"ПРЕДСЕДНИК ВУЧИЋ ВАМ ЈЕ ПОСЛАО ПОЗДРАВЕ, БИЋЕ ОВДЕ 9. МАЈА": Детаљи разговора Путина и патријарха Порфирија

У Москви је одржан значајан састанак између председника Руске Федерације Владимира Путина, Патријарха московског и целе Русије Кирила, патријарха Порфирија и митрополита бачког Иринеја Буловића.

Фото: Танјуг/Kremlin Pool Photo via AP

Састанак је протекао у атмосфери међусобног поверења и историјског пријатељства, уз снажно истицање заједничких вредности и потреба за духовним јединством православних народа.

Овако је текао састанак:

Путин: Ваше Светости! Дозволите ми да вас срдачно поздравим у Москви, а такође и у коморама – овде влада посебна атмосфера. Веома нам је драго што вас видимо. Знам да Српска православна црква даје значајан допринос јачању односа између наших народа, који традиционално одржавају најтоплије, најближе, најповерљивије савезничке односе. Дозволите ми да вам честитам празник светлог Ускрса. Ово је наш заједнички светли празник. Већ сам рекао да руско-српски односи увек имају посебан карактер, па и ових дана. То је такође зато што нас повезују снажни, дубоки, духовни заједнички корени. Увек нам је драго да вас видимо. Деветог маја очекујемо председника Србије Александра Вучића у Москви на прослави посвећеној Победи у Другом светском рату. Знамо да је ситуација на Балкану тешка и знамо за ваше напоре да ојачате положај Србије, укључујући и значај Српског сабора који сте одржали. Увек нам је драго да вас видимо. Добродошли!

Патријарх Порфирије: Господине председниче, извините, рећи ћу неколико речи – не говорим баш добро руски, али све разумем. Са мном је и владика Иринеј, који одлично говори руски. Хвала вам што сте нас дочекали, и желим вам срећан Ускрс. Христос васкрсе! Надам се да је васкрсење наш пут и стварност, чињеница наше вере. То значи да је победа позната и да зависи од Божје воље. Морамо да урадимо оно што зависи од нас. Желео сам да вам се захвалим на свему што радите на нивоу вредности. Јер темељ вредности – без вредности, без идеологије – не идеологије, како сте рекли, психолошки, већ суштински – немогуће је живети. Све зависи од вере: начин на који верујемо одређује наш живот, наше речи и тако даље. Знате, а и сами сте рекли, да су у прошлости односи у нашим црквама увек били односи љубави и помоћи према руској и српској цркви. Мислим да је исто и данас... Да, изгледа тако?

Патријарх Кирил: Да.

Патријарх Порфирије: Моји претходници – патријарси српске цркве – у прошлости су увек били повезани са патријарсима руске цркве. А мој претходник, Његова Светост патријарх Иринеј, рекао је: нама Србима треба... Како је то рекао?

Митрополит Иринеј: Рекао је да наш мали чамац, који плови узбурканим морем, треба увек бити везан за велики руски брод.

Патријарх Порфирије: Хтео сам да кажем да ми осећамо и верујемо да је то истина. Морам вам рећи да знате, а већ знате, али морам поново да кажем да српски народ гледа на руски народ као на један. Понекад може бити да Срби имају велику наду, нада више зависи од Русије, руске политике, него од српске политике. Можда је то парадокс. Био сам у Јерусалиму пре две недеље и разговарао сам са јерусалимским патријархом, много смо разговарали. Није знао да ћу бити у Москви. А када смо разговарали о православљу на глобалном нивоу, рекао ми је: ми, православни, имамо један адут. Питао сам: који? Владимир Путин, рекао ми је. Ове речи ће рећи све. Мора се нагласити да смо вам захвални на вашој подршци и ставу у вези са Косовом и Републиком Српском, а наравно и са Црном Гором – тамо су наш народ и наша црква. Врло добро знате да без ваше подршке и подршке Кине не знам шта би се десило са Косовом. Био сам тамо на Ускрс, служио патријарашку [службу] – то је престоница српског патријарха. Молимо вас да останете при овом ставу и учините све што можете. Јер – без обзира на политику, без обзира на људе, без обзира на вести које имамо – без Косова, могу рећи, и без Републике Српске, српски народ нема перспективу. Наравно, имамо веома добар однос са председником, и он вам је послао поздраве и рекао ми да ће бити овде 9. маја без обзира на околности у Европи. Наш став у вези са Косовом, у вези са Републиком Српском и Црном Гором, мислим и осећам да зависи и од става руске државе, Руске Федерације, на глобалном нивоу. Моја жеља и жеља већине у нашој цркви је да у будућности, ако дође до нове геополитичке поделе, будемо блиски у овом руском окружењу.

Митрополит Иринеј: У руском свету.

Патријарх Порфирије: Да, у руском свету, у православном свету. Разговарали смо о православљу са Његовом Светошћу Патријархом, није то тако једноставно. И код нас се ових дана дешава револуција. Како се то зове?

Митрополит Иринеј: Обојена.

Патријарх Порфирије: Обојена револуција, знате то. Надам се да ћемо превазићи ово искушење, као што сте рекли. Јер знамо и осећамо да центри моћи са Запада не желе да развијају идентитет српског народа и културе. Хвала вам на ономе што сте рекли, и нека вам Бог подари снагу и мудрост. Наше молитве су увек уз вас, и надам се да ће вам Господ помоћи.

Путин: Ваша Светости, говорили сте о идентитету. То је оно што црква уопште и Руска православна црква под вођством Његове Светости Патријарха Московског и целе Русије. Његова Светост Патријарх улаже велике напоре да ојача наше традиционалне вредности, наше духовне принципе. И увек, када се сретнемо, сећамо се и говоримо о нашој браћи у Православљу, и то је став Његове Светости Патријарха. Сигурни смо да он о томе стално говори у разговорима са вама. Ваша Светости.

Патријарх Кирил: Поштовани Владимире Владимировичу! Веома ми је драго што се овај састанак одржао и што ће се одржати. Од свих помесних православних цркава, Српска црква је најближа Руској цркви – и по култури и по језику. Чак и ако говоримо о историји: наше земље никада нису ратовале, а ако јесу, то је било само једна поред друге против неког другог. И та љубав према Русима, према руском народу, према Руској Цркви, она је органски укључена у културу Србије, српског народа. Зато су за нас они наши најближи пријатељи, наша браћа – и по духу и по животној филозофији. Ово је од великог значаја: и када заједно разговарамо о проблемима и када се састајемо на међуправославним местима. Српска црква је црква која нам је најближа. И не кажем ово зато што овде седи патријарх српски, али тако је. А онда ако узмемо историју, српски народ и Српска црква никада нису издали Русију. Неки словенски народи, њих нећемо помињати, под утицајем моћних милитаристичких западних сила су на једно време променили своју оријентацију, затим се покајали, али су се променили. Срби се никада нису променили. Ова љубав према Русији је, како кажу, можда чак и уткана у гене српског народа. Све то има велики утицај на међуцрквене односе. Увек смо једног мишљења. И када се покрену неке дискусије на међуправославним платформама, увек се осећа подршка српске цркве. И онда, наравно, ево још нешто што бих желео да кажем: Срби су, наравно, западније од нас, тако је Господ наредио. Ово је црква која долази у директан контакт са западним светом, од којег се може примити, и вероватно је примило, много тога корисног и у научној и у културној области. Али оно што се данас дешава са људским моралом, са етиком на Западу – да, рећи ћу то наглас, чега се ту стидети – цела та ствар је демонска.

Патријарх Порфирије: Да.

Патријарх Кирил: Зашто демонски? Јер је демонов задатак да учини да особа изгуби разлику између добра и зла. Не. Постоји алтернативно понашање. Црква каже: не можете то учинити. А реч Божија каже: то не можете учинити. А савремена секуларна култура каже: зашто да не, човек је слободан да поступа како жели, то је једноставно слобода избора. Овакав приступ уништава моралне темеље људског постојања, а могу уследити и страшне цивилизацијске катастрофе. Јер ако се уништи овај интегритет људске личности, све одатле пропада. Руска православна црква, као што знате, стоји на тим ставовима, ми их бранимо на међународним платформама. Али, наравно, потребни су нам и такви добри савезници. Од свих помесних православних цркава, ово кажем не зато што је Његова Светост данас овде, већ на основу сопственог искуства, Српска Црква је црква која је увек са нама. А Србија је земља која никада није издала Русију. Нећу помињати друге словенске земље које су, под утицајем моћних политичких и војних сила, на неко време изгубиле добре односе са Русијом. Србија је увек остала са нама. Зато сам веома срећан због данашњег састанка. Ти људи који су данас овде за овим столом, и Његова Светост и владика Иринеј, они су истински духовни вође свог народа. И знам какве добре односе имају у срцу према Русији и према вама лично. Зато је за мене данас, емоционално, овај догађај заиста уздижући – чињеница да смо се сви срели. Али се надам да ће ово бити праћено неким добрим последицама у развоју односа између Руске Цркве и Српске Цркве и Србије и Русије.

Путин: Ваша Светости, поменули сте шта се дешава на западу од нас. Сви добро знамо, сви смо видели, били смо сведоци вашег сусрета са Папом, који нас је напустио током ових ускршњих дана. Ово, чини ми се, говори и о томе да на Западу још увек постоје људи, постоје снаге, и духовне снаге, које теже да обнове односе и да оживе духовне принципе.

Патријарх Кирил: Апсолутно тачно.

Путин: Западна култура – ​​шта год ко говори – заснива се на хришћанским принципима.

Патријарх Кирил: Врло тачно сте се сетили покојног Папе. Био је човек прилично чврстих ставова и уверења, упркос чињеници да је на њега вршен велики притисак – такође и у смислу хлађења односа са Руском црквом. Он је већ у другом свету, тако да смело могу, без тражења његове дозволе, да га цитирам. Када је био стварно гурнут, опростите ми на грубој речи, рекао је само кратку фразу: немојте ме супротстављати Кирилу. Окренуо се и отишао. А Утицали су на њега најближи: да је потребно променити курс, да је то немогуће – то је, такорећи, повезано са руском политиком. Ова фраза – „не супротстављајте ме Кирилу“ – била је стално у мом сећању и у мојој свести док је био жив. Однос је био добар. Сада га је Господ позвао у други свет, али сећања на њега су најљубазнија у погледу односа и према Русији и према Руској Цркви.

Путин: И ја такође. Срели смо се неколико пута. Он је сасвим очигледно био - могу то рећи - љубазан према Русији. С обзиром на његово латиноамеричко порекло и расположење међу огромном већином грађана латиноамеричких земаља, вероватно је и он то осећао и градио је односе са Русијом на најблагонаклонији начин.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације