VOJNA I CIVILNA SLUŽBA PROGANJAJU JOVANKU BROZ: Jugoslavija je imala do jedanaest puta više administracije od drugih zemalja te veličine

PO SVETU su se razmilele jugoslovenske delegacije koje su strance čudile svojom brojnošću.

UTICAJI Jovanka je bila dvadeset osam godina mlađa od Tita , Foto dokumentacja "Novosti"

Neki ambasadori stranih zemalja čak su stavljali do znanja jugoslovenskim vlastima nepriličnost masovnosti tog društveno-političkog turizma. Na kraju Titovog vremena, 1979. godine, na službena putovanja potrošeno je oko 28 milijardi dinara, što je bilo skoro tri milijarde maraka. Poređenja radi, te godine je izvoz bio oko 130 milijardi dinara. Za osam godina, od 1973. do 1981, krediti su se uvećali sa 4,6 na 21 milijardu dolara, a kamate sa 5,8 na 16,8 procenata. Za skoro polovinu dugova posle nije moglo da se utvrdi ko ih je napravio. Dobar deo novca za koji se zna gde je otišao protraćen je na megalomanske investicije, spomenike svojim lokalnim investitorima.

Lokalne investicione banke bile su slabe na želje lokalnih političara. Ogroman deo investicija bio je udvostručen ili uložen u neefikasne preusitnjene sisteme. Svaka republika je htela svoju rafineriju, čeličanu, fabriku automobila. Čak i dobre fabrike su bile pod stalnim pritiskom lokalnih rukovodstava da ulažu u komunalnu infrastrukturu i zapošljavaju još radnika. Recimo, „Crvena zastava“ je izuzetno napredovala šezdesetih, i po obimu proizvodnje i po tehnologiji. Onda je direktor Prvoslav Raković, koji je dvadeset godina rukovodio firmom za vreme tog uspona, smenjen 1974. godine jer se odupirao usitnjavanju firme („ourizaciji“, više o tome u sledećem pasusu). Verovatno je to bio samo jedan od povoda jer je i on zapravo pripadnik „tehno-menadžera“ koji su prethodne godine smenjivani širom Srbije. Novo rukovodstvo je bilo prisiljeno da udvostruči radnu snagu.

Ustavne promene s početka sedamdesetih, a pogotovo sam Ustav iz 1974. godine, koji je bio jedan od najdužih u svetu, sveli su državu na plod dogovaranja između republika i pokrajina, što se svodilo na skoro neprekidno natezanje. Ali tu se raspad države nije zaustavio.

Dejan Jović smatra da je slabljenje Federacije plod ideje da država treba da odumre, u skladu s komunističkim načelima. Odumiranje države nije stalo na tome već se posle Zakona o udruženom radu prenelo i na preduzeća. Zakon o udruženom radu iz 1976. godine je trebalo da od osnovnih organizacija udruženog rada (OOUR) stvori osnovne jedinice društva u kojima se udružuju „slobodni proizvođači“ koji ostvaruju svoje interese pregovorima i dogovorima sa ostalima. Stvoren je neobično komplikovan sistem, sa ogromnom administracijom koja je proizvodila statute, dogovore i slične birokratske materijale. Jugoslavija je imala osam do jedanaest puta više administrativnih radnika od drugih zemalja te veličine. Udruženi rad je, prema Jovićevim rečima, postao „razdruženi rad“.

REZULTAT svega toga, kaže Mari Žanin Čalić, bili su dalja sistemska dezintegracija i institucionalna konfuzija jer je u svakoj oblasti života izrastao politkratski lavirint raznih samoupravnih tela. PTT sistem je bio razbijen na 291 organizaciju, kontrola leta na 52. U takvom sistemu tržišna konkurencija je zamenjena tzv. dogovornom ekonomijom.

Samo što su se svi privredni činioci slabo dogovarali. Od osam federalnih jedinica, četiri su izvozile struju u inostranstvo, a četiri su je uvozile iz inostranstva.

Međurepubličko tržište je splašnjavalo. Procenat robe razmenjivane između republika opao je sa 27,7 na 21,1 odsto od 1970. do 1980. godine. Problemi s nedostatkom saradnje javljali su se i unutar proizvodnih sistema. U „Crvenoj zastavi“ je proizvodnja stalno trpela zbog problema sa snabdevačima, pa dve trećine proizvedenih automobila nije odgovaralo standardima.

Rukovodstvo države i partije je tokom poslednjih nekoliko godina Titovog života veliku pažnju posvećivalo bračnim odnosima doživotnog predsednika i Jovanke. Dobrica Ćosić kaže da su najviši organi jugoslovenske države i partije raspravljali o Jovanki Broz na 59 sednica od 1974. do 1988. godine, a 22. januara 1974. osnovana je komisija ukazom predsednika SKJ Tita sa zadatkom da ispita ko to sa strane utiče na Jovanku, kao i da oceni njene optužbe na račun Ivana Miškovića. U sastav Komisije su ušli članovi Predsedništva SFRJ, članovi izvršnog biroa Predsedništva SKJ i dva generala. Jovanka se žalila Titu da je progone i vojna i civilna bezbednost, naročito Ivan Mišković.

Optužila je armijsku Službu bezbednosti da je slaba i da iz nje cure podaci. Svađe Jovanke sa skoro svim ljudima u okruženju, pa i sa samim Titom, nastavile su se do njihovog razlaza, bez formalnog razvoda, 1978. godine, kada je Jovanka odbila da putuje s Titom u Sovjetski Savez, Severnu Koreju i Kinu. Od povratka s tog puta, avgusta te godine, predsednik Republike se skoro nije ni video.

SAVEZNI savet za zaštitu ustavnog poretka je pred sam kraj Titovog doba, marta 1979. godine, dao ocenu o političkom i privrednom kriminalu u zemlji. Kao i partijski kongresi, i ovaj savet je umanjivao opasnost od političkih protivnika. U politički kriminal su tada spadala dela protiv naroda i države (Krivični zakonik, glava X), dela protiv socijalističkog samoupravnog i društvenog uređenja i bezbednosti SFRJ (glava XV). U širem smislu, tu su bila i krivična dela „povreda ugleda države, njenih organa i predstavnika“ (član 174 KZ), „širenje lažnih vesti“ (član 292) i „zloupotreba vere u političke svrhe“ (član 311). Ipak, u najužem smislu politički kriminal je obuhvatao samo ona dela iz glava X i XV. Najteži politički zločini, kao što su terorizam, špijunaža, sabotaže, odavanje državne tajne obuhvatali su samo 2-3 odsto svih optuženja za politički kriminal. Čak 97 odsto političkih kriminalaca bavili su se blaćenjem države, širenjem lažnih vesti, neprijateljskom propagandom (član 118) i izazivanjem nacionalne, verske i rasne mržnje (član 119).

U prvoj polovini 1978. uhvaćen je samo jedan špijun, 69 ljudi je osuđeno po članovima 118 i 119, a osam osoba je optuženo za širenje lažnih vesti. U januaru 1981, dva meseca pred izbijanje albanske studentske pobune na Kosovu, Savet se bavio kritikom peticija koje su Predsedništvu SFRJ uputila 102 građanina iz Beograda, Zagreba i Ljubljane. Tražili su da se iz člana 133 brišu reči o zlonamernom prikazivanju prilika u zemlji. Grupa od 43 građana iz Zadra i Zagreba zahtevala je da se amnestiraju lica koja su počinila „dela krivične naravi“. Savezni sekretarijati za pravosuđe i unutrašnje poslove, Savezni sud i javno tužilaštvo odbacili su ove zahteve, tvrdeći da iza njih stoje sumnjivi ciljevi, kao i da su povezani s pokušajem da se pokrenu opozicioni časopisi. Reč je bila o inicijativi iz oktobra 1980. godine da se pokrene časopis „Javnost“, iza kojeg su bili mnogi intelektualci na čelu sa Dobricom Ćosićem i Ljubomirom Tadićem. Draža Marković, koji je osam godina ranije obarao srpske liberale, optužio je u oči Dobricu Ćosića da je povezan sa CIA. Nikola Ljubičić je na jednoj tribini izjavio da je Ćosić pošao putem izdaje. U kampanju su se uključili i Stane Dolanc i veliki broj novinara.

Dok su se visoka državna i partijska tela bavila ovakvim „državnim neprijateljima“ nekoliko meseci i nedelja delilo je zemlju od početka pobune albanskih studenata, koja će započeti vrtlog događaja u kojem će nekoliko godina kasnije nestati Jugoslavija. Možda je SDB radila svoj posao i obaveštavala državni i partijski vrh o tome šta se sprema? Ili niko nije video slona albanskog nacionalizma?

RAZARANjE ZEMLjE

NACIONALNO  pitanje će razoriti zemlju. Tokom sedamdesetih godina o njemu skoro nema ni reči u javnom prostoru. Zanemarivanje tog pitanja najbolje se vidi u rezolucijama partijskih kongresa. Stavovi o nacionalnim odnosima i jugoslovenskom zajedništvu zauzeli su samo nekoliko strana u okviru opšte rezolucije, dok su Vijetnam Kambodža i Laos, Bliski istok, oslobodilački pokreti i Čile dobili veći prostor u tri posebne rezolucije. Svaki domaći problem, od stambene izgradnje do zapošljavanja i nauke i kulture, dobio je posebnu rezoluciju. Očevidna želja je da se stvori utisak da međunacionalni odnosi i odnos republika i države i nisu neki problem.

 SUTRA: UDBA UPADA U POGREŠNE KUĆE SUMNjIVIH PISACA 

Preporučujemo

Feljton

0 0

REŽIM REPRESIJU UBLAŽAVA NISKIM CENAMA U KAFANAMA: Naša tajna policija je svojim besmislenim akcijama pokazala potpuni nedostatak principa

09. 04. 2025. u 18:00

Feljton

0 0

SUKOB SRPSKIH LIBERALA SA VLASNIKOM REVOLUCIJE: Srpski liberali našli su se u sendviču između starih dogmata i intelektualne opozicije

08. 04. 2025. u 18:00

Feljton

0 0

HRVATIMA BEOGRAD KRIV I ZA LOŠ ROD KROMPIRA: Zagrebački studenti su tražili hrvatsku vojsku i stolicu za Hrvatsku u Ujedinjenim nacijama

07. 04. 2025. u 18:00

Feljton

0 0

OPERACIJA "FENIKS", UPAD USTAŠA U ZAPADNU BOSNU: U obračunu sa teroristima na planini Raduša poginulo je trinaest pripadnika JNA i milicije

06. 04. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije