SIMPTOMI SU OTOK I TEMPERATURA Hirurg otkriva: Kamen se formira i u pljuvačnim žlezdama

NA Klinici za maksilofacijalnu hirurgiju Stomatološkog fakulteta u Beogradu godišnje pomoć potraži između 100 i 300 pacijenata zbog kamena u pljuvačnim žlezdama.

Foto: Free Images Pixabay

Ovaj zdraveni problem stručno se naziva sijalolitijaza, a kamen sijalolit. Smatra se da oko jedan odsto svetske populacije ima sijalolite, čak tri puta češće muškaraci, sa najvećom učestalošću između 20. i 50. godina starosti.

U intervjuu za "Novosti" dr Marko Lazić, maksilofacijalni hirurg Stomatološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu kaže da se simptomi formiranja kamena u kanalnom sistemu pljuvačnih žlezda javljaju onog trenutka kada sijalolit značajno poremeti isticanje pljuvačke, te se pljuvačka vraća prema žlezdi koja otiče:

- Otok se nalazi neposredno ispod donje vilice, ako se radi o podviličnoj ili ispred uha, ako se radi o zaušnoj pljuvačnoj žlezdi. Otok prati i bol različitog intenziteta, a ono što je karakteristično i olakšava dijagnozu je podatak da se tegobe javljaju u toku obroka, kada je produkcija pljuvačke najveća. U slučaju da opstrukcija traje, zastoj pljuvačke može da uzrokuje zapaljenje pljuvačne žlezde. Tegobe su tada intenzivnije i često praćene opštim simptomima kao što su malaksalost, drhtavica, povišena telesna temperatura uz uvećane regionalne limfne čvorove.

FOTO: Privatna arhiva

o Da li ovo stanje zahteva hitno lečenje?

- U odsustvu adekvatne terapije i uklanjanja kamena, a nakon učestalih opstrukcija i zapaljenja, bolest dobija hroničan karakter, žlezdano tkivo postaje nefunkcionalno a sama žlezda trajno uvećana i tvrda na dodir. Kod određenog broja pacijenata prisustvo sijalolita nije praćeno nikakvom simptomatologijom već se kod njih on primeti kao uzgredan nalaz pri pregledu ili pri izradi dijagnostičkih snimaka lica i vilica.

o Zašto dolazi do formiranja kamena u pljuvačnim žlezdama?

- Iako uzrok i mehanizam nastanka i dalje nisu potpuno razjašnjeni smatra se da u procesu formiranja učestvuje nekoliko faktora od kojih su najznačajniji sporiji tok pljuvačke kroz kanalni sistem kao i zapaljenje same pljuvačne žlezde. Smanjena produkcija posledično remeti tok pljuvačke, a stanja kao što su dehidratacija, korišćenje diuretika, antiholinergika, antihistaminika kao i zračna terapija mogu doprineti razvoju sijalolita. Poremećaj oticanja pljuvačke kroz kanalni sistem usled njegovog suženja, abnormalnog proširenja ili opstrukcije kanala stranim telom, istim mehanizmom povećava rizik od nastanka sijalolita. Ono što je bitno spomenuti je da se za sada nije uočila direktna povezanost sistemskih bolesti, poremećaja metabolizma kalcijuma, ishrane ili navika udruženih sa sijalolitijazom osim u slučaju gihta.

o Na kom mestu se najčešće formira kamen u pljuvačnoj žlezdi?

- S obzirom na to da u ljudskom organizmu postoje tri para velikih pljuvačnih žlezda - podvilična, podjezična i zaušna, kao i stotine malih pljuvačnih žlezda, sijaloliti se mogu javiti u bilo kojoj od njih. Međutim, najčešće je, odnosno u 85 odsto slučajeva, lokalizovan u podviličnoj pljuvačnoj žlezdi dok se najređe javlja u malim pljuvačnim žlezdama. Razlog tome se može naći u anatomskoj građi izvodnog kanala, antigravitacionom toku pljuvačke, većoj gustini, zatim alkalnom sastavu pljuvačke podvilične pljuvačne žlezde koja i bogatija kalcijumovim solima.

o Koliko može da bude veliki taj kamen odnosno sijalolit?

- Sijaloliti su različitog oblika, od ovalnog do nepravilnog, glatke površine beličaste ili žuto-braon boje. Prosečne dužine do santimetar, a najveći zabeležen je šest santimetara. Sastoje se od organskog jezgra i neorganskog omotača koji je na bazi soli kalcijuma, dok su kod pacijenata sa gihtom građeni od ureične kiseline.

o Kako se postavlja dijagnoza sijalolitijaze?

- Veoma je bitan klinički pregled, anamneza kao i upotreba rendgena, a po potrebi ultrazvuka ili skenera. Treba imati na umu da postoje određena patološka stanja glave i vrata koja mogu da liče na sijalolitijazu. To su kalcifikovani limfni čvorovi koji se javljaju kod mikobakterijskih infekcija, kalcijumski depoziti u anomalijama venskih krvnih sudova, kao i kalcifikovani ateromatozni plakovi karotidnih krvnih sudova. Pažljivo uzeti podaci o tegobama pacijenata su od velikog značaja za razlikovanje ovih stanja. U ovim slučajevima tegobe nisu povezane sa konzumiranjem obroka, dok je bolna osetljivost retka pojava. Dalje, kalcijumski depoziti kod spomenutih stanja su nepravilnog oblika i neravne površine na radiografskim snimcima dok su sijaloliti glatke površine, često ovalnog oblika.

Preporučujemo

Dr Novosti

0 6

EVO KAKO DA UKLONITE "GRBU" NA LEĐIMA: Laganim vežbama korigujte pogurenost

11. 02. 2026. u 14:05

Dr Novosti

0 1

STALNO VAM JE HLADNO? Hirurg otkriva razloge za zimogrožljivost

12. 02. 2026. u 07:00

Dr Novosti

0 3

PRIRODOM PROTIV VIRUSA I BAKTERIJA: Luk, med i maslinovo ulje da budete zdravi (RECEPT)

11. 02. 2026. u 07:00

Dr Novosti

0 0

ZDRAVI ZUBI, ZDRAVO I TELO: Redovno održavajte oralnu higijenu i sprečite posledice

13. 02. 2026. u 07:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije