SAVET LEKARA ZBOG PROMENE VREMENA: Hitnu pozovite kada skok pritiska prati glavobolja

SMENjIVANjE sunca i kiše uz nagle promene temperature može da izazove skok ili pad krvnog pritiska, pogotovo kod kardiovaskularnih pacijenata.

Foto Shutterstock

Iako je ovo stanje u najmanju ruku neprijatno, a može da bude i životno ugrožavajuće ako je pogoršanje hipertenzije drastično, dr Radmila Šehić, koja je radni vek provela u Zavodu za hitnu medicinsku pomoć u Beogradu, kaže da ono može da se predupredi. Naime, prema njenim rečima, varijacije krvnog pritiska mogu da se spreče primerenim oblačenjem i utopljavanjem, shodno temperaturi, smanjenjem i doziranjem fizičkog napora, kao i balansiranjem mentalnog opterećenja i raspoređivanjem obaveza.

- Preporuka je da oni koji piju lekove protiv hipertenzije, u dogovoru sa lekarom, terapiju koriguju ili dopune - kaže dr Šehić. - Takođe, veoma je bitno da se ne unese prekomerna količina tečnosti ili slane hrane.

U trenutcima kada se dešavaju varijacije krvnog pritiska bitno je da se zna koje vrednosti pritiska su opasne i kada treba zatražiti pomoć urgentne medicinske službe.

- Službi urgentne medicinske pomoći trebalo bi se obratiti onda kada se pojave tegobe i konstatuje povišen krvni pritisak, koji se na inicijalnu terapiju ne snižava - objašnjava doktorka. - Obično se kao tegobe navode glavobolja, mučnina, povraćanje, vrtoglavica, malaksalost, stezanje u grudima, osećaj lupanja srca, nedostatak vazduha... Dakle, pomoć bi trebalo zatražiti prema osećaju. Ne zaboravimo da postoji i pojam hipertenzivne krize, koje je stanje velike ugroženosti zdravlja, a karakteriše ga naglo nastajanje kompleksa simptoma. Tada su ugroženi vitalni organi, opterećena je cirkulacija, a pri tom se ne konstatuje značajan otklon pritiska od normale. Sve ono što izaziva zebnju, zabrinutost, a vezano je za navedene senzacije, obavezno treba prijaviti lekaru.

Krvni pritisak bi uvek trebalo da bude u normalnim vrednostim, ali i kada "skoči" ne znači nužno da će dovesti do moždanog udara.

- Nije ishod svakog skoka krvnog pritiska šlog - kaže dr Šehić. - Neko decenijama ima problem sa oscilantnim krvnim pritiskom i ne doživi šlog. Kod drugih prvi incident sa skokom krvnog pritiska dovede do moždanog udara.

Infarkt mozga može da nastane kao posledica suženja ili zapušenja krvnog suda mozga trombom, ali i kada dođe do krvarenja u mozgu zbog pucanja krvnih sudova usled naglo nastalog opterećenja, na primer, krvnim pritiskom.

- U nastajanju šloga nemaju udela samo mozak i moždana cirkulacija - objašnjava naša sagovornica. - To je kompleksno stanje gde brojni faktori imaju bitne uloge. Prvo kvalitet krvnih sudova, njihova elastičnost, prohodnost. Osim toga, veći je rizik ako negde postoji formiran tromb, kada neko pati od poremećaja srčanog ritma šećerne bolesti, i povišenih masnoće u krvi.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije