POBUNA SRPSKIH STUDENAT ZBOG VREĐANJA CRNOGORACA: Marks i Engels zamerali su engleskoj štampi što ćuti o „infamijama Crnogoraca i Hercegovaca

STIGAVŠI u Cirih, Pašić je, kao prvo, utvrdio, da od upisa na Politehniku odmah ne može biti ni govora.

PODOZRENjE Marks i Engels nisu birali reči kada su pisali o Srbima i Crnogoracima, Foto "Vikipedija"

Bilo je, naime, vrems raspusta između prvog i drugog semestra, a osim toga, trebalo je, da bi se mogao upisati kao redovan učenik, da položi prijemni ispit. A taj ispit, kako su ga ispravno obavestile nekadašnje kolege sa Velike škole, Ljubomir Klerić  i Jovan Bademlić, studenti Politehnike, bio je vrlo, vrlo strog. Da li zbog svega toga, ili što mu je jezik Cirižana ličio na sve pre nego na nemački, kojim je u osnovnom vladao, tek on 14. marta 1868. upućuje molbu ministru prosvete i crkvenih dela da mu se dozvoli da promeni mesto studija.

„Po nalogu od vas dobivenom pri polasku“, napisao je Pašić u toj svojoj molbi, „izvešćavam vas, da sam došao u Cirih. Na ciriškoj politehnici sad su ferije, između prvog i drugog semestra, koje će trajati do našeg 2-og aprila. No pri svem tom ja sam se podrobno izvestio o uređenju na ovoj politehnici, a osobito o svemu što bi se ticalo mene, koji nisam došao na vreme. O svemu tome izvešćavam Gospodina Ministra, da ja sada u drugi semestar kao redovan đak nemogu biti primljen, jer se gotovo svi predmeti osobito glasniji produžavaju do prvog semestra. U tim okolnostima ostalo bi mi kao glavno zanimanje za ovaj jedan semestar, da se usavršim u jeziku, pored nekih predmeta, koje bi mogao da slušam vanredno. Kao što je bez sumnje Gospodinu Ministru poznato, u Cirihu se govori vrlo rđavo nemački, a pri tom čovek nema ni prilike da s kim govori.

Pa zato molim Gospodina Ministra da bi mi dozvolili da za ovaj semestar odem u drugu koju čisto nemačku varoš, gde bi pored slušanja neki tehnički predmeta naročito se u jeziku mogao usavršiti; pa onda u početku druge školske godine, da se vratim u Cirih i redovno inžinjerski kurs otpočnem. Za tu cjel mislim najbolje da bi bilo da odem u Frajberg gde bi pored jezika, mogao jošt i da slušam poznatog profesora Mehanike i Geodezije, Vajsbaha“.

OVA Pašićeva molba nije stigla na sto ministra, već načelnika ministarstva prosvete, Ljubomira Nenadovića, poznatog srpskog književnika. I on, brz u odluci, odmah je rešio da Pašić ostane tamo - gde je. „Neka uči u Cirihu“, napisao je Nenadović na Pašićevoj molbi, „one nauke koje su za njega, predhodno“. Pašiću pak, „pravitelstvenom pitomcu u Cirihu“, Nenadović je pismom od 23. marta 1868.    poručio sledeće:

„Po molbi vašoj od 14. t. m. nemože vam se odobriti da se odatle gde ste pre kratkog vremena došli premeštate i gde se može učiti i naučiti nemački jezik kao i u drugim nemačkim varošima, nego vam se preporučuje da se trudite i spremate iz oni nauka koji ćete slušati kad stupite za redovnog učenika, kako bi onda bolje razumeti mogli. Među tim neće vam dotični profesori, mada niste još redovan, zabranjivati da prisustvujete na njihovim predavanjima gde bi pored polzovanja u jeziku polzovali se i predavanjem. Ovo vam se po nalogu g. Ministra prosvete i crkvenih dela saobštava“ .

Tako je Pašić ostao u Cirihu i u oktobru 1868. upisao se za redovnog učenika Politehničke škole, čiji je zvanični naziv tada glasio: „Eidgenossische polytechnische Schule“, u drugi, inženjerski otsek (otsek za građevinske inženjere). Prethodno, morao je polagati prijemni ispit iz dva predmeta: iz matematike i iz nacrtne geometrije. Oba je „u zaletu“ položio, dobivši lepe ocene — 4,4 i 4 (najbolja ocena na Politehnici bila je 6).

Što je Ljuba Nenadović bio tako kategoričan u tome da Papšć ostane gde je, i uči tamo kuda je poslat, bilo je sasvim ia mestu. Jer, ako je koja tehnička škola u to vreme valjala u Evropi, onda je to valjala Politehnika u Cirihu. Svečano otvorena 15. oktobra 1855. godine (uz 22 počasna topovska hica) ona je, po opštem mišljenju, bila u to doba najbolja visoka tehnička škola u Evropi. Po organizovanosti, opremljenosti, nivou nastave i po stručnosti profesora, ona je daleko nadmašivala i najstariju školu te vrste — „Esolle sentrale des Travaux“, odnosno „Esoe ro1utehniqe“ u Parizu, osnovanu još 1794. Ali i druge poznate škole — Politehniku u Pragu, osnovanu 1806, Politehniku u Beču, osnovanu 1815, Politehniku u Štutgartu, osnovanu 1829. godine.

