FELJTON - NEPOVRATNO NARUŠENI ODNOSI DRAŽE I TITA: U proceni kapitulacije Italije general Draža je par meseci i osta bez njihovog oružja
U SEPTEMBRU 1941. hrabri tridesetogodišnji bivši rudarski inženjer sa znanjem srpskohrvatskog jezika, kapetan D. T. Bil Hadson, upućen u Jugoslaviju da bi što tačnije utvrdio šte se zapravo tamo dešava.
Iskrcao se iz podmornice 17. septembra, sa dve radio-stanice, od kojih nijedna nije bila pouzdana. No, bio je to početak, nažalost ne baš obećavajući, jer je ubrzo izgubio svaki kontakt sa SOE , te je sledećih nekoliko meseci proveo bez ikakvih radio-veza.
Ali barem je uspeo, preko kontakta sa partizanima, da sazna da Tito postoji, a da Mihailović i četnici, makar prema sta- vu Kraljevske vlade u izbeglištvu, jedini pružaju zvanični oružani otpor Nemcima. Takođe je zaključio da se priprema građanski rat između ove dve grupe otpora, ako već i nije bio uveliko u toku, te da će ta okolnost biti veliki problem za zvaničnike u Londonu.
Zapravo, prema Dikinu, građanski rat izbio je 2. novembra kod Loznice, kada su četnici napali partizane. Na kraju je pritisak Britanaca i Sovjeta doveo do kraćeg primirja.
U svojim tajnim depešama Hadson nije mogao da bude detaljan s obzirom na to da je koristio četničke radio-stanice. Dikin objašnjava: Hadsonovo prisustvo na licu mesta kao svedoka, skromne vojne mogućnosti malih četničkih trupa, kao i mogućnost ruskog pritiska na Tita, primoravali su Mihailovića, uprkos njegovom instinktu... da se uzdrži od daljih napada na Titove snage... Ali zapravo bilo je malo mogućnosti za privremeno primirje između sukobljenih strana. Lični odnosi Mihailovića i Tita nepovratno su narušeni.
U DEPEŠI od 20. novembra koju je uspeo da prosledi u Britaniju, Hadson je pokazao pravo razumevanje aktuelne situacije: Moj stav o Mihailoviću jeste da on poseduje sve vrline, osim snage. Za sada, partizani su jači, tako da najpre mora da ih likvidira britanskim oružjem da bi se ozbiljnije suprotstavio Nemcima.
Drugim rečima, britanske isporuke Mihailoviću pre bi se koristile protiv komunista partizana nego protiv okupatorskih nemačkih snaga. To nije bilo ono za šta su Britanci ratovali. Kao što Hadson reče jednom partizanu, „Vlada Britanije želi da zna može li se računati na trajni sporazum između četnika i partizana".
Ukratko, 21. novembra Hadson se na trenutak ponadao da će se „Mihailović saglasiti sa priznavanjem partizana“. Istom se ponadao i London. Ali to je bila iluzija. Krajem novembra, posle nekih nemačkih operacija, Mihailović je bio primoran na povlačenje, i po Dikinovim rečima, „ostavivši Hadsona kao usamljenog begunca u seljačkoj nošnji, da se bori za golu egzistenciju lovine... u narednim mesecima". Zapravo, u naredna četiri meseca, po Dikinovim rečima, on je „proživljavao jeziv period, hraneći se uglavnom krompirom i, što je bilo najgore, bez ikakvih vesti iz spoljnog sveta“. Tek 4. juna ponovo je stupio u kontakt sa Britanijom i znao da je konačno bezbedan.
U ovom odsudnom trenutku rata, kako se činilo mnogima u Britaniji, činilo se da Sovjetski Savez možda neće izdržati, s obzirom na to da je „Barbarosa“ tada vrlo uspešno sprovođena protiv Crvene armije, a mogućnost da Ujedinjeno Kraljevstvo pomogne bilo kome u Jugoslaviji u borbi protiv Trećeg rajha gotovo da nije postojala.
ONO što je Generalštab napisao u novembru 1941. bilo je ključno:Ustanici deluju u teško prohodnim planinskim predelima, gde su u mogućnosti da pokret otpora održe duže vremena, ali verovatno tek kao pretnju jedinicama Osovine i ništa više od toga. Kako bi se pokret otpora razvio u široki narodni ustanak, trebalo bi ga proširiti na gradove, gde bi u nedostatku britanskih snaga bio ugušen krajnje surovo. To se mora izbeći. Naša politika, dakle, treba da bude usmerena na snabdevanje ustanika, kako bi se pokret otpora održao u planinama.
Znajući kako se loše po Britance odvija rat protiv Romela u Severnoj Africi, mogućnost bilo kakvih isporuka Jugoslaviji bila je u domenu maštarije. Iako su pojedinci u Londonu, kao i u britanskom štabu u Kairu, bili donekle optimistični u pogledu snabdevanja jugoslovenskog pokreta otpora, drugi, uključujući Lorda Glenkonera, šefa SOE u Kairu, bili su realniji: Sada je već očigledno da su Vrhovna komanda i Generalštab protiv slanja bilo kojih naših jedinica u pomoć ustanicima, i mi smo se, dakle, kao i obično, našli u vrlo nezavidnoj situaciji, nastojeći da pronađemo rešenje između dva suprotna i sukobljena stava, jer uveren sam da bi Nemci na našem mestu ili odlučili da podrže ustanak ili se uopšte ne bi mešali.
Ovaj sukob je mučio britansku politiku sve do kraja 1943. godine. Ali službeni istoričar SOE Makenzi u pravu je kada kaže: Ova strana problema bila je mnogo značajnija u to vre- me nego pitanje podrške Mihailoviću ili Titu.
U nedostatku suštinske pomoći, napori SOE jedino bi prouzrokovali nepotrebne masakre.
Nadalje, kako se građanski rat između dve sukobljene strane sve više zaoštravao, problem oko toga ko treba da primi vojne isporuke postao je čisto teoretski.
NOVEMBRA 1942. Hadson je konačno uspeo da dostavi neke važne procene Londonu. Dikin ih je nazvao „promišljenim i pronicljivim" i one će uskoro - ali ne odmah - postati važeći stav i u Vajtholu. U svetlu kritika britanske odluke da se odustane od Mihailovića, nastalih mnogo posle rata, važno je napomenuti da je Hadson imao pragmatičan stav, pre nego ideološki, u svojim procenama stalne pasivnosti Mihailovića i njegovih četnika. Neki od odlomaka Hadsonove dugačke zvanične poslanice od 15. novembra 1942. kažu sledeće: Mihailović i (četnici u Crnoj Gori) u suštini su oportunisti, koji neće rizikovati svoj sadašnji, relativno bezbedan položaj radi, kako oni to zovu, „avanture“. Mihailović se protivi preduzimanju diverzija protiv Italijana.
Uveren je u njihovu skorašnju kapitulaciju, kada očekuje da zapleni njihovo oružje i opremu, kojima će braniti Crnu Goru (gde se tada nalazio) sklanjajući se od Nemaca. Tvrdi da će, ukoliko sada napadne Italijane, Nemci okupirati Crnu Goru, te će time izgubiti priliku da zapleni italijansko oružje. On takođe strahuje da bi diverzije uticale na gubitak narodne podrške, jer bi njega optuživali za italijansku odmazdu, a ujedno bi Italijani prestali da četnicima isporučuju hranu.
U pogledu Italijana, Mihailović je poranio nekoliko meseci, a kada je Italija kapitulirala 1943, naravno, Tito i partizani uspeli su da pribave gomilu italijanske opreme.
Pored toga, otpor Nemcima mogao je dovesti do masovnih civilnih žrtava, i to je bio veliki teret za Mihailovićevu savest. Hadson je bio „lično uveren da su te četničke grupe“ u Srbiji, dolazeći iz Crne Gore, „u stanju da izvedu diverzije na železničkim prugama u krajevima gde Nemci ne bi mogli da sprovedu odmazdu prema srpskim selima".
Kako Hadson otkriva: Još nijedan ozbiljan napor, međutim, nije učinjen kako bi se ispitale mogućnosti sprovođenja takvih operacija. Slabi rezultati postignuti u dosadašnjim akcijama najpre su posledica Mihailovićeve neodlučnosti i nedostatka energičnosti. Kada sam insistirao na nastavku obimnih diverzionih dejstava, general i njegova pratnja naveli su da je već pola miliona Srba ubijeno u borbi protiv sila Osovine, te da oni ne smeju da rizikuju dalje odmazde; istakli su da oni neće odustati od ovakvog stava radi stranog interesa.
STRATEGIJA INTERESA
IZASLANIK Bil Hadson je bio ubuđen da će, kada saveznička pobeda nad Nemačkom bude izvesna, Mihailović konačno krenuti protiv Osovine, ali „do tada ga smatram potpuno sposobnim da pristupi zaključenju svakakvih tajnih sporazuma, bilo sa Italijanima ili Nemcima, koji bi koristili njegovim interesima, a u isto vreme ga ne bi kompromitovali". Upravo to će potvrditi i izvešatji iz M13.
SUTRA: DRAŽA INSISTIRA DA SE UZBEGNE STRADANjE CIVILA
(MAPA) OVOG DATUMA STIŽE PRAVA ZIMA I NAJHLADNIJI PERIOD! Ivan Ristić za "Novosti" otkriva: Biće još snega, dolazi hladan arktički vazduh
CELA Srbija okovana je snegom, a meteorolog Ivan Ristić za "Novosti" kaže da nas tek očekuje prava zima.
24. 12. 2024. u 14:46
PRVI SNIMCI UKRAJINSKOG NAPADA NA RILSK: Najmanje šest mrtvih i desetine povređenih, gore automobili (VIDEO)
ŠEST osoba, među kojima i jedno dete, ubijeno je u Rilsku, u oblasti Kursk, kao rezultat raketnog udara ukrajinskih oružanih snaga, saopštio je vršilac dužnosti guvernera Kurske oblasti Aleksandar Hinštajn.
20. 12. 2024. u 17:07
STIŽE POLITIČKI POTRES? Evo ko vodi u anketama za novog nemačkog kancelara
ALIS Vajdel, liderka desničarske stranke Alternativa za Nemačku (AfD), prema poslednjim anketama, preuzela je vođstvo ispred Fridriha Merca, lidera Hrišćansko-demokratske unije (CDU).
24. 12. 2024. u 12:17
Komentari (0)