УЖИВАМО КАД НАСМЕЈЕМО ЉУДЕ, ПРЕПОЗНАЈЕ НАС ЦЕО СВЕТ: "Новости" у живописном насељу Срема, чије име мештани неће да промене ни за живу главу
ЛАКО је мештанима села Неваде. Овом селу је, поносе се, име дао краљ, лично док је "обилазио" рудничке њиве и пашњаке. Затекао је, говори легенда, пастира и пастирицу - на гомили. Мучени пастир се придигао, а краљ му наредио: не вади, не вади! И, краљева се не пориче.
А, како је мештанима Пичковца? Овом насељу, живо у ововременим сведочењима, име је дала: П...а.
Не само она, него, наизглед мирна природа, људска. Она која сатима испред капија мотри и мери време, а, после, врцају из ње свакојаке ђаволије.
- Па, јесте... Тако је било и сад је - каже Сава Грујичић, овдашњи професор у пензији.
Новинар. Писац. Хроничар и најбољи кувар, вешти палачинкар вољеним унукама. Може се рећи - пет у један! - Сад нам је смех потребнији него икад. Мало весеља, радости, мало шале, тамбурице и бећарца да се вратимо себи од свих невоља које су нас снашле, тако, као да смо живи закопани.
Раван Срем. Чини се као да је само он равнодушан. А, није.
- Ево, и ви сте се насмејали и ја са вама. И, свако ко овде дође и одавде пође, понесе осмех нашег имена. Јединственог у свету.
Па, како је и по коме Пичковац добио име?
- Знате како - започиње Сава Грујичић одговор који ће потрајати, а који ћемо ми морати да скратимо.
- Крајем шездесетих и почетком седамдесетих, протеклог века, у овом делу града, Сремске Митровице, почела су да ничу насеља. Говорило се: елитна. Није то била лажна елита, били су то образовани људи из здравства, привреде, просвете, културе...
Прве адресе, сасвим случајно, биле су адресе угледних митровачких гинеколога. Њих петорица, ја сад не могу да се сетим тих имена... затекли сте ме... али и другог медицинског кадра са Гинеколошко-акушерског одељења митровачке болнице, овде су се населили. Свака улица је имала по једнога. Тако је насеље и добило име.
- Које - питамо?
- Па, Пичковац, ето које. И, ви сте сад у Пичковцу.
- Баш тако, значи, дотле дошло?
- Како коме. Неком ближе, неком даље, али, ту смо где смо.
Кићени Срем. Раван. За нас, брђане, помало депресиван. Али, кад Сава Грујичић проговори, адреналин се диже. Смех је незаустављив. Ослобађа сваке стеге. Придиже као инфузија.
- Сви знају за Пичковац. Ви нисте веровали? Није чудо, ни многи Митровчани не знају ни улице ни броја, ни да је ово насеље Браће Милетић, ни ко су та браћа, само знају за Пичковац. Нама писма на ову адресу стижу из целог света. Довољно је само име примаоца и та одредница.
Широке улице. Дворишта пуна цвећа. Овдашњи домаћини, види се, воле своје парче Срема.
Негују га и, ни пет пара не дају што се зове... тако и тако.
Који сат иза поднева. Шпартају бициклисти од куће до продавнице. Од куће до пекаре. Неко по пиво. Неко по хлеб. Неко по једно и друго. А нико се не устручава да каже како се зове насеље у коме живи. Насеље за које су многи сматрали да му је име - шала.
- Зашто бих се устручавао. То је тако - зауставља се брка на бициклу.
- То је баш лепо име. Јединствено.
Пуца улица од смеха. И неки дечаци заустављају своје двоточкаше. И они се смеју.
- Од имена нашег насеља нико нема комплекс. Ни ми у годинама, ни наша деца, ни унуци.
Лепо је, за нас прелепо. Свако је срећан кога задеси ово секси име. Треба да га заштитимо у међународним институцијама - преузимамо причу од мештана.
Разговарамо с њима у центру насеља. Кажу да имају све што је важно за свакодневни урбани живот. Школу. Вртић. Амбуланту. Продавнице. Пекару. Игралиште за децу. Све.
И, заиста је тако. Уверили смо се. Посебан шмек овом насељу је, ипак, његово име. Зато мештани немају намеру да га мењају. Са "зебњом", једино слуте да би неком Србину пало на памет да им преузме примат, тако да неко ново насеље именује супротно - Пичковцу.
- Ихи, хи, ми би се с њима о`ма братимили - провалило је из мирних, а ђаволастих сремачких домаћина.
Ни даме се не сраме
НА питање репортера "Новости" ко милозвучније изговара име насеља, жене или мушкарци, стиже одговор брке са бицикла:
- Милозвучно је за све, изговарамо исто и ми и наше даме. Ни оне се не сраме да кажу где живе. Ни наша деца кад их цуре и момци питају одакле су.
На чардаку лепо пише
ОВО је Пичковац, ко избрише поново ће лепо да се напише - деценијама је стајала порука на једном старом чардаку на улазу у насеље. Кад је чардак страдао од зуба времена, мештани су на даскама од тополе пренели ову поруку. Порука и данас живи.
Генерал није знао
САВО Грујичић нам, преноси анегдоту са ујаком, генералом бивше ЈНА.
- Долази нам у госте и пита ме: где си ти Саво, кажи адресу. Одговорим му: ујаче, само питај где је Пичковац и ту си. Он ће мени, оштро: нећаче, шта је то, какво је то име? Ето, такво, ујаче. Сви знају... После и он сазнао.
ТАЧНО НА ОВОМ МЕСТУ БИ МОГАО ПОЧЕТИ ТРЕЋИ СВЕТСКИ РАТ: Путин га сматра својом територијом, НАТО трупе већ распоређене
ОВАЈ снегом прекривени гранични мост између две средњовековне тврђаве у делу Естоније где се говори руски, могао би бити место где ће започети Трећи светски рат, пише Политико.
26. 12. 2024. у 08:55
ПОЈАВИЛА СЕ ШОК ТВРДЊА: "Руси су оборили авион у Казахстану, погледајте трагове експлозије на репу летелице"
АВИОН Азербејџан ерлајнса, који се 25. децембра срушио на путу за Русију, можда је оборен руском ракетом земља-ваздух, према извештајима руских медија који нису наклоњени Кремљу и руском председнику Владимиру Путину.
26. 12. 2024. у 07:44
ПЛАНЕТИ ПРЕТИ СЦЕНАРИО ИЗ 1815. После догађаја на планини која је променила свет уследиле трагедије: "Питање није да ли ће, него КАДА!"
„ЕФЕКТИ би могли бити још гори него што смо видели 1815."
25. 12. 2024. у 15:54
Коментари (2)