PRVI i najpoznatiji profesori, koji su udarili temelje nastavi na Politehnici u Cirihu, bili su Nemci — nekadašnji učesnici u revolucionarnim pokretima 1848/49, Gotfrid Semper, Pompejus Aleksandar Bolej, Herman Ben-Ešenberg, Johanes Šer, i drugi.
Naročito veliku popularnost uživao je Šer, koji je za profesora istorije i istorije književnosti izabran 1860. godine. (Pašiću je predavao u prvoj godini studija istoriju 19. veka, istoriju novije nemačke poezije kao i istoriju reformacije; u drugoj — istoriju vremena Fridriha Velikog, a u trećoj — Istoriju prusko-francuskog rata 1870/71). Njegova predavanja bila su vrlo zanimljiva, ali, kad su bili u pitanju Južni Sloveni, sadržala su i takva tvrđenja sa kojima se Srbi — studenti u Cirihu nisu mogli pomiriti. Jednom je Šer, pre nego što je Pašić i stigao u Cirih, 1867. godine, u predavanju o Krimskom ratu 1853—1855, dotakavši se i Crnogoraca, rekao da su oni „razbojnici i po rođenju i po zanatu“ . To je među Srbima u Cirihu izazvalo čitavu uzbunu, pa su oni, na čelu sa Živojinom Žujovićem,  postavili Šeru zahtev da „uzme natrag svoju karakteristiku o Crnogorcima.  ( Žujović,  1838—1870, studirao Duhovnu akademiju u Kijevu, a zatim fiziologiju i prirodne nauke u Petrogradu. Jedno vreme proveo na studijama u Minhenu i Cirihu. Po Svetozaru Markoviću,  bio je „prvi socijalista među Srbima“, a po Dragiši Stanojeviću, i nije bio nikakav socijalista, „a najmanje prvi srpski socijalista, već je bio neka sorta prudoniste“, što je u biti bilo tačno.)
 
MEĐUTIM, profesor je jednom rečeno ponovio već u narednom predavanju... pozivajući se, pri tom, na Karla Marksa, koji je o Crnogorcima, 1853. godine, napisao i sledeće redove:

„Ovde se utvrdila jedna banda razbojnika, koji ravnicu predaju plamenu i gomilaju plen u svojim planinskim utvrđenjima. Ova romantična, ali prilično neprijatna gospoda su već odavno nezgodna Evropi, i sasvim u duhu politike Rusije i Austrije kada se one zalažu za pravo stanovnika Crnih brda da plamenu predaju sela sa njihovim stanovnicima i pljačkaju stoku. ( Ovaj tekst Karla Marksa objavljen je u listu „New York Tribune“, broj od 7. aprila 1853. godine — Marks se (zajedno s Engelsom) i kasnije, 1876. godine, nije baš najlepšim rečima doticao Crnogoraca (i Hercegovaca). Zamerajući engleskoj štampi što diže galamu o turskim zločinima u Bugarskoj i time čini „neprocenjivu uslugu Rusima“, oni su joj istovremeno prebacivali što ćuti o „infamijama Crnogoraca i Hercegovaca“.)
Sem Šera, i drugih već spomenutih profesora, Nemci su bili i mnogi drugi nastavnici, od kojih su neki važili za prve stručnjake sveta, kao Karl Kulman, osnivač grafičke statike,ili Rudolf Klauzius, pionir na polju mehaničke toplotne teorije.

SOLIDNE OCENE

ODLIČNI stručnjaci, profesori Politehnike u Cirihu  bili su poznati i po tome što su bili vrlo strogi u ocenjivanju studenata. To je dobro osetio i sam Pašić. Mada je mnogo radio, samo jednom, iz jednog predmeta, dobio je najvišu ocenu — šest. Ocene koje je dobio bile su, inače, 4, odnosno 4 1/2 iz grafičke statike, 5, odnosno 4 1/2 iz izgradnje kamenih mostova i izgradnje tunela, matematike 5, odnosno 4 3/4, nacrtne geometrije — 5 1/4, odnosno 4 3/4, tehničke mehanike — 5, odnosno 4 1/2, praktične hidraulike — 4, odnosno 4 1/2, nauke o građevinskim konstrukcijama — 5 1/8, odnosno 4 1/2; mašin- stva 5 1/2, odnosno 5, tehničke fizike — 6, odnosno 6.

 SUTRA: BAKUNjIN UBEĐUJE STUDENTE DA NAPUSTE UNIVERZITETE 

Preporučujemo

Feljton

0 0

KRITIČAR KOJI DOVODI ČITAOCE U NEDOUMICU: Gligorić je imao vremena da menja nijanse iz Mladenovićevog rukopisa da se plagijat ne prepozna

29. 04. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije