НАЈБОЉУ "КАПЉИЦУ" ПЕКУ ЉУБАВ ШЉИВЕ, ХРАСТА И ЧОВЕКА:Истраживање о вишевековној,традиционалној породичној производњи ракије у Бајиној Башти
ШЉИВОВИЦА није само пиће, у околини Бајине Баште она је симбол породичнетрадиције, умећа и културног идентитета. Управо том феномену посвећеноје теренско истраживање које ових дана завршавају научници Катедре заантропологију и етнологију Филозофског факултета у Београду. Обилазећисела у срцу западне Србије, покушали су да документују како јепроизводња ракије постала породични обичај, како су се знања преносила сколена на колено, али и због чега је та нит у неким породицама прекинута.
FOTO: Privatna arhiva
- Циљ истраживања "Традиционална породична производња ракије део културног идентитета Бајине Баште" је да се, на научним темељима, испитају чињенице када и како је кренуо да се развија обичај производње шљивовице и ракије, зашто је баш толико развијен у околини Бајине Баште, како су се преносила знања, вештине - каже проф. др Предраг Вујовић, директор пројекта. - Циљ нам је био да сазнамо и који су произвођачи најдаље отишли од традиционалне породичне производње до промоције код нас и у свету. У историји Соколског краја било је покушаја да се од породичне производње крене у освајање тржишта. Породица Богдановић је то развила чак до светског бренда. У 30 година постојања освојили су све могуће награде, а пре мање од месец и четири највеће награде на америчком тржишту USA ratings 2025 и награду за најбољу воћну ракију.
FOTO: Privatna arhiva
Вујовић је неколико година водио ЕУ Инфо центар и често се сретао са амбасадорима.
- Скоро сви су истицали ракију као јединствен производ обичаја и културе Србије - каже он. - И Унеско је то пре три године препознао и прогласио традиционалну производњу шљивовице за светско нематеријално културно наслеђе. Зато смо одлучили да покренемо једну ширу акцију у промоцији ракије као значајном елементу културног идентитета Србије. У селима Бајине Баште и шире Соколског краја, показала су нам истраживања, нема породице која не производи своју ракију.
Установљено је да породица Богдановић, пореклом из Криваје, а у селу Костојевићи то ради најдуже. Ова фамилија била је позната по ракији од шљиве трноваче.
- Соколски крај и села Бајине Баште су богомдани за производњу шљивовице и ракије. Овде расту најбоље сорте за производњу ракије, пре свега пожегача - рекао је Радисав Богдановић, који је наставио традицију шест генерација својих предака. - У Соколском крају расте за ракију најбоља шљива, али ту живе и потомци оних који су у 19. веку кренули да саде шљиву и производе ракију. Тако је и мој наврв деда Саво започео, а наставило још шест генерација. У свакој чаши ракије ја не видим пиће, већ традицију, породичне вредности и све моје претке. Ракија настаје из љубави шљиве, храста од ког се прави бурад где ракија стоји, и човека. Као и свака љубав и ова оплемењује, и што више траје, ракија је све боља.
Фото Приватна архива
У околини Бајине Баште домаћини поносно чувају прве оригиналне качаре, старе казане, прву бурад и буриће које су користили њихови преци, дрвене и металне каце. У завичајном музеју Богдановића у Кривају има више од 20 предмета из времена првог Саве и његовог унука Велизара из треће генерације Богдановића.
- Производња ракије изузетно је значајна за културни идентитет Бајине Баште и целог Соколског краја - истиче проф. Вујовић. - Вероватно нема сличног обичаја и процеса око којег се окупља цела породица, па и све њихове комшије. Бајина Башта и цела Србија ће током и после реализације овог пројекта привлачити туристе и укључивати их у процесе производње ракије. Не само ракија, већ и традиционална породична производња, а посебно наративи и породичне приче биће оно што ће привући многе туристе да учествују у свему томе.
Изложба у Етнографском музеју
МАТЕРИЈАЛ и приче прикупљени током истраживања биће представљени на изложби у Етнографском музеју која ће највероватније бити одржана у октобру следеће године.
- Изложба ће бити вишедимензионална - каже проф. Вујовић. - На њој ћемо представити и много наратива и прича о шљивовици, као и старе предмете. Имаћемо и више акција током изложбе, а све у функцији ракије као културног добра Србије. Током изложбе биће приказани филмови, представљене књиге, кратке приче, песме, предања, а планирани су и округли столови, панел дискусије.
Колеге др Невена Милановић Минић и др Богдан Дражета, са Катедре за антропологију и етнологију, истакли су да ће у истраживању које спроводе, испитаници бити чланови породица који најдуже производе ракију, пре свих, шљивовицу.
- Открили смо да постоји више различитих нивоа производње - каже Невена Милановић Минић. - Делом због чињенице да је ракија као пиће које се свакодневно троши више елемент трпезе него што се перципира као алкохолно пиће. Самим тиме спада у категорију културолошки "самоподразумевајућих" садржаја неке заједнице. Знање о производњи шљивовице увек је започињало причом поред дединог/очевог казана, да би се током времена унапређивало, обогаћивало, и преносило са колена на колено.
FOTO: Privatna arhiva
Истраживачи су приметили да на подручју Бајине Баште и околних места производња шљивовице није хомоген или окамењен процес.
- Већина породица и испитаника истиче да су се традиционална знања и елементи коришћени у производњи: казан, бурићи, луле - временом усавршавали. Тако су неки успели да сачувају аутохтоне врсте шљива. Упркос увреженом мишљењу да је производња и печење ракије мушки посао, сазнали смо и да су жене имале и имају велику улогу у производњи ракије, од сакупљања шљиве, преко ложења казана, преузимања одлука колико, коме и када ће се продати или поклонити ракија. Један од најважнијих закључака јесте да ракија, као и знање о њеној производњи, које увек са собом носи неку "тајну" у рецепту и купажирању сорти, јесте врста социјалног, економског и симболичког капитала.
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
"ПРИПАДА НАМА - НЕ ДАНСКОЈ, НИ САД" С Гренланда послата јасна порука: "Нико нема право да одлучује уместо нас"
ЛИДЕРИ пет највећих политичких партија Гренланда објавили су заједничко писмо у којем наглашавају да Гренланд није део ни САД ни Данске, већ да припада Гренланђанима, и да захтевају од Сједињених Америчких Држава да немају никакву контролу над тим острвом.
10. 01. 2026. у 11:52
Коментари (0)