ДЕВОЈАЧКИ УКРАСИ ПО ПРАБАКИНОЈ МУСТРИ - У "Дому Оцића" у Даљу за пет година постојања одржане бројне разноврсне радионице
ЗА пет година постојања Удружење "Ђорђе Оцић" из Даља постало је препознатљиво по разноврсним и иновативним културним догађајима које организује у породичној кући "Дому Оцић", у којој је рођен и писац чије име Удружење носи.
приватна архива
У простору који се налази у главној даљској улици, Удружење је, уз помоћ комшија и пријатеља, успешно организовало многобројне квалитетно осмишљене културне манифестације, књижевне вечери, драмске представе, едукативна предавања и скупове, изложбе, концерте... Организована је и модна променада, како је названа ревија одевних предмета, креираних по узору на традиционалне мотиве сачуване баштине овог славонског краја.
Тим програмима, Удружење је пре две године прикључило и креативне радионице, па је у жељи да се сачува баштина предака, која, нажалост, све више тоне у заборав, организована и она на којој су реконструисана женска оглавља из Даља.
приватна архива
- На идеју за ту радионицу дошли смо на основу старих фотографија, које су настале почетком прошлог века, а на којима та оглавља красе Емилију и Анђелију, бабе књижевника Ђорђа Оцића - објашњава нам његова кћерка Дејана Оцић, председница Удружења. - Очување даљске и породичне традиционалне баштине разлог је због кога смо се одлучили да, уз помоћ мајстора Томислава Ливаје, покушамо да реконструишемо невестинска оглавља из Даља. Ливаја је та оглавља инсталирао на постоља у облику женских глава с тим што их је креативно дорадила и Мира Трепић, што ће постати и део сталне поставке музеја "Дома Оцић".
Та радионица одржана је у оквиру Дана европске баштине 2023, а за Дане европске баштине 2024, припремљена је нова у оквиру програма "Шума и друм", чија је тема био феномен железнице која је крајем 19. и почетком 20. века пловила Дунавом на релацији Богојево - Ердут и Даљ. На тој радионици рађени су дрвени возови-играчке.
Такође, у "Дому Оцића" у Даљу наставља се са формирањем збирке етно-предмета, коју је давно замислио и покренуо књижевник Ђорђе Оцић, описавши је и као главног јунака у свом роману "Ердабовска збирка".
- Међу том баштином, у њеном текстилном делу, сачувана је и стара сатенска кецеља, декорисана техником златовеза, коју је почетком 20. века, извезла и носила Анђелија Јурибашић, удата Оцић - прича нам њена праунука Дејана. - Тако су чланови Удружења дошли на идеју да оживе и ту врсту вештине, па су организовали радионицу златовеза.
Уметнички пројекат "Линије"
ДЕЈАНА Оцић каже да је пожелела да уметничком пројекту у "Дому Оцић" да назив "Линије", по имену књиге њених илустрација коју је 2015, објавио "Службени гласник":
- Та, наизглед једноставна реч примењива је на разнородне области људског стваралаштва - на уметности писања, цртања и сликања, архитектуре, скулптуре, дизајна, чак и музичке, али и примењених уметности... Осим тога, линије, простирући се, хоризонтално и вертикално, исписују невидљиви а ипак очигледни крст којим традиционална баштина опет оживљава у будућим поколењима.
У традиционалну баштину, од давнина, спада и, како се то данас каже, очување околине, што је организаторе навело да реализују пројекат "Шкарт или арт: ново лице напуштене столице", у оквиру кога је реализована радионица рестаурације старих столица, коју су држали Јован Петронијевић и Мило Поповић, професионални рестауратери и конзерватори старина. Одржана је и радионица "Стари рогоз плете нову столицу", где је вештину плетења полазницима показивао Милан Дворнић, етнограф, писац и сликар, који се труди да сачува традиционалну барањску баштину.
Међу учесницима радионице биле су и три афирмисане ликовне уметнице из Београда: архитекта и сликарка Нина Пантић, графичарка Милена Максимовић Ковачевић и сликарка Кристина Ристић.
- Пратим рад овог Удружења преко друштвених мрежа, и већ неко време желим да посетим "Дом Оцића" - рекла је Нина Пантић. - Ова радионица била је одличан повод да овде дођем, видим изложбу о књижевнику Ђорђу Оцићу и осетим ту дивну ердабовску јесен, која укључује шетњу уз Дунав, од Патријаршијског парка, поред родне куће Миланковића, све до циглане.
Своје одушевљење изнела је и Кристина Ристић која је истакла да није ни чудо што су овде радили научници као што је Милутин Миланковић, стварали сликари као што су Исаиловићи, или књижевност писали Игњатовић, Оцић и Нешић...
приватна архива
А Милена Максимовић Ковачевић додала је да је "Дом Оцића" значајно место сусрета културе, личности и идеја:
- Нема бољег рада него у опуштеној и пријатељској атмосфери. Заједно смо начинили планове за најмање још два-три креативна сусрета. Радујем се и једва чекам...
Иначе, графичарка Милена Максимовић Ковачевић радо је пристала да Удружење користи њено дело Deus ex machina као заједнички визуелни симбол пројекта радионица.
А радионицу оглавља, као и златовеза, суфинансирала је Осјечко-барањска жупанија, док је радионицу израде дрвених возова подржала Општина Ердут, а едукација је реализована у сарадњи са удружењем дуге традиције, са Српским културно-уметничким друштвом "Бранко Радичевић" из Даља. Све три радионице похађале су већином чланице овог друштва, које су вишеструко ангажоване, и на послу и у породици, али увек су спремне да се уче новим вештинама.
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
Фолкерка ПОБЕГЛА од вереника док је био на послу, он убрзо постао МУЛТИМИЛИОНЕР
ПЕВАЧИЦА Мирна Кошанин доспела је у жижу јавности када се 2009. године прославила учешћем у музичком такмичењу "Звезде Гранда".
24. 02. 2025. у 15:56
"МА, КАКВА НБА ЛИГА, ХОЋУ ДА ИГРАМ У СРБИЈИ!" Звезда Русије изненадила многе
Откако је почео рат у Украјини, већ пуне три године руски спортисти имају проблем са међународним наступима услед бројних санкција које су им уведене због оног што Руска Федерација назива "Специјална војна операција". Неки маштају о повратку на најјачу, интернационалну сцену, али... има и оних звезда руског спорта који маштају о игрању у Србији.
23. 02. 2025. у 18:40
ДАЈАНА КРИЈЕ ДЕЧКА Жика Јакшић неће да ћути: "Знам за везу од почетка!"
НИЈЕДНО од њих двоје није дуго самовало.
24. 02. 2025. у 16:33
СЛАВЉЕ У ДОМУ ДРАГАНЕ МИРКОВИЋ: Певачица се огласила и сину упутила емотивне речи (ФОТО)
ПЕВАЧИЦА Драгана Мирковић данас има велики повод за славље, а на друштвеним мрежама се огласила са најлепшим вестима.
24. 02. 2025. у 13:50
СЛОБА СЛАВИО СИНУ РОЂЕНДАН, ПА САЗНАО ДА ЈЕ УМРО У 39. "Брате мој, преминуо си после тешке болести"
ПЕВАЧ Слоба Радановић је у свом дому прослвио други рођендан сина Дамјана, а она је до њега доспела тужна вест.
24. 02. 2025. у 10:31 >> 10:31
ХАОС У РУСИЈИ: Репрезентативац Србије прво проглашен за "непријатеља Украјине", а потом није могао да верује шта га је снашло у престоници
Помало невероватне вести стижу из Русије и Украјине, а тичу се српског спорта, односно спортиста и спортских радника.
23. 02. 2025. у 18:26
УДАРНО: Медији преносе - Трамп затвара кључну НАТО базу на Балкану
ПРЕДСЕДНИК Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп затвориће базу у Александруполису у Грчкој која се користи за испоруке оружја и технике Украјини и Источној Европи, пише лист „Демократија“.
24. 02. 2025. у 15:23
ПУКЛА БРУКА У ВАШИНГТОНУ, ФРАНЦУСКА ОСРАМОЋЕНА: Трамп понизио Макрона (ВИДЕО)
ФРАНЦУСКИ председник Емануел Макрон допутовао је у Вашингтон на састанак са америчким колегом Доналдом Трампом.
24. 02. 2025. у 15:31
КИНЕЗ СЕ ЗАМОНАШИО НА СВЕТОЈ ГОРИ Добио име Амфилогије и поручује: "Никада нисам био срећнији, осим можда као дете"
ЖИВОТНЕ приче које се крију иза монаха на Светој Гори представила је грчка телевизија "Скај" у емисији "ПримеТиме". Пред камерама су се нашли један Кинез који је постао монах, један студент из Солуна који је одмах након дипломе изабрао монаштво, монах који живи у самоћи последње 24 године.
23. 02. 2025. у 11:28
Најновије из рубрике
"МАЈКЕ СУ ДЕЦУ ВАДИЛЕ ИЗ ГРОБОВА" Потресно сведочење о протеривању Срба из Сарајева: Пред том језом и ужасом, нисам имала право на сузе
ЕГЗОДУС сарајевских Срба, њих око 150.000, који се десио крајем фебруара и почетком марта 1996. године, остао је једна од најпотреснијих слика модерне историје српског народа. Херојски бранећи своја огњишта током рата, Срби су, иако победници на бојном пољу, били принуђени да напусте Сарајево, подносећи највећу жртву у стварању Републике Српске.
23. 02. 2025. у 07:00
УСТАВ ИЗ 1974. ПИСАЛА И ТАЈНА СЛУЖБА БРИТАНИЈЕ: Још 1943. агенти СОЕ препоручивали политику дробљења српског етничког простора
КАДА је 21. фебруара 1974. проглашен Устав СФРЈ који је конфедерализовао и разорио сопствену државу, он није био аутентични производ Брозове политичке врхушке, већ део британске стратегије за послератну Југославију написане у априлу 1943, открио је прерано преминули историчар и правник др Мирослав Свирчевић. Тешко је објашњиво игнорисање овог интригантног открића после 2014. када је млади научник преминуо у 44. години.
23. 02. 2025. у 06:40
ГОДИШЊИЦА ДРУГЕ ОБНОВЕ МАНАСТИРА РАЧА: Божја милост сачувала колевку српске културе
Од тог дана 1795. када је у рушевинама затекао манастир Рачу, од Турака уништену колевку српске књижевности и модерне културе, навршило се 230 година. Епископ, заменик београдског митрополита, устанички војвода, архимандрит, а тада деветнаестогодишњи младић Хаџи Мелентије Стевановић, обновио је светињу у подножју Таре за само годину дана, народни песник је ове догађаје сачувао у епу „Почетак буне на дахије“, тако се догодило да је Божја милост кроз дух једног великана од пропасти сачувала задужбину краља Драгутина из 13. века која и данас траје као вечити, неизбрисиви залог српске вере и културе.
22. 02. 2025. у 11:20
ЧЕТИРИ ЈУНАКИЊЕ ИЗ ЛУЧАНА: Маријана, Ивана и Слађана одвајају средства од плата, а Марија од пензије, за пакете хране, кућне хемије...
ЖЕНЕ из Лучана, њих четири, већ годинама су једина или ретка светла тачка у животима многих невољника, болесних, безнадежних и социјално угрожених појединаца, па чак и породица у драгачевском крају. Маријана Маша Дуњић (32), Ивана Томашевић (40), Слађана Рендулић (44) и Марија Мара Ђокић (45), обилазе породице лошијег материјалног стања, носе им пакете хране и производа кућне хемије, а ако у тим породицама има деце, носе им и новогодишње пакетиће, гардеробу и играчке. Обилазе и старе који су остали сами на селима и доносе им лекове и храну. Све то средствима која њих три саме могу да издвоје од плате коју примају у једној фабрици у Лучанима и од Маријине инвалидске пензије, али и од помоћи саме фабрике, као и суграђана и свих људи добре воље, који им искрено помажу.
21. 02. 2025. у 11:00
ТВРЂАВА ЗАПАМТИЛА ВЕЛИКИ РАТ И ЈОШ ВЕЋЕ РАЗАРАЊЕ: Последице бомбардовања и данас видљиве у последњој престоници српске средњовековне државе
ШЕСТ векова Смедеревска тврђава одолева времену и освајачима, највише је страдала у 20. веку, а ране су видљиве и данас.
21. 02. 2025. у 07:15
Коментари (0)