ČUDESNA PORUKA KNEZA PAVLA – IDI ZA BEOGRAD: U Srpsku akademiju nauka i umetnosti, 28. juna 1989. sam u suzama odgledala film o Svetoj gori

SEDELA sam na podu u svom njujorškom stanu veče pre mog leta za Beograd. Bio je 18. jun 1989. godine.

PRISEĆANjE Jelisaveta u krilu kneza Pavla: Šta bi on rekao da je vidi u Beogradu, Foto Arhiv knjeginje Jelisavete

Odjednom je očev portret skliznuo s kukice na koju je bio okačen i pao na ispust kamina, oborio dve upaljene sveće, koje su poletele u vazduh i završile na podu. Strašno sam se uplašila, ali nisam bila povređena, a ništa nije puklo. Doživela sam to kao da mi je otac poslao poruku – idi, idi za Beograd!

Stigla sam u Beograd preko Frankfurta u osam časova uveče 14. juna 1989. godine.

Dočekali su me peruanski ambasador Pepe Urutia, Anika Skovran, Mima Popović i prevodilac Đurica Krstić. Zajedno smo otišli na piće u hotel „Moskva“.

Došla sam na vreme da 25. juna prisustvujem prvoj liturgiji pod kupolom Hrama Svetog Save, najveće pravoslavne crkve na Balkanu. Iako je ideja o gradnji nastala još krajem 19. veka, ratovi i ostale neprilike odložili su podizanje Hrama, pa je kamen temeljac postavljen u vreme očevog namesništva. Podizanje kupole, kojom je Hram dobio svoj konačni oblik, izvedeno je tih meseci pred moj dolazak u Beograd.

Liturgija je privukla na hiljade ljudi. Služio je patrijarh German, a udruženo su pevali mnogi beogradski horovi. Kasnije sam čula nekoliko stotina pevača, a umesto dirigenta Duška Bogdanovića, koji je najavljen, pojavila se mlada dirigentkinja Divna Ljubojević, koja je imala 19 godina i koju ćemo tek kasnije prepoznati kao autentičnog pojca crkvene muzike. Događaj za pamćenje.

Pomislila sam kako se i tu jedan krug zatvorio i poželela da me otac odnekud vidi. Šta bi mi sada rekao?

Đurica Krstić, koji je prihvatio da prevede knjigu o mom ocu na srpski, odvezao me je nakon svečanosti na Kopaonik kolima koja su pripadala lokalnom, vrlo moćnom poslovnom čoveku Bogoljubu Kariću.

Kopaonik je fascinantna planina na jugozapadu Srbije. Skijaški centar, a pre svega, prelepa priroda.

Probudila sam se nakon osam sati sna na Kopaoniku, doručkovala i ponovo se vratila u krevet. Spavala sam još osam sati.

Novine su pisale o mom prisustvu na liturgiji. Poslednji put su o meni pisali kad mi je bilo četiri godine.

Bilo je zanimljivo i potresno. Ljudi su se gurali da me vide, želeli su da mi nešto kažu, da me dodirnu. Potpisala sam oko četrdeset autograma u baru na Kopaoniku. Odvezli smo se do manastira Studenica.

U MANASTIRU su me poslužili kafom, medom i vodom. Razgovor sa igumanom Jovanom bio je ugodan.

Upoznala sam jednog vozača iz Bosne, koji je svog sina zvao Petar Karađorđević. U tom mnoštvu susreta neko mi je ponudio da me vozi na Kosovo jer se tamo sprema velika proslava povodom 600 godina od Kosovske bitke: smestiće me u patrijarhov konak, ljudi bi sigurno bili radosni da me vide... Rečeno mi je da bi ministar Aleksandar Prlja  želeo da me upozna. (Prlja je u to vreme bio sekretar za odnose sa inostranstvom Izvršnog veća Skupštine SR Srbije ,odnosno Vlade Srbije u vreme SFR), kasnije urednik Politike i ambasador.)

U tom trenutku nisam bila svesna koliko sam imala sreće što zbog ranije dogovorenih susreta i obaveza u Beogradu nisam otišla na proslavu Vidovdana na Kosovo.

Tadašnji predsednik Srbije, kasnije ozloglašeni Slobodan Milošević, iskoristio je taj značajan jubilej za sopstvenu političku promociju. Iako ortodoksni komunista, pozvao se na Kosovski zavet, jednu vrstu institucije kada je u pitanju srpski nacionalni identitet, stavljajući tako znak jednakosti između svoje politike i odbrane nacionalnog identiteta.

Da sam otišla, bila bih deo Miloševićevog „dekoruma“ i nevoljno bih dala podršku njegovoj politici, koja je na kraju doprinela izbijanju rata.

Otišla sam tog 28. juna u Srpsku akademiju nauka i umetnosti, gde sam sva u suzama odgledala film o Svetoj gori. Poklonili su mi mnogo knjiga.

Tog dana sam se našla s poznatom televizijskom novinarkom Mirom Adanjom Polak. To će biti prvi veliki intervju za televiziju, a Mira mi je ulivala poverenje. Mira je bila jugoslovenska Orijana Falači ili Barbara Volters. Intervjuisala je mnoge značajne ljude, među kojima su i Henri Kisindžer, Indira Gandi, Sofija Loren, Šimon Peres, Gabrijel Garsija Markes... Želela je da već sutradan napravi intervju sa mnom.

Pozvala sam Nila iste večeri povodom ugovora za njegovu knjigu o mom ocu i prevoda. Nil je u šali rekao mom bratu Kvisu (nadimak kneza Aleksandra Karađorđevića, mog rođenog brata) da sam otišla u Beograd kako bih radila za vladu i da sam na poklon dobila kuću i već rasprodala njegovu knjigu! Moj brat mu je poverovao, pa se zamalo onesvestio od užasa.

Intervju sa mnom Mira Adanja Polak je jednim delom snimila u Narodnom muzeju u Beogradu jer je htela da podseti na sve muzejske aktivnosti i donacije mog oca, a jednim delom na Kalemegdanu, u parku koji okružuje umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić“.

Popodne sam imala zanimljiv sastanak sa američkom političarkom srpskog porekla Helen Delić Bentli. Bila je u tom trenutku član Predstavničkog doma Kongresa Sjedinjenih Američkih Država. Uživala je veliki ugled, a kao član doma koji donosi federalne zakone u SAD, imala je i ogroman autoritet.

POSLEDNjEG dana juna videla sam se sa sekretarom spoljnih poslova Srbije Aleksandrom Prljom. Bio je veoma naklonjen ideji Globalnog foruma, koji bi trebalo da se održi naredne godine u Moskvi, pa je prihvatio da odgleda video-kasetu o Forumu i njegovim aktivnostima.

Imala sam sastanak i sa beogradskim muftijom Hamdijom Jusufspahićem u Bajrakli džamiji, na Dorćolu. Porazgovarali smo o njegovom učešću na Forumu. Na ručak sam otišla sa Đorđem Zečevićem i Mimom Popović.

Otišla sam na Kosovo s Mimom i prevodiocem Đuricom Krstićem. Bili smo gosti braće Karić. Rekli su mi da Bogoljub svoje zaposlene plaća dve stotine dolara mesečno, što je bila velika suma u Srbiji u ono vreme. Videli smo mnogo Roma u okolini i na putu.

U Peći su divno mirisale lipe pored reke koja je zavodljivo žuborila. Za večerom su me pitali želim li da podržim Srpski fond koji su pokrenula braća Karić jer bi to doprinelo mojoj popularnosti. Pošto sam znala da bi sve što bih donirala završilo u Miloševićevom džepu – odbila sam.

Posetila sam Pećku patrijaršiju, staro sedište srpskih patrijarha, s veličanstvenim kompleksom od nekoliko crkava pod istim krovom. Upoznala sam gradonačelnika Peći, zgodnog, ali uštogljenog komunistu. Vozili smo se kroz klisuru nalik onima u Koloradu, putem koji je izgradio kralj Aleksandar I Karađorđević.

Ručali smo u kući Karićevih. Divna pita od krompira. Oni su se uvek izuvali pre nego što bi ušli u kuću, kao što sam i ja činila u Njujorku. Pošto nisam znala da je ovo običaj, smatrala sam da to mora biti neki zajednički instinkt! Tokom večere, gradonačelnik komunista i njegova žena održali su zdravicu u moju čast, nazivajući me „princezom“.

U Gračanici na stubu u crkvi ugledala sam maleno strmo stepenište koje nikud ne vodi, a koje sam takođe često sanjala!

Dva sna su mi se pretvorila u javu!

ČUDESAN MANASTIR

PPSETILA sam čudesan manastir Dečane. Dočekao nas je krupan momak sjajnih očiju.

Pokazao nam je crkvu, tajni prolaz do sobe sa drevnim knjigama i portrete kralja Aleksandra i kraljice Marije. Zadivljeno sam posmatrala ovu istinsku enciklopediju freskog slikarstva iz 14. veka. Šetala sam kroz Peć, gde je većinsko stanovništva bilo albansko. Rukovala sam se sa dva veoma stara Albanca. Jedan mi je poljubio ruku tri puta, rekavši mi koliko je voleo mog dedu kralja Petra i kralja Aleksandra, koji su prolili mnogo krvi da zaštite Srbe. Bio je veoma prosrpski nastrojen.

 SUTRA: UNIFORMU KNEZA PAVLA SAČUVAO BATLER SA DVORA 

Preporučujemo

Feljton

0 8

SA RIČARDOM BARTONOM U ŽIVOTU I PRED KAMERAMA: Hteo da se oženi mnome, sviđala mu se ideja da mu žena bude princeza

29. 01. 2025. u 18:00

Feljton

0 3

ČOVEK KOJI JE OTKRIO ISTINU O KNEZU PAVLU: Njujork koji sam toliko volela odjednom je postao depresivna, neprijateljska sredina

28. 01. 2025. u 18:00

Feljton

0 4

NADREALNA SEĆANjA U TIŠINI BELOG DVORA: U Georgijevskoj dvorani u Kremlju, ni u jednoj palati na svetu, nisam videla takvu raskoš!

31. 01. 2025. u 18:00

Feljton

0 0

PRVI POVRATAK U BEOGRAD PRE PADA BERLINSKOG ZIDA: Konzul u Budimpešti je dobio napad panike videvši pasoš sa imenom Jelisaveta Karađorđević

30. 01. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije