врховни командант оружаних снага борио против НДХ током четири године рата.

Пошто је у овој борби могао бити само један победник, Титу је победа била омогућена, па је логично да је хтео да уништи свог вечитог политичког противника. Пошто је Тито тражио изручење Павелића од аргентинске владе 1951. године, политичко порекло случаја било је јасно – након атентата на Павелића поднео је нови захтев за екстрадицију, прилагодивши га одредбама аргентинског кривичног законика. Трећа тачка на коју се позивају у писму је да ни правосуђе ни аргентинска администрација нису могли судити о „хрватском питању“, јер је хрватски народ имао право да се бори за националну независност коју је изгубио 1918, а коју је – вољом хрватског народа – повратио 1941. и затим опет изгубио 1945. захваљујући одлукама страних сила.

Како је Титов режим страни режим који се одржава захваљујући жестокој сили, ако нису у стању да помогну потлаченом народу, не морају да помажу њиховом комунистичком угњетачу. Писмо су привели крају у нади да ће Министарство спољних послова размотрити Павелићев случај и наложити одбијање захтева за екстрадицију.

ТАДАШЊИ аргентински амбасадор Онорио Роигт, 6. маја, из свог аргентинског дипломатског представништва у Југославији, упутио је из Београда писмо са ознаком тајности министру спољних послова, господину Алфонсу де Лаферереу, коме се захвалио што га је усмерио што се тиче начина деловања у случају Анте Павелића, скоро месец дана након атентата, и захвалио му на депеши број 11 и 12 које му је послао. Такође му је рекао да је, док је боравио у Буенос Ајресу, био гост опроштајне посете привременом председнику Републике и да се тамо састао са капетаном Манрикеом и шефом полиције, адмиралом Делепијаном, са којима је разговарао о Павелићу.

Такође га је упознао са разговором који је водио са господином Ивецковићем. Он му је пренео дубоко разочарање које је настало како у југословенској влади тако и у јавном мњењу његове земље када су сазнали за Павелићев нестанак у тренутку када је требало да буде спроведен у притвор. Југословенски амбасадор у Аргентини, господин Петровић, рекао је Ивецковићу да је Павелићева супруга обавестила новинаре да је њен супруг побегао, пошто му је речено да ће га сваког тренутка ухапсити, на шта је амбасадор Роигт одговорио да је недопустиво сумњати у крајњу озбиљност са којом је аргентинска влада пришла решавању овог питања. У писму му је такође рекао и да се у Југославији верује да је Павелић имао саучеснике у бегу, не некога из вишег нивоа власти, већ некога из државне управе, због чега је сматрао да је потребно да министар буде свестан ове информације у случају било какве непредвиђене или непријатне околности која би могла настати.

МИНИСТАР унутрашњих послова Алконада Арамбуру је 7. маја одговорио телеграмом државном судији Риосу Сентену. У случају бр. 4186, обавештен је да је, према Извештају Одсека за координацију полиције, последња адреса коју је регистровао Анте Павелић у улици Авијатичара Мермоз 643, у Вртном граду Ломас дел Паломар, провинција Буенос Ајрес.

Дана 10. маја, државни судија Раул Орасио Риос Сентено, из града Сан Мартин, прогласио је Суд надлежним да настави са претресом овог случаја. Тражио је да се обавести начелник Подручне јединице полиције број 3, како би, како је утврђено чл. 653 Закона о кривичном поступку, било извршено хапшење оптуженог Анте Павелића, ког је, у складу са саопштењем, требало привести у локалну полицијску станицу и привести код судије.

Дана 29. маја, државни судија Риос Сентено, из Првостепеног националног суда у Сан Мартину, Буенос Ајрес, упутио је допис подсекретару Министарства образовања и правде нације, др Мигелу Шелаговскију, којим га је обавестио да по предмету бр. 4186/57 под називом „Министарство спољних послова поводом захтева Амбасаде Југославије за изручење Анте Павелића“ није постигнуто хапшење Анте Павелића, који није био на назначеној адреси боравишта. Његово хапшење и фотографија стајали су у радној Агенди под бројем 19615, чл. 1 Одељак 40, са именима Павелић Анте, или Пал Арањош или Антонио Сердар.

Страх у риму и Берлину

АРГЕНТИНСКИ амбасадор из Београда Онорио Роигт  јавио је у Буенос Аиресу забринутост амбасадора Немачке и Италије поводом Павелића, јер би, ако би он допао југословенским властима, то би отворило политичко суђење у које би се умешао фашизам и нацизам који су били покробитељи НДХ. Ове земље су, по речима амбасадора Роигта, сматрале да ће суђење изазвати озбиљно непријатне међународне немире, нарочито за њихове земље, због чега су чињеницу да Југославија након десет година жели да поново отвори суђење које би било боље бацити у заборав... Са своје тачке гледишта, Роигт је сматрао да је потребно узети у обзир мржњу према Павелићу, који је окривљен за тешке масакре.

 СУТРА: ИСПОВЕСТ У ОСТРОГУ О АТЕНТАТУ НА КРВНИКА 

Препоручујемо

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - МЕДИЈИ О АТЕНТАТУ НА РАТНОГ ЗЛОЧИНЦА: Павелић се и у Аргентини бавио пословима "с друге стране закона"

17. 12. 2024. у 18:00

Фељтон

0 5

ФЕЉТОН - ПАВЕЛИЋЕВО БЕКСТВО ИЗ АРГЕНТИНЕ: Долазак бившег поглавника у Шпанији нису све усташе дочекале раширених руку

16. 12. 2024. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - АРГЕНТИНА ЈЕ ГОДИНАМА КРИЛА РАТНОГ ЗЛОЧИНЦА: У преговорима између Аргентине и Југославије доминирале су међусобне оптужбе

19. 12. 2024. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - АТЕНТАТОР НА ПАВЕЛИЋА ПИШЕ РАДОВАНУ КАРАЏИЋУ: Два метка, према наводима полиције, нису направили излазну рупу на Павелићевом телу

13. 12. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације