VRUĆINE "ISISAVAJU" MINERALE, PA SRCE TEŽE RADI: Evo šta se dešava u našem telu kada su visoke temperature

TEMPERATURA vazduha od oko 40 stepeni, kojoj smo izloženi u kontinuitetu duže od nedelju dana mnoge je iscrpela i fizički i psihički.

Foto Shutterstock

Ma koliko da se dobro "nosimo" sa visokim vrednostima Celzijusa, telu je potreban dodatni napor u uslovima kada je spoljna temperatura viša od naše telesne temperature.

Doktorka Radmila Šehić, dugogodišnji lekar Zavoda za hitnu medicinsku pomoć u Beogradu kaže da atak visoke spoljašnje temperature na organizam uslovljava navođenje tela na vanredne napore što je ništa drugo do stres, pa tako ubrzano slabi i imunitet.

- Pri ekstremnim promenama u vremenskim uslovima kao što je velika spoljašnja vrelina, posebno ako se telo optereti većim fizičkim naporom, ili unosom jako kalorične hrane koja oslobađa puno kalorija, znojenjem se gubi značajna količina vode, neophodne za metaboličke i hemijske procese u organizmu, potom pada nivo minerala kao što su natrijum, hlor i kalijum, što uz smanjen pritisak dovodi do maksimalne iscrpljenosti, umora, konfuzije, grčeva u mišićima - objašnjava dr Šehić. - Zbog toga i dolazi do poremećaja srčanog rada, posebno zbog nedostatka kalijuma. S toga je jasno zašto su najugroženije starije osobe, inače vrlo često i kardiološki bolesnici.

Naša sagovornica kaže da su pod teretom vremenskih parametara i dijabetičari, jer brže gube tečnost od ostalih, usled bolešću izmenjenih krvnih sudova.

- Naročit oprez je potreban kod beba i dece do 12. godine života zbog nedovoljno razvijenog centra za termoregulaciju - priča dr Šehić. - U posebnom riziku su pacijenti sa preležanim moždanim udarom, kao i radnici koji se izlažu velikom fizičkom naporu u vreme velikih vrućina.

Doktorka Šehić kaže da u vanrednim okolnostima, kada je temperatura vazduha oko 40 stepeni, organizam iscrpljuje i centar za termoregulaciju koji se u toj borbi pregrejava.

- Smanjuje se ili sasvim blokira znojenje kao važan način rashlađivanja tela - kaže doktorka Šehić. - Šire se periferni krvni sudovi i u njima se zadržava krv. Nastaju otoci nogu i prave se venski depoi. Pada krvni pritisak i manja količina krvi i kiseonika biva upućena u vitalne organe. Srce počne ubrzano da radi da bi nadoknadilo količinu krvi i kiseonika potrebnih organima i tkivima u očuvanju vitalnih funkcija. To je poseban napor za životno važan mišić, pa nije redak osećaj bola iza grudne kosti i nedostatak vazduha. Zato nisu retki infarkti srca u takvim okolnostima.

S druge strane, kako kaže dr Šehić, mozak kao veoma osetljiv organ na nedostatak kiseonika, reaguje vrtoglavicom, glavoboljom, konfuzijom:

- Bubrezi imaju smanjenu filtraciju zbog manjeg protoka krvi radi filtracije. Zadržavaju se štetni produkti metabolizma u organizmu, što prilično ugrožava zdravlje. Poseban je problem kod onih koji uzimaju redovnu terapiju. Lekovi se nedovoljno razgrade, zadržavaju se u telu i prolongirano deluju, sumirano sa novim dozama daju štetne nuspojave.

Preporučujemo

Dr Novosti

0 2

EYEBROW ADVANCE: Revolucija u transplantaciji obrva

11. 12. 2025. u 10:00

Dr Novosti

0 0

Srčana slabost, tiha epidemija koja pogađa više od 120.000 ljudi u Srbiji

09. 12. 2025. u 15:19

Dr Novosti

0 1

PIJETE GA, ALI NEMA EFEKTA: Ovo su načini da vitamin D odradi posao

07. 12. 2025. u 19:26

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije