ЗВУК СРПСКЕ ФРУЛЕ ДОЛАЗИ ПРАВО ИЗ ДУШЕ: У Грљану код Зајечара одржан је 40. јубиларни Сабор посвећен народним инструментима

ФРУЛА на истоку Србије није заборављена. Њен звук и даље одјекује, пркосећи времену и модерним трендовима.

Сабор фрулаша у Грљану, Фото С. М. Јовановић

Омиљени инструмент свих генерација са поносом чувају и свирају и стари и млади, захваљујући Сабору фрулаша у Грљану код Зајечара.

Већ 40 година ова манифестација окупља најбоље фрулаше из целог региона, али и дудучаре, окаринисте, свираче на двојницама, гајдаше, сведочећи о непролазној магији народних инструмената и људима који својим трудом и љубављу одржавају овај део културне баштине живим.

- Наш Сабор је, бићу пристрасна, у односу на друге, првобитно место које је изнедрило најбоље свираче, Милутина Цвејића из Бруса, Петра Чулиновића из Шарбановца, Воју Митановића и многе друге који су прошли кроз Сабор у Грљану, остављајући лични траг и печат у нашем музичком времену. Њихови ученици и ученици њихових ученика сада настављају ту традицију - каже Александра Тодоровић, магистар етномузикологије и теоретичар уметности.

Јубиларни сабор окупио је у овом зајечарском селу, једном од највећих, више од 30 такмичара на фрули, дудуку, гајдама, двојницама, од Пријепоља, преко Тимочке Крајине, Димитровграда до Војводине, који су се надметали у две категорије, до 16 и од 16 година навише.

- Народни инструменти полако нестају, али овде то није случај. Боримо се да традицију сачувамо и ово је јединствени сабор који негује традицију свирања изворних народних песама и кола, без пратње оркестра, само чист звук без нота и без штимованих фрула, што би народ рекао, из душе - каже Љиљана Љубисављевић, домаћин Сабора фрулаша у Грљану.

Титулу свеукупног победника понео је Милован Гвозденовић из Бабина код Пријепоља, који је у категорији старијих освојио прву награду на двојницама, а другу на дудуку.

- Одмалена свирам песме свог краја, не дам да их прекрије заборав. У Грљану сам први пут и мислим да су овакве манифестације важне да се сачувају и народни инструменти и народна изворна музика - каже Милован Гвозденовић.

У породици Павловић из борске Слатине, традиција чувања и преношења народне песме, гласом или звуком, негује се читав век и неће се угасити јер је настављају најмлађи чланови, Наталија (16) и тринаестогодишње близнакиње Кристина и Катарина. Сестре Павловић већ неколико година свирају фрулу и дудук, али и играју у КУД "Бранко Олар".

- Јесте било тешко савладати фрулу и дудук, али како свирамо, тако нам је све лепше и лепше - каже Кристина Павловић, најбољи дудучар у категорији младих до 16 година.

- Ми волимо и фрулу и дудук, са влашком и српском музиком смо одмалена - додаје старија Наталија.

Алекса Илић из Бучја код Бора свира тек годину и по дана, а у Грљану је освојио прву награду у категорији младих на фрули.

- Видео сам другу децу како свирају, па сам пожелео и ја. Нисам се покајао, фрула је најбољи инструмент на свету - вели Алекса.

Foto: Фото: С.М.Јовановић

POGLEDAJ GALERIJU

Тринаестогодишња Аника Никић из Ниша већ годинама ниже успехе на такмичењима. Врсна је фрулашица, али и кларинетисткиња и балерина.

- Учим фрулу код Димитрија Николова и Велимира Кокорића. Привлачи ме. Мој карактер је генерално нешто јако, брзо, динамично, а таква је и влашка музика - додаје Аника.
Жири који чине етномузиколози Светлана Азањац и мр Александра Тодоровић, као и музички педагог Маја Миленковић, за најбољег фрулаша у категорији старијих од 16 година прогласио је Јована Бургића из Бруса. Најбољи дудучар је Лука Видаковић из Пријепоља, окариниста Никица Стојковић из Бољевца, а гајдаш Александар Васов из Димитровграда.

Награда за најбоље одсвирано коло припала је Милану Христовићу из Халова.

А синтеза старијих и младих, истиче и Биљана Глишић, помоћник директора зајечарског театра, организатора Сабора, управо је и идеја ове манифестације, јер "доноси континуитет извођења, наставља традицију и у први план ставља младе као чуваре културне баштине".

- Настојимо да у свим селима, која то желе, помогнемо да се сачува културна баштина и то је веома значајан посао. Имамо 40 манифестација, од којих су настарије Сабор у Грљану, Вражогрначки точак, Хајдук Вељкови дани у Леновцу, али од ове године имамо и нове смотре у Планиници и Вратарници - додаје Глишићева.

Организатори и покровитељи

Организатор и покровитељ 40. Сабора фрулаша у Грљану је Град Зајечар, а поред Установе Народно позориште Тимочке Крајине - Центар за културу "Зоран Радмиловић", у реализацији су учествовали Туристичка организација града Зајечара и Месна заједница Грљан.

Учествовали и фолклорни ансамбли

У манифестацији су учествовали и фолклорни ансамбли из Грљана, Рготине, Шљивара, Великог Извора, Халова, затим Градски фолклорни ансамбл "ЗО-РА", као и гости из Бобова, Породина и Књажевца.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације