NAPREDAK ZEMLJE MORA DA BUDE U INTERESU NARODA: Pašić je ministru prosvete uputio pismo i izložio poglede na ekonomski razvitak Srbije

SLEDEĆI sačuvana dokumenta, u vezi s Pašićem i događajima u proleće 1872. godine, može se utvrditi, da Pašić još 8. marta 1872. nije ni mislio na neki sasvim hitan povratak u domovinu.

VIZIONAR Pašić je desetak godina ranije nagovaštava značj izgradnje pruge u Srbiji,

Tog dana, naime, on je ministru prosvete i crkvenih dela uputio jedno drugo pismo, u kojem je izložio svoje poglede na ekonomski razvitak Srbije i njeno tehničko podizanje, moleći ujedno za „ostanak od godinu dana na praktici u Mađarskoj“.

„Poznato će biti g. Ministru“, rekao je Pašić u tom svom pismu, „da ću kroz po meseca sa inženjerskom naukom gotov biti. Poznato će biti i to g. Ministru da sam poslan od pređašnjeg g. miiistra naročito za to da naučim postrojavanje železnica. Pre četiri godine kad sam za državnog pitomca izabran beše inžinjirska struka s pogledom na postrojavanje železnica na ciriškoj politehnici najbolje zastupljena, ali opet zato nije tako udešena da se i praktika za vreme teoretskog učenja izuči. Kako je pak za inžinira, koji bi posao samostalno preduzimao i vršio, neophodno nužno i praktično znanje i kako je to osobito onda nužno gde inžinirstvo u početku stoji, kao što je kod nas slučaj; to molim g. ministra a odnosno ministarski savet da mi dozvoli da ostanem na strani bar još jednu godinu radi praktike.

Kazaću ukratko misli, koji mi povoda daju mojoj molbi.

Srbija je država, koja ako hoće živiti mora ući u tok evropske industrije i civilizacije.

Ako li se tome usprotivi to se mora osuditi, na sasvim odvojen i staciokarni život i uvek se braniti od poplave evropske industrije i civilizacije i nikad neće biti sigurna da je neće evropski događaji silom prinuditi da dopusti slobodan tok evropskom saobraćaju. Današnji pravac proizvodstva — industrije — taki je da železnica ništa drugo nije do jedan deo toga pravca t.j. železnica je nužno sljedstvo današnje industrije.

Fabrike kakvih izvesnih produkata zamenjuju sav ručni rad tih produkata i to u takoj daljini okolo sebe dokle produkti sa putnim troškom mogu konkurenciju izdržati sa ručnim radom. Što su mašine savršenije i što je bolje sila prirodna upotrebljena, tim je veći trag tih produkata. I oni su uspeli da trag svoj svetskim učine, počem su u stanju bili da sami sebi put polože, kojim su prepreke vremena iliti prostora skratili. Težnja je današnje industrije da sve ljudske poslove zameni fabričkim i da sve prirodne sile (vodu i ugljen) upotrebi mesto ljudske. 

— Karakteristična crta današnjeg veka. — Otuda dolazi to da se fabrike neprestano umnožavaju i da se željeznice od severozapada k’ jugoistoku kao bujice valjaju. Ni jedan predeo nije mogao zabraniti (a upravo samu stvar nije ni zabranjivao no su se borili okolo podele koristi od upotrebe prirodnih blaga) da željeznica ne prođe kroz njega i da se fabrike ne podignu, kad mu koristi donose. Talasi evropskog trga već udaraju o granicama Srbije.

SRBIJA je uvidela i pokazala je u raznim prilikama da se zanima ozbiljno sa tom stranom narodnog napredka. Željeznice će preći preko Srbije čim ova stoji u trgovačkom saobraćaju sa ostalim industrijalnim svetom. Zadatak je svake vlade da napredak industrije dovede u saglasnost sa narodnim interesima. Da nedopusti da industrijalna preduzeća od kojih blagostanje naroda zavisi padnu u ruke takvih preduzimača, kojih interesi dijametralno narodnim stoje. Srbija sama gradila željeznicu ili dala kakvom društvu mora gledati da se prvi i najveći uslov ispuni a taj je da željeznica nebude od štete kako narodnoj slobodi tako i narodnom blagostanju. Strana društva prete tom uslovu najviše. Istorije nas tome uče. Prvo je načelo stranog preduzimačkog društva da što više dobije neobzirajući ni najmanje u koliko su tuđi interesi povređeni.

Kapitalistično društvo radilo je humanistično spram svojih sugrađana a još ređe spram tuđih državljanina. Osigurati stranom kapitalu dobit a sačuvati narodni interes često je vrlo teško.

Nadzor kako pri izvršivanju kakve građevine tako i pri upotrebi iste, treba da je potpuno tačan i svestran, pa tek onda može se reći da se ima uslova da će se ugovor tačno i neizvrnut izvršiti.[…]

I iz toga držim da je molba moja da bar jednu godinu na strani u praktici ostanem u interesu našeg otečastva. Moja ličnost neutiče ni najmanje u tome, jer ja sam potpuno osiguran, čim mi je država dala tolika sredstva da sam postao samostalna jedinica u svetu.

Osim željeznih putova, koji će kad tad preko Srbiju preći pa ma pod kojim vidom, ima Srbija da izvrši još i druga preduzeća, koja su sa njenim napredkom tesno skopčana; a to su: da poveća reke, reguliše i očisti i da ih plovnim napravi i da pomanje i gorske reke i potoke tako reguliše da se poplave odkloie. Posle ovog ima Srbija da preduzme da se tačno premeravanje Srbije izvrši i da se katastri urade.

Sve to Srbija mora izvršiti i to ukratko vreme a sva ta pre- duzeća nemogu se stranim društvima dati; jer bi onda Srbija bila na svagda stranim kapitalom pokorena".

PISMO ministru prosvete i crkvenih dela, Pašić je ovako završio:

„Prvo ću ići u Ugarsku, počem će se tamo za kratko vreme više novi pruga preduzeti...

Docnije kad sve radove izučim nameran sam ako g. Ministar dopusti ići u Fraicusku i Englesku da postrojavanje  željeznica u tim zemljama sravnim sa nemačkim sistemom. Ovo je nužno za nas, jer se ne zna hoće li sama država građenje preduzeti ili će dati kakvom stranom (nemačkom, engleskom ili francuskom) društvu. I da se sačuvamo da neupotrebljujemo one stvari koje su u drugim zemljama odbačene (Turska je prošle godine izaslala neke svoje inžinjere da prouče engleske željeznice i da ih sravne sa nemačkim).

Iz svega ovoga molim g. Mššstra da mi rešenjem svojim dozvoli:

1. Da ostanem najmanje jednu godinu u praktici na strani,
2. Da mi blagodejanje sa 200 talira poveća,
3. Da mi se putni trošak do Pešte pošlje i to što skorije,
4. Da mi dozvoli da mogu kući na 20—30 dana doći ako ne bu- dem odma zanimanje našao“.

Na ovom pismu Pašić se potpisao kao — „inžinjer“.

Ovoj Pašićevoj molbi udovoljeno je samo — jednim delom. Dopušteno mu je, naime, da može, na godinu dana, otputovati jedino u Mađarsku, s tim da „donese pri kraju rada dokaze šta je i gde radio“.

U maju 1872. godine Pašić je već radio kao praktikant na izgradnji železničke pruge Budimpešta—Beč.

Ako u Cirihu i nije stekao inženjersku diplomu, Pašić je upravo u ovom gradu otkrio, da, sem tehnike, formula i integralnog računa, postoji i jedan drugi svet — svet politike, onaj koji je upravo odgovarao njegovoj prirodi, celom njegovom biću.

Ovaj drugi svet, Pašiću su, u punoj meri, prvi otkrili ruski studenti, s kojima je odmah došao u dodir, a na neke putokaze u njemu skrenuo mu je pažnju i Svetozar Marković, kad je stigao u Cirih.

VELIKA ŠKOLA PROPAGANDE

CIRIH je godinama bio  „velika škola socijalističke propagande“, kako se izrazio Alfons Tun, a u vreme Pašićevog boravka svojevrsna mešavina sela, varošice i velegrada. Livade i vinogradi pružali su se do pred same zidine starog grada. Bio je pun uzbrdica i nizbrdica, koje po lošem vremenu nije bilo uvek baš lako savladati, da bi se stiglo iz jednog u drugi kraj varoši, iz jednog predgrađa u drugo. Kao i većina stranih studenata, i Pašić je stanovao u predgrađu. Tu, u pansionu izvesne gospođe Rin, s Pašićem su stanovali Dimitrije-Mita Rakić, Petar Velimirović, Svetozar Vidaković, a i Svetozar Marković.

 SUTRA: BAKUNjIN PIŠE PROGRAM SRPSKIH  SOCIJALISTA 

Preporučujemo

Feljton

0 3

POBUNA SRPSKIH STUDENAT ZBOG VREĐANjA CRNOGORACA: Marks i Engels zamerali su engleskoj štampi što ćuti o „infamijama Crnogoraca i Hercegovaca

06. 05. 2025. u 18:00

Feljton

0 2

UNUK PEKARA IZ ZAJEČARA KRENUO JE U VELIKI SVET: Pašić je 1868. godine uvršten među trideset pitomaca Kneževine Srbije koji su studirali

05. 05. 2025. u 18:00

Feljton

0 1

MILjENIK PORODICE STIŽE U BEOGRAD NA VELIKU ŠKOLU: Kada je rođen Nikola Pašić - ne zna se - kad je o tome pitan, izbegavao je potpun i jasan

04. 05. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije