НЕХУМАНИ УСЛОВИ ЗА ЗАТОЧЕНИКЕ У КАЗАМАТИМА ШИРОМ ЕВРОПЕ: Осуђеним Србима на плећима три казнена крста

СРБИ осуђени на доживотне или на драконске казне затвора од 25 до 40 година у Хашком суду, у којем је од оснивања 1993. пресуђивано само Србима, у казаматима широм Европе изложени су одмазди какву савремена цивилизација не познаје - кажњавањем у казни! У већини болесни и измучени, троструко су кажњени: прво судском одлуком, затим упућивањем у казамате и на удаљености већој од 2.000 километара од своје земље, супротно интернационалним правилима, а тиме и ускраћивањем да их породице чешће посећују!

Радован Караџић у Хагу

Наши саговорници истичу да је Трибунал одлуку о томе где ће поједидни осуђеници издржавати казне доносио циљано - да им буде што је могуће теже. Тако браниоци истичу да најтежи услови владају у затворима у Естонији, где казну издржавају тројица Срба, јер су везе са том земљом слабе, тамо нема ни српске заједнице, ни цркве... Осим у Естонији, мучни услови владају и на енглеским острвима где у затвору "Вајт" борави Радован Караџић. Али, муче се Срби и по затворима у Немачкој, Италији, Француској...

Како оцењују адвокати са којима смо разговарали, за српске затворенике - право не важи.

Адвокат Зоран Живановић, који је заступао српске оптуженике у Хагу, као један од највећих проблема издваја отежан контакт заточеника с породицама. Он наводи пример Естоније и каже:

- Да би нечија породица дошла у ову земљу потребно је много новца за пут и боравак. И телефонска комуникације је отежана, јер затвореници могу да телефонирају, док чланови породица њих не могу да зову, телефонирање је скупо, а новац не могу примати пошто су на црној листи америчког министарства финансија. Могу га само зарадити, па га зарађују радећи најгоре послове у затвору као што је чишћење тоалета. За месец могу да зараде 10 евра, а годишње могу да раде три месеца.

У веома лошим условима затворске дане проводи и први председник РС Радован Караџић у затвору "Вајт" на енглеским острвима. Он са породицом може да комуницира само на енглеском, онемогућено му је да чита и пише, а отежани су му и контакти са свештеником.

Како нам причају адвокати, Караџића може да посећује свештеник, али у затвор не може да унесе прибор за причешће, путир са вином и тањирић на који се ставља хлеб, крст...

- Они живе горе него ратни заробљеници - оцењује Живановић. - За ратне заробљенике важе одређени услови и конвенције, подршку им пружају породице, држава и Црвени крст, док све то Срби осуђени у Хагу немају.

Проблем је и то што државе Европске уније нерадо примају ове затворенике, јер су они ван система који важи у ЕУ.

- У земљама чланицама ЕУ затвореници након 15 година добијају условни отпуст, што за наше затворенике није могуће - каже Живановић.

Такође, наши државни званичници годинама траже да се хашки затвореници пребаце у Србију на издржавање казне, али то никада није одобрено. Уједињене нације донеле су одлуку да затвореници казну не могу да служе у државама бивше СФРЈ, а када је пре неколико година у УН требало да буде измењена резолуција којом се ово регулише, Велика Британија је ставила вето.

- Они верују да се ратни злочинци у Србији славе као хероји, па неће служити казну како би требало - каже Живановић. - То је бесмислица, јер би услове под којима овде бораве у затвору Трибунал могао да контролише, па ако оцени да нису адекватни, осуђеника да премести. Такође, Србија не би могла да их пусти на било какву слободу без одлуке Хашког суда.

Адвокат Предраг Милованчевић указује и на измену регулативе по којој је сада условни отпуст могућ само ако осуђени призна да је крив.

- Трибунал је променио политику, раније је било могуће добити условни отпуст након издржане две трећине казне, сада то није могуће осим ако осуђени призна да је починио дело - појашњава Милованчевић. - Осим тога, проблем је што се ова одлука примењује ретроактивно на оне против којих је поступак завршен, а требало би да важи само за будућа суђења.

У каквој се ситуацији налазе наши осуђеници којима је ускраћен условни отпуст, говори и недавни пример бившег генерала Војске РС Радислава Крстића који је признао одговорност и навео да се каје због учешћа у геноциду у Сребреници због чега је и осуђен. Крстић је у писму којим од суда тражи превремено пуштање на слободу написао да је починио "кривично дело незамисливо и неопростиво".

Иначе, на све ове проблеме указала је у уторак министарка правде Маја Поповић у Уједињеним нацијама, истичући да се одбијањем превременог или условног отпуста крше права оптужених на равноправан третман и занемарује право и пракса држава у којима осуђени издржавају казне затвора.

- Пооштравање услова за превремени или условни отпуст установљени су као резултат настојања Тужилаштва да се то учини, иако Тужилаштво треба да има крајње ограничену улогу у процесу одлучивања о овим питањима - нагласила је Поповићева.

Она је дала и уверавања да ће сви услови условног отпуста, у погледу којих Србија издаје гаранције, бити у потпуности поштовани.

Поповићева је указала и на чињеницу да се Министарство правде више пута обраћало Трибуналу поводом нехуманих услова у појединим државама, имајући у виду здравствено стање и године живота осуђених лица. На овакве захтеве Министарство правде није добило адекватне одговоре.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације