REČ IZVINITE U VATIKANU SE VRLO TEŠKO IZGOVARA: Žan-Luju Toranu iz Papskog saveta sam rekla da me brine mogućnost izbijanja građanskog rata

IZ Jugoslavije mi je stigla informacija da će krajem septembra 1989. u Crnu Goru biti vraćeni posmrtni ostaci kralja Nikole I Petrovića i da se sprema velika svečanost.

KNjIGA Jelisaveta sa porodicom na promociji knjige "Knez Pavle Karađorđević - jedna zakasnela biografija" , Foto Arhiv kneginje Jelisveta

Unela sam datum u rokovnik i odlučila da ću ići, s pozivnicom ili bez nje.

Dragan Tanasić je javio da je moj članak reklamiran na televiziji. Časopis se rasprodao u osamdeset pet hiljada primeraka. Ostavio je dobar utisak i u Hrvatskoj i Sloveniji.

London je u međuvremenu potvrdio termin sastanka sa Džervejzom Kauelom i ja sam tačno u tri sata posle podne 4. septembra 1989. sedela prekoputa čoveka koji je imao važnu ulogu u razrešenju Kubanske krize 1962, kada je pokrivao Rusa Olega Penjkovskog, koji je iz Moskve poslao važne informacije Amerikancima o vojnoj opremljenosti Sovjetskog Saveza.

Džervejz me je pažljivo posmatrao, ne skidajući osmeh s lica, a onda je iznenada rekao:

– Znam zašto želite ova dokumenta i ja ću vam ih dati. Onda činite s njima šta vam je volja!

Pomislila sam u prvom trenutku da se šali. Zar je moguće da ovako lako završim jednu meni tako važnu stvar? Zar nisu dokumenta i dalje pod oznakom tajne?

Oni su znali ono što ja u tom trenutku nisam: Jugoslavija im više nije bila bitna. Ono što je dolazilo narednih godina pokazalo je zašto.

Džervejz mi je rekao da su Englezi radili 18 meseci da bi pripremili udar i da su platili 100.000 tadašnjih funti učesnicima. Ti nelojalni i gramzivi ljudi su to uzeli.

Boravak u Londonu je ovog puta bio izuzetno zanimljiv. Upoznala sam novinarku Noru Belof, autorku knjige o Titu, i Džervejza Kauela. Srela sam se s kardinalom Hjumom i poklonila mu knjigu Magnum Crimen Viktora Novaka o hrvatskim zločinima tokom Drugog svetskog rata. Bio je uznemiren zbog sadržaja knjige i rekao mi je da će pisati Vatikanu kako bi mi tamo zakazao sastanak. Na kraju mi je naglasio:

– I da, Srbi ne moraju da se pokatoliče – misleći na činjenicu da je u NDH tokom Drugog svetskog rata to bio deo monstruoznog plana za Srbe da se trećina pokatoliči, trećina protera i trećina ubije.

Čak mi je naglasio da postoji posebno krilo manastira Emplfort u Jorkširu za pravoslavne monahe.

Vratila sam se u Njujork vrlo zadovoljna.

A onda me je u jedan ujutru pozvao Manuel i zatražio razvod jer sam ja stalno u Jugoslaviji i ne viđamo se uopšte. Bio je pijan i histeričan, vikao je da ga nikad nisam volela i da me zauvek ostavlja. Spustila sam slušalicu i nastavila da spavam.

Za dva dana letim u Beograd.

IZ LONDONA je stigla velika žuta koverta čiji je sadržaj bio prava tempirana bomba.

Odmah sam počela da čitam dokumenta. Posebno me je zaintrigirao izveštaj o Draži Mihailoviću, koji je Čerčilu poslao šef specijalne misije u Jugoslaviji major Ficroj Maklin. Čerčil je bio za Dražu sve do tog izveštaja koji je bio presudan jer je Maklin uživao njegovo puno poverenje. Štaviše, Čerčil ga je lično izabrao za misiju. Moglo bi se u tom kontekstu razmišljati i o znatnom uticaju Džejmsa Klagmana, Engleza, glavnog šefa SOE za Jugoslaviju, čije je sedište bilo u Kairu. Javno deklarisani komunista, Klagman je u više navrata govorio protiv Jugoslovenske vojske u otadžbini, a u korist Titovih partizana, za koje je smatrao da su angažovaniji u borbi protiv Nemaca.

Maklin je još bio živ i imala sam neverovatnu želju da ga upoznam. Htela sam da čujem kako razmišlja danas, da li se bilo šta u njegovim stavovima promenilo u odnosu na ratne godine u kojima je bio u poziciji da doslovno upravlja sudbinom svih nas u Jugoslaviji zahvaćenoj ratom i revolucijom.

Džervejz mi je obećao sastanak s Maklinom i sredinom decembra otputovala sam u London.

Srela sam se sa Džervejzom i Maklinom na Launds skveru. Bila sam pomalo razočarana njegovim oronulim izgledom i samim susretom koji nije bio nimalo zabavan. Baronet Maklin, koji je dobio plemićku titulu za vernu službu svojoj zemlji, i dalje je čvrsto stajao na stanovištu da je Tito bio pravi izbor. Njegov nastup na pomen Titovog imena bio je gotovo divljački eksplozivan.

Iz Londona sam otputovala za Rim. Kardinal Hjum je na moje insistiranje uspeo da mi zakaže sastanak u Vatikanu. Moram da spremim strategiju za Vatikan.

Primio me je Žan-Luj Toran iz Papskog saveta za međureligijski dijalog. Želela sam da skrenem pažnju na narastajuće nemire u Jugoslaviji, s posebnim osvrtom na teško nasleđe iz Drugog svetskog rata, kada je jedan broj katoličkih sveštenika u Hrvatskoj aktivno učestvovao u pogromu tamošnjih Srba. Obavestila sam ga o poznatim slučajevima maltretiranja pravoslavnih sveštenika i vernika u Hrvatskoj i naglasila da me brine mogućnost izbijanja novog građanskog rata.

Smatrala sam da bi izvinjenje Katoličke crkve za zločine počinjene tokom Drugog svetskog rata imalo vrlo pozitivan efekat. Pažljivo me je saslušao. Što se tiče izvinjenja Vatikana, rekao je da će to vrlo teško ići.

– Reč izvinite se teško izgovara – rekao mi je. Kad su u pitanju noviji slučajevi maltretiranja, potrudiće se da preduzme odgovarajuće korake. Pitala sam ga kako ću znati da je preduzeo korake.

– Po rezultatima – odgovorio je mirno.

VEĆ SUTRADAN sam bila u Beogradu. Imala sam sastanak povodom izdavanja Nilove knjige, a želela sam i da posetim Brdo kod Kranja u Sloveniji, imanje koje je moj otac kupio pre rata. Zamolili su me da nekoliko stvari bude izbačeno iz srpskog izdanja knjige. Na primer, deo gde se kaže da kralj Petar I nije bio zreo i da je kralj Aleksandar kraljicu Mariju zvao Ma grosse – Moja debela (što i jeste), kao i još neke tako osetljive stvari.

Uskoro sam bila na letu za Ljubljanu, vrlo uzbuđena. Jer, praktično idem inkognito i sama u dvorac u kojem sam provela neke od najlepših trenutaka svog ranog detinjstva. Nisam bila najavljena jer sam se plašila da bi moj zahtev za ovu posetu bio odbijen.

Diskretno sam pokucala na kapiju i čoveku koji je prišao, verovatno čuvaru, rekla da sam i ja nekada živela u zamku i pitala smem li da uđem. Pogledao me je sumnjičavo, ali mi je posle kraćeg premišljanja dozvolio da uđem, pod uslovom da ne fotografišem. Čim bi on skrenuo pogled, sve sam fotografisala. Dvorac je posle rata i nacionalizacije sve naše imovine postao jedna od omiljenih rezidencija Josipa Broza. Dovodio je ovamo visoke goste koji su kao i on voleli lov. Drečavi, kič lusteri visili su svuda, a iz svakog ćoška vrebao je po jedan preparirani medved koga je Tito ustrelio. Dvorište je bilo izbetonirano i potpuno uništeno, a vinova loza koja se oko njega protezala bila je posečena. Srce mi se steglo.

Moj sastanak s Kuharićem je bio težak, ali mi treba biskup iz Hrvatske. Njemu je bilo smešno što su na skup u Moskvi pozvani i Indusi i Jevreji. Rekao mi je da je tražio sastanak s našim patrijarhom, ali je odbijen.

Zvala sam beogradskog nadbiskupa Franca Perka i on mi je rekao da su katolici, a naročito Hrvati, napravili mnogo grešaka.

Helen Delić Bentli je pokazala koliko je senatora dobilo donacije od Albanaca da bi uticali na glasanja.

NA VEČERI KOD ČARLSA

OTIŠLA sam na večeru kod princa Čarlsa u Hajgrouv, njegovu privatnu rezidenciju. Na večeru je pozvana grupa od petnaest biznismena kako bi pomogli rad Globalnog foruma. Konačno smo dobili dovoljno novca i podršku za konferenciju u Moskvi. Čarls mi je rekao da će mi pomoći da se povežem sa sultanom od Bruneja i Karimom Aga Kanom. Karim, njegov brat Amin i ja smo se igrali u pesku u Africi kad nam je bilo pet godina. Bio mi je potrebna Karimov savet povodom situacije s muslimanima u Jugoslaviji i mislila sam da on može biti od pomoći. Čarls mi je poklonio svoju knjigu o arhitekturi "Vizija Britanije: Lični pogled na arhitekturu".

 SUTRA: CRNA GORA VRAĆA KRALjA NIKOLU KUĆI NA CETINjE 

Preporučujemo

Feljton

0 0

UNIFORMU KNEZA PAVLA SAČUVAO BATLER SA DVORA: Džervejz Kauel, upravnik Arhiva Britanske obaveštajne službe, prihvatio je susret u Londonu

02. 02. 2025. u 18:00

Feljton

0 16

ČUDESNA PORUKA KNEZA PAVLA – IDI ZA BEOGRAD: U Srpsku akademiju nauka i umetnosti, 28. juna 1989. sam u suzama odgledala film o Svetoj gori

01. 02. 2025. u 18:00

Feljton

0 7

NADREALNA SEĆANjA U TIŠINI BELOG DVORA: U Georgijevskoj dvorani u Kremlju, ni u jednoj palati na svetu, nisam videla takvu raskoš!

31. 01. 2025. u 18:00

Feljton

0 0

PRVI POVRATAK U BEOGRAD PRE PADA BERLINSKOG ZIDA: Konzul u Budimpešti je dobio napad panike videvši pasoš sa imenom Jelisaveta Karađorđević

30. 01. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije