SRPSKI SOCIJALISTI NISU BILI MARKSISTI: Marksov uticaj na Ruse i na Srbe nije osećao, tekstovi iz njegovog pera sasvim su slabo čitani

UDRUŽENjE srpskih socijalista bilo je jedno vreme aktivno, u stvari dok je Pašić bio njegov predsednik (kad je on napustio Cirih, predsednik je postao Lazar Paču).

SAZREVANjE Nikola Pašić se suprostavljo stavovoma Marksa i Engelsa o Slovenima, Foto "Vikipedija"

Pašićevim velikim zauzimaljem i smislom za organizaciju, udruženje je i osnovano. To nije bio nikakav savez „po ugledu na Bakunjina, koji stvara Rusku sekciju, postaje njen vođ i otvoreno istupa protiv Marksa...“  Pašić je u svemu, u udruženju, vodio glavnu reč, bio onaj koji sve drži u svojim rukama, o svemu se stara i na sve misli, čak i brižljivo beleži šta je koji član uradio za udruženje, koliko je novca i kada priložio blagajni udruženja.

Sredstvima prikupljenim od članova udruženja, kao i od drugih lica (između ostalog i od Petra Karađorđevića), Pašić je kupio i jednu štampariju, koja je bila smeštena u Cirihu. Štamparija je nabavljena u Ženevi, od nekog duvandžije. (Nju je Pašić lično preneo u Cirih). To treba da je bila  nekadašnja štamparija Vladimira Jovanovića, u kojoj je on štampao list „Slobodu“. Kao i drugi članovi udruženja, i Pašić je radio u štampariji kao slovoslagač. (I o tome, koliko je sati koji član radio u štampariji, Pašić je vodio tačnu evidenciju.) Prvo pggampano delo bila je brošura „Šta js država“, prevod s ruskog.

Posle nje, na red su došli „Otpadnici“ ruskog revolucionara Sokolova,  pristalice Mihaila Bakunjina, u prevodu Svetozara Vidakovića. Štampana je i brošura „Četiri članka“ (u 500 primeraka), koja je ilegalno unošena u Srbiju. Njen sadržaj je bio: 1. Organizacija Internacionale, od Bakunjina, 2. Kako je nastao kapital, od Lasala, 3. Kako raste snaga drupggva, od Lavrova (Mirtova) i 4. O pravima svojine i pravima tečevine, od Konsiderona.

Već i sam sadržaj ove brošure (Četiri članka), daje, na svoj način, odgovor na pitanje koji su to i čiji uticaji pretežno primetljivi kod ranih srpskih socijalista u Cirihu, 1870—1873. To su bili oni isti uticaji koji su evidentirani i kod Rusa u Cirihu. U idejama u kojima su bili Rusi, bili su i Srbi, uglavnom i pre svega. „Živi primer ruskih nihilista“, kaže Pera Todorović govoreći o povezanosti Srba sa Rusima u Cirihu, „uticao je na nas više od svega drugoga. Vera je prilepčiva - i kada smo videli, kako naši ruski prijatelji veruju bezuslovno u socijalizam, verovali smo i mi. Nama je istinitost socijalizma izgledala potpuno dokazana time što je bilo mladih ljudi i žena - i to kakvih ljudi, i kakvih žena! - koji su bili gotovi za taj socijalizam poginuti na gubilištu ili provesti najbolje godine u sibirskim rudnicima...,“. A te ideje bile su ideje Černiševskog, Blana, Prudona, u znatnoj meri i Lasala, uprkos tome što je on tako malo držao do Slovena, smatrajući da oni ne predstavljaju nacije, već da su rase koje imaju samo pravo na to da budu asimilovane od strane velikih kulturnih nacija.  I, i u prvom redu, Bakunjina, a onda, nešto i sasvim kratko vreme, Nečajeva, i na kraju Lavrova.

Što se tiče Marksa, za uticaj njegovog učenja i na Ruse i na Srbe bez daljeg se može reći da se on uopšte nije ni osećao, pogotovu 1870 - 1872. Tekstovi koji su poticali iz njegovog pera sasvim su slabo čitani (Vrlo je tanušne snage, otud, tvrđenje, da su srpski studenti, u drugoj polovini šezdesetih godina, ostvarili „nesumnjiv kontakt s Marksovim radovima“, da pri tom uloga ruske revolucionarne emigracije nije bila mala, i da je struja među Srbima, „koja je u Internacionali podržavala Marksa počela... i izvorno proučavati njegove radove“).  Koliko ovo što  smo naveli odgovara činjenicama, posebno u pogledu Rusa, potvrđuje i neosporiv podatak, da čak ni oni Rusi, koji su pristajali uz Marksa, i radili za njega u vreme njegovog obračuna s Bakunjinom - rukovodioci Ruske sekcije Internacionale - nisu u dovoljnoj meri poznavali Marksovo učenje, a i to sa čim su se upoznali - nisu uopšte razumeli. Kako je naučno apsolutno dokazano u svetu, o prihvatanju marksističke teorije kod Rusa može se govoriti tek od Plehanova (1880, odnosno 1883), koji je tada, sa grupom narodnjaka, pod uticajem Marksa i Engelsa, postao socijal-demokrata.

Među Srbima-socijalistima u Cirihu, sa sigurnošću se može reći, nije bilo ni jednog jedinog koji bi se smeo nazvati marksistom. Među njima nije bilo čak ni jednog jedinog ozbiljnijeg čitača Mark- sovih dela, pogotovu ne u izvornom obliku. Izuzetak je, u neku ruku, bio Lazar Paču, ali i on se Marksom serioznije pozabavio znatno kasnije, posle 1873. Ovo važi i za samog Svetozara Markovića, za koga, inače, neki autori  kažu, da je, čak, još 1869. godine čitao „Kapital“ i „Komunistički manifest“ u „necenzurisanom obliku“, mada je tada, da sve drugo ostavimo po strani, njegovo znanje nemačkog jezika bilo više nego krhko i u svakom slučaju nedovoljno da bi se mogao uspešno nositi sa Marksovim rečenicama i mislima, pogotovu u „Kapitalu“.

Nasuprot nedovoljno proverenim, ishitrenim tvrđenjima nekih jugoslovenskih autora, da je Marković bio dobar poznavalac Marksovih dela, da je bio - marksista, stoje mišljenja nesumnjivih autoriteta na polju marksizma i njegove istorije, Kaucki i Štraus stoje na gledištu, da Marković nije bio marksist i da to on nije mogao ni biti. „U njegovo doba“, kaže Kaucki,„nije se o marksizmu moglo govoriti čak ni u Nemačkoj. Marković je u Marksu „video pre svega čoveka koji je organizovao Internacionalu ...“.   

Takva situacija među Srbima-socijalistima u Cirihu (u pogledu malog poznavanja Marksovog učenja i slabog čitanja njegovih radova) nije predstavljala nikakvu neobičnost među tadašnjim evropskim socijalistima uopšte uzev. To je bila opšta pojava. Jer, kako to ističu Grosman i Grinberg,  uslovi za razumevanje Marksovih ideja - i unutar samog socijalističkog lagera - bili su „malo povoljni“. Naročita teškoća proizilazila je već i iz okolnosti da je „Kapital“ tada bio „samo torzo“, jedna od više knjiga . Trebalo je da prođu još skoro tri decenije, pa da se pojave ostale knjige koje su Marksovo delo zaokružile, i koje je Engels izdao. (Drugi deo „Kapitala“ objavljen je 1885., treći 1895., a poslednji, četvrti – „Teorija viška vrednosti“, koji je izdao Kaucki, pojavio se tek 1910. godine).

POGLEDI KA NEMCIMA

KOD Srba, socijalista iz Ciriha, kad su se vratili u zemlju, a uglavnom s kraja 1873. i s početka 1874, došlo je do jedne zanimljive pojave: oni, tada, počinju, naime, da sve više upiru svoje poglede u nemačku socijaldemokratiju, videći u njoj (što je u stvari bilo i tačno) prvu silu socijalizma u Evropi i svetu, da obavezno, takoreći, čitaju njenu štampu i sarađuju u njoj, pre svega u njenom organu „Folksštat“. Kao i drugi, i Pašić se u to vreme okrenuo prema nemačkoj socijaldemokratiji. Ali on će biti i prvi koji će joj - zauvek - okrenuti leđa i osuditi njen kurs prema Južnim Slovenima, koji je u stvari bio kurs Marksa i Engelsa.

 KRAJ 

Preporučujemo

Feljton

0 1

NEPOMIRLjIV RAZLAZ MARKSA I BAKUNjINA: Švajcarska država je obavljala špijunske zadatke za račun vlade carske Rusije

14. 05. 2025. u 18:00

Feljton

0 0

JURIŠ SRPSKIH STUDENATA NA ŽANDARMERIJU U CIRIHU: Čovek koji je uhapsio Nečajeva, zapravo je bio Srbin i prezivao se Konjević

13. 05. 2025. u 18:00

Feljton

0 2

SRPSKI JEZIK DOMINIRA NA SEDNICAMA LEVIČARA: List "Javnost" je počela izlaziti u Kragujevcu 1873. a urednik je bio Svetozar Marković

16. 05. 2025. u 18:00

Feljton

0 0

SRPSKI LIBERALI LIČE NA MATORE KAĆIPERKE: U oktobru 1872. godine Mihail Bakunjina je konačno isključen iz Prve internacionale

15. 05. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije