ДЕДА САМ КЛЕСАО И ОКИВАО ЗАПРЕЖНА КОЛА Ко су били преци Николе Тесле: Мајка Георгина Ђука најстарија од осморо деце свештеника

ПРОТА Милутин, Теслин отац, био је ангажован око прикупљања средстава за подизање споменика Лукијану Мушицком, у марту 1858. године, тим поводом пише у „Српском Дневнику”: „Србин кад увиди живу ползу тог споменика, и како је овај сходан духу мужа, коме је посвећен, није могуће да ће стиснути срце своје дотле, да на тако главно подузеће лепат свој не приложи, јер Србин је био увек племенит и веледушан, где се тицало славе и користи народне, неће, надамо се, ни у овој прилици част своју потамнити.”

Фото: Принтскрин/ Tesla Science Center

Али толико је био посвећен отварању школа да чак једном приликом предлаже да се новац који се скупљао за споменик Лукијану Мушицком уложи у оснивање ђачког дома у Карловцу како би се што више српске деце школовало, верујући да би то био најлепши и трајнији спомен на Мушицког који не би могао уништити зуб времена.

У својој биографији Никола Тесла је о свом оцу записао: „Веома учен човек, прави природни филозоф, песник и писац, а за његове проповеди се говорило да одишу речитошћу, попут оне Абрахамове у Санта Клари.  Поседовао је чудесно памћење и често је рецитовао дугачке текстове на неколико језика.

Често је у шали говорио да може да реконструише неке од класика уколико се изгубе, рецитујући њихова дела. Његов стил писања је изазивао дивљење. Његове реченице су биле кратке и језгровите, а он је био врло духовит и сатиричан.”

Мојо Медић,  школски друг Николе Тесле, желео је да објави беседе проте Милутина, али нажалост највећи део његове заоставштине, како је сазнао од Николе, прогутала је ватра, па од тога није било ништа. [ Мојо Медић (1855-1939), школовао се у Госпићу, Карловцу и Бечу где је студирао природне науке на високој техничкој школи. Као професор службовао је у Петрињи, Загребу, Осијеку, Сремској Митровици и у румској реалној гимназији као директор, одакле је 1921. године отишао у пензију. Током своје професуре у осјечкој гимназији био је професор Познавањa природе Милутину Миланковићу у седмом разреду гимназије.]

Фото: Из фонда Музеја Николе Тесле

У то време римокатолици и православни у Лици још су се пазили и поштовали. Прота Милутин је за велике празнике присуствовао мисама у римокатоличкој цркви, а Медић о томе пише: „Уживао сам, када сам о годовима залазио у римокатоличку цркву у Госпићу, па сам видио ’старца Милована’,  како с одличјем царским  на прсима, (Милутина Теслу цар је одликовао Орденом златног крста I степена) а у новом новцатом руху, поносно корача преко цркве и залази у клупу, која је с лијеве стране од жртвеника, а одмах до врата од ’сакристије’, намјештена била. Па још кад је покојни ’антржакањ’ Костренчић са ’св. сакраментом’ окренуо се и према њему, топио сам се од радости, што римокатолички свештеник тако лијепо пази свог брата по Христу, који је православне вјере.

Но то је било у оно срећно вријеме, када је Пазариште исто толико било далеко од Госпића као и сада, али грађанство не бејаше још заведено лажном науком - још лажнијег учитеља.” (Медић мисли на Анту Старчевића, идеолога хрватског шовинизма, који је родом из села Пазаришта.)  Срби и Хрвати у Лици живели су тих година, углавном, у миру и поштовању. Тако је било све до појаве и ширења правашке идеологије Анте Старчевића. Дефинитивну тачку на међусобно поштовање и поверење ставило је убиство Србина Милана Цревара, ђака учитељске школе у Госпићу.   

Милутин Тесла се упокојио у Госпићу средином априла 1879. године. Сахрањен је у српском гробљу поред гаја Јасиковац. Опроштајни говор на сахрани одржао је Мојо Медић.

МАЈКА Николе Тесле, Георгина Ђука, рођена је 1822. Била је најстарије од осморо деце свештеника Николе Мандића и Софије Будисављевић. Мандићи су били позната свештеничка породица из Томингаја код Грачаца. Ово место добило је име по прадеди Николе Тесле, Томи. Били су врсни мајстори, имали су лепо опремљену ковачку и столарску радионицу. Никола Мандић могао је сам да истеше и окује запрежна кола. 
Теслина бака по мајци Софија, била је из угледне личке фамилије Будисављевића, која је дала више свештеника и официра. Неки од њих су добили племићке титуле. Пет генерација свештеника Будисављевића непрекидно је од 1775. до 1895. године чинодејствовало у Јошанско-печанској парохији, у селу Јошану.

Ђукин деда по мајци био је чувени српски свештеник протојереј Тома Будисављевић (1750-1827), који је последњу деценију живота био у звању протопрезвитера личког. У рату између Аустрије и Турске 1787. године учествовао је са оцем Марком и братом Петром, и још око десет Будисављевића. Поразили су турску војску код Приједора. Марко Будисављевић ће од цара због тог успеха добити племићки чин у чијем ће звању стајати Приједорски. За проту Тому се причало да пре подне служи у цркви а по подне са сабљом војује на Турке са Крајишницима. Одликован је више пута. Два одликовања добио је од аустријског цара и Легију части од Наполеона. Упамћен је као свештеник који је многе заблуђенике на пут извео, са народом је све делио и народ бранио од глади и пропадања (...) Он бејаше прави апостол Христов (...) Пастир добри. 

ДРУГА значајна фигура из лозе Будисављевића био је генерал-мајор Будимир Буде Будисављевић (1790-1862). Син Мијата, граничарског мајора, и Јелене из фамилије Кнежевић. После завршене војне школе у Госпићу, каријеру је започео као кадет у госпићкој Личкој регименти. Након пораза Аустрије, и француске окупације Карловачког генералата, постаје поручник француске војске и 1812. године са Наполеоном креће на Русију, и стиже до Москве. Током овог похода водио је дневник, који  је касније професор Милан Будисављевић објавио као фељтон у Србобрану. Један је од ретких Личана који се вратио кући из Русије. Наставио је школовање у Магдебургу (Марибору) и Немачкој. Вратио се у аустријску војску са чином оберлајтнанта. Именован је за заповедника чете у Врепцима.

Укључује се у национални рад и ради на подизању Српства у Лици. Обновио је српске цркве у Врепцу и Плашком, допринео је осликавању цркве у Госпићу у којој је почела да пева српска вокална кепела. Испред личких Срба 1842. био је посланик на Народно-црквеном сабору у Карловцима када је изабран Јосиф Рајачић за митрополита. Током 1848. са своја четири сина официра био је део војске бана Јелачића са којим се окумио. Током тих борби постао је пријатељ са Стеваном Шупљикцем, будућим војводом српске војводине. За заслуге у тим бојевима 1850. добио је чин генерал-мајора и прекоманду у Панчево, где је доживљавао разна сумњичења и подметања зато што је Србин. Пензионише се 1852. и враћа у Госпић.

О периоду проведеном у Панчеву записао је: „Ја сам познавао једног издајицу Србина у Земуну, који је од шпионаже живио, цивилиста. Тај је сваке недјеље прелазио у Београд, тамо у конзулату ковао лажи о завјерама, које се тобоже снују у споразуму са Србијанцима, а то све је посље бригада јављала у Темишвар и ту је предшасник мога оца Генерал Кромберг себи ружно име код Срба стекао (...). Идем у пензију, не могу више трпити ова безаконија. Гоне ме да лажем, а ја не могу да лажем ни да опадам мој народ, кад није истина све оно што хоће, да им јављам. Нећу под моју старост да каљам моје поштено име и душу (...). Здрав сам, али незадовољан, јер се у сплетке не разумијем - и с тога сам предао молбу за умировљење (пензионисање). У својој старости не би рад да видим понижен мој добри глас и име.” 

СУТРА: СУСРЕТ СА ЕЛЕКТРИЦИТЕТОМ ЗАХВАЉУЈУЋИ КУЋНОМ МАЧКУ

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ПРЕЦИ ВЕЛИКОГ НАУЧНИКА НАЦИОНАЛНИ РАДНИЦИ: Теслин отац у Плашком завршио богословску школу

05. 02. 2026. у 12:00

Фељтон

0 2

ПРЕДАЈА БУГАРА НАЈАВЉУЈЕ ПОРАЗ ЦЕНТРАЛНИХ СИЛА: Генерал д`Епере победоносно маршира ка Дунаву, у Паризу се плеле интриге о његовој смени

01. 09. 2025. у 18:00

Фељтон

0 1

OKРЕПЉУЈУЋЕ ВИНО СА ЛИСТОВИМА КОКЕ: Кад је избио Други светски рат деривате амфетамина одиграли су кључну улогу у победама Вермахта

09. 07. 2025. у 18:00

Фељтон

0 2

АМЕРИЧКИ АНТИКОМУНИЗАМ ИЗЛЕЋЕ ИЗ ФЛАШЕ КОКА КОЛЕ: Партизана одавно нема, сви су постали четници и националисти, либерали или шта већ не

01. 07. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације