НАЈБОЉУ "КАПЉИЦУ" ПЕКУ ЉУБАВ ШЉИВЕ, ХРАСТА И ЧОВЕКА:Истраживање о вишевековној,традиционалној породичној производњи ракије у Бајиној Башти
ШЉИВОВИЦА није само пиће, у околини Бајине Баште она је симбол породичнетрадиције, умећа и културног идентитета. Управо том феномену посвећеноје теренско истраживање које ових дана завршавају научници Катедре заантропологију и етнологију Филозофског факултета у Београду. Обилазећисела у срцу западне Србије, покушали су да документују како јепроизводња ракије постала породични обичај, како су се знања преносила сколена на колено, али и због чега је та нит у неким породицама прекинута.
FOTO: Privatna arhiva
- Циљ истраживања "Традиционална породична производња ракије део културног идентитета Бајине Баште" је да се, на научним темељима, испитају чињенице када и како је кренуо да се развија обичај производње шљивовице и ракије, зашто је баш толико развијен у околини Бајине Баште, како су се преносила знања, вештине - каже проф. др Предраг Вујовић, директор пројекта. - Циљ нам је био да сазнамо и који су произвођачи најдаље отишли од традиционалне породичне производње до промоције код нас и у свету. У историји Соколског краја било је покушаја да се од породичне производње крене у освајање тржишта. Породица Богдановић је то развила чак до светског бренда. У 30 година постојања освојили су све могуће награде, а пре мање од месец и четири највеће награде на америчком тржишту USA ratings 2025 и награду за најбољу воћну ракију.
FOTO: Privatna arhiva
Вујовић је неколико година водио ЕУ Инфо центар и често се сретао са амбасадорима.
- Скоро сви су истицали ракију као јединствен производ обичаја и културе Србије - каже он. - И Унеско је то пре три године препознао и прогласио традиционалну производњу шљивовице за светско нематеријално културно наслеђе. Зато смо одлучили да покренемо једну ширу акцију у промоцији ракије као значајном елементу културног идентитета Србије. У селима Бајине Баште и шире Соколског краја, показала су нам истраживања, нема породице која не производи своју ракију.
Установљено је да породица Богдановић, пореклом из Криваје, а у селу Костојевићи то ради најдуже. Ова фамилија била је позната по ракији од шљиве трноваче.
- Соколски крај и села Бајине Баште су богомдани за производњу шљивовице и ракије. Овде расту најбоље сорте за производњу ракије, пре свега пожегача - рекао је Радисав Богдановић, који је наставио традицију шест генерација својих предака. - У Соколском крају расте за ракију најбоља шљива, али ту живе и потомци оних који су у 19. веку кренули да саде шљиву и производе ракију. Тако је и мој наврв деда Саво започео, а наставило још шест генерација. У свакој чаши ракије ја не видим пиће, већ традицију, породичне вредности и све моје претке. Ракија настаје из љубави шљиве, храста од ког се прави бурад где ракија стоји, и човека. Као и свака љубав и ова оплемењује, и што више траје, ракија је све боља.
Фото Приватна архива
У околини Бајине Баште домаћини поносно чувају прве оригиналне качаре, старе казане, прву бурад и буриће које су користили њихови преци, дрвене и металне каце. У завичајном музеју Богдановића у Кривају има више од 20 предмета из времена првог Саве и његовог унука Велизара из треће генерације Богдановића.
- Производња ракије изузетно је значајна за културни идентитет Бајине Баште и целог Соколског краја - истиче проф. Вујовић. - Вероватно нема сличног обичаја и процеса око којег се окупља цела породица, па и све њихове комшије. Бајина Башта и цела Србија ће током и после реализације овог пројекта привлачити туристе и укључивати их у процесе производње ракије. Не само ракија, већ и традиционална породична производња, а посебно наративи и породичне приче биће оно што ће привући многе туристе да учествују у свему томе.
Изложба у Етнографском музеју
МАТЕРИЈАЛ и приче прикупљени током истраживања биће представљени на изложби у Етнографском музеју која ће највероватније бити одржана у октобру следеће године.
- Изложба ће бити вишедимензионална - каже проф. Вујовић. - На њој ћемо представити и много наратива и прича о шљивовици, као и старе предмете. Имаћемо и више акција током изложбе, а све у функцији ракије као културног добра Србије. Током изложбе биће приказани филмови, представљене књиге, кратке приче, песме, предања, а планирани су и округли столови, панел дискусије.
Колеге др Невена Милановић Минић и др Богдан Дражета, са Катедре за антропологију и етнологију, истакли су да ће у истраживању које спроводе, испитаници бити чланови породица који најдуже производе ракију, пре свих, шљивовицу.
- Открили смо да постоји више различитих нивоа производње - каже Невена Милановић Минић. - Делом због чињенице да је ракија као пиће које се свакодневно троши више елемент трпезе него што се перципира као алкохолно пиће. Самим тиме спада у категорију културолошки "самоподразумевајућих" садржаја неке заједнице. Знање о производњи шљивовице увек је започињало причом поред дединог/очевог казана, да би се током времена унапређивало, обогаћивало, и преносило са колена на колено.
FOTO: Privatna arhiva
Истраживачи су приметили да на подручју Бајине Баште и околних места производња шљивовице није хомоген или окамењен процес.
- Већина породица и испитаника истиче да су се традиционална знања и елементи коришћени у производњи: казан, бурићи, луле - временом усавршавали. Тако су неки успели да сачувају аутохтоне врсте шљива. Упркос увреженом мишљењу да је производња и печење ракије мушки посао, сазнали смо и да су жене имале и имају велику улогу у производњи ракије, од сакупљања шљиве, преко ложења казана, преузимања одлука колико, коме и када ће се продати или поклонити ракија. Један од најважнијих закључака јесте да ракија, као и знање о њеној производњи, које увек са собом носи неку "тајну" у рецепту и купажирању сорти, јесте врста социјалног, економског и симболичког капитала.
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
КРАЈ НАТО-а? Алијанса на "смртној стражи" због Трампа - Европом се шири СТРАХ
ГРЕНЛАНД би могао да се покаже као превелик залогај, а амерички апетити генерално претерани да би их НАТО преживео.
10. 01. 2026. у 10:35
КОЈИ ЈЕ ИБРИН МАТЕРЊИ ЈЕЗИК? У Босни му жестоко замерили због изјаве - ВРЕЂАЈУ га и због изговора
НИЈЕ тајна да је славни нападач Златан Ибрахимовић пореклом са простора бивше Југославије, одакле су се његови родитељи одселили седамдесетих година прошлог века. Мајка Јурка Гаврић је Хрватица која је радила као чистачица у Шведској, отац Шефик Ибрахимовић је певач из околине Бијељине, а иако је Златан одрастао у Скандинавији, далеко од бивше државе, и те како је везан за ово подручје.
10. 01. 2026. у 12:36
"ИМАМ ДОВОЉНО НОВЦА ДА НЕ МОРАМ ДА ПЕВАМ" Оља Карлеуша открила истину о повлачењу са естраде
ПЕВАЧИЦА Оља Карлеуша је у јеку популарности напустила естраду, а својевремено је проговорила о разлозима због којих је донела ту одлуку.
10. 01. 2026. у 09:05
БУЈНО ПОПРСЈЕ - ЗУМИРАНО: Едита у купаћем - врело издање
ПЕВАЧИЦА Едита Арадиновић решила је да хладне дане замени плажом и врелим песком, па је отишла у Дубаи.
10. 01. 2026. у 16:21
КИНЕСКИЊА - СРПСКА СНАЈА: Са Дејаном чека друго дете, а једна ствар у Србији јој је ВРЛО ЧУДНА
КСУЕ Ленг, која се због љубави према Дејану преселила у Србију, постала је права звезда друштвених мрежа. Након што је савладала све српске обичаје и донела на свет малу Мињу, открила је да у 2026. годину улази са најлепшим могућим разлогом за славље.
10. 01. 2026. у 13:21
СКРИВЕНА ПРЕТЊА ИЗ ВОЈНЕ БАЗЕ: Тајни град величине 100 Москви на Гренланду - дубоко испод леденог покривача
НАУЧНИЦИ упозоравају на озбиљан еколошки ризик од напуштене америчке војне базе Камп Сенчури, познате као „град под ледом“, коју је случајно поново открио НАСА-ин радар 2024. године дубоко испод леденог покривача Гренланда.
10. 01. 2026. у 15:43
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
"ПРИПАДА НАМА - НЕ ДАНСКОЈ, НИ САД" С Гренланда послата јасна порука: "Нико нема право да одлучује уместо нас"
ЛИДЕРИ пет највећих политичких партија Гренланда објавили су заједничко писмо у којем наглашавају да Гренланд није део ни САД ни Данске, већ да припада Гренланђанима, и да захтевају од Сједињених Америчких Држава да немају никакву контролу над тим острвом.
10. 01. 2026. у 11:52
Најновије из рубрике
СКРОМНИ ХЕРОЈИ ИЗ КИКИНДЕ: Никола Лињачки и Душан Сантрач голим рукама из запаљене куће извукли двоје тешко повређених суграђана (ФОТО)
Никола Лињачки (44) и Душан Сантрач (39) из Кикинде упознали су се случајно кад су се затекли на истом месту у исто време, у Улици Милоша Великог, у тренутку када се у породичној кући догодила снажна експлозија, а потом и велики пожар.
09. 01. 2026. у 14:00
ТОКОВИ КУЛТУРЕ У МЕАНДРИМА БЕГЕЈА: Миран град у равници, увек спреман за динамична дешавања
УШУШКАН под широким небом Баната, град Зрењанин, некада Велики Бечкерек, изазове времена, возика ајзлибаном успомена, али и нових стремљења.
09. 01. 2026. у 07:20
ДАН КАДА СЕ РОДИО СПАС: Најрадоснији хришћански празник Божић и претходно Бањи дан обележени свечано
ТРАДИЦИОНАЛНИМ освећењем и паљењем бадњака на Бадње вече, као и поноћним и божићним литургијама у манастирима и црквама на Косову и Метохији свечано је обележен Божић.
09. 01. 2026. у 07:10
ДОБРОТА СЕ НЕ ДА ПОКОРИТИ: У сусрет 63. Најплеменитијем подвигу "Вечерњих новости"
ОД људи се може очекивати све - од доброте, помоћи и љубави коју могу да пруже, до окрутности и највећих злочина којима је историја сведок. Последњих деценија, човек је, нажалост, утонуо у саможивост и самобитност, искључиво задовољавајући само сопствене интересе и корист, показујући недостатак саосећања и занемарујући туђе потребе.
09. 01. 2026. у 07:00
ЗА НЕМАЊУ ПЕШАЧИЛИ ДО ОСТРОГА: Командири Службе за обезбеђење Окружног затвора у Београду и припадник МУП ходали 400 километара
НИЈЕ било лако, али није ни могло да буде лакше. Када дете чека, а време му не иде у прилог, човек нема право да стане, да се одмори. Ходали смо од јутра до мрака. Било је кише, снега, жуљева на табанима. Зглобови отекли, колена боле, кичма. Али, вредело је жртвовати се.
08. 01. 2026. у 13:00
Коментари (0)