BLAMAŽA U PARLAMENTU KRALJEVINE JUGOSLAVIJE: U fioci stola Dragiše Stojadinovića nađeni su revolveri, municija, kame i razno drugo oružje

POD pokroviteljstvom generala Petra Živkovića,a uz punu saradnju Bogoljuba Jevtića, u Narodnoj skupštini, bio je formriran, krajem 1935.godine Specijalni klub.

AMBICIOZNOST Milan Stojainović sa maloletnim kraljem Petrom II Karađorđevićem, Foto Profimedija

Predsednik ovog Specijalnog kluba postao je bivši četnički vojvoda Vasilije Trbić, a njegovi najverniji ljudi bili su Dragiša Stojadinović i Tanasije Dinić. Kakav je bio zadatak tog Specijalnog kluba? Po osnovnoj zamisli članovi kluba trebalo je da vrše najdelikatnije zadatke i ako treba čak i zavereničko-terorističke prirode. Kad je docnije policija vršila pretres u fiokama stolova Dragiše Stojadinovića i drugih, nađeni su revolveri, municija, kame i razno drugo oružje. Sve se to nalazilo u samoj zgradi Narodne skupštine i pod zaštitom poslaničkog imuniteta, premda je unošenje oružja u zgradu Parlamenta bilo zakonom zabranjeno.

Za početak, njima je bilo stavljeno u dužnost da u Skupštini održavaju i potenciraju borbeno opoziciono raspoloženje, da na slabije karaktere vrše što veći moralni pritisak, a da aktivnije pristalice vlade impresioniraju i neutrališu pretnjama fizičkog razračunavanja. U datim momentima trebalo je preći sa reči na dela. 

Milan Stojadinović, što je sasvim prirodno, ostavio je najdetaljniji opis događaja koji su vezani za atentat na n njega u Narodonoj skupštini,  ali i onih koji su prethodili ispaljenim hicima narodnog poslanika Damnjana Arnautovića : „U Specijalnom klubu bili su pozivani pojedini narodni poslanici, opozicioni, pa čak i vladini, gde bi - uz kafu ili rakiju - bili obrađivani i montirani protiv vlade, u prvom redu protiv mene kao njenog predsednika, pa i protiv namesnika kneza Pavla. Član Specijalnog kluba bio je i narodni poslanik Damnjan Arnautović, po profesiji učitelj osnovne škole, u Makedoniji, čovek slabije inteligencije, alkoholičar, violentnog i eksplozivnog karaktera.

Arnautović je bio zahvalan objekat za dresuru, koju su sa njim izvodili neki bivši specijalisti za teroristička dela. I efekat nije izostao: utuviše mu u glavu da su Milan Stojadinović i knez Pavle fatalni po interese naroda, da njihoveo uklanjanje predstavlja preduslov za spasavanje Jugoslavije od rasula i sloma. Govoreno mu je da pravi Srbin mora vazdan da bude spreman da odigra ulogu Miloša Obilića, a narod nikada neće zaboraviti herojski podvig učinjen u interesu nacije. Usto su došla poverljiva saopštenja da se iza svega ovog nalaze visoke ličnosti (aludiralo se na ministra vojske generala Živkovića) i da namašna nagrada neće izostati. Nakljukan ovim idejama, Arnautović je provodio dane i noći po kafanama, opijao se i vrlo često izvlačio revolver i pretećim glasom uzvikivao: - Ovo će da bude njihov Bog!

Kad su ga pitali kome to ima njegov Bog da sudi, odgovarao bi:

- Doći će vreme kad će to znati cela Jugoslavija, cela Evropa! Još ima u ovoj zemlji junaka!“.

Veče pre pokušaja atentata od strane Damnjana Arnautovića, izvršena je poslednja psihološka priprema za izvršenje dela: „U predvečerje ovog mog ekspozea, jedna veća grupa opozicionih poslanika, najvećim delom iz Specijalnog kluba, predvođena od strane pomenutog terceta: Vasilija Trbića, Dragiše Stojadinovića i Tase Dinića, priredila je tešku pijanku, koja se produžila duboko u noć. Prvi je napustio društvo Tasa Dinić, koji je oko ponoći rekao da putuje za Prag, tobož zbog predstojeće veridbe... Pred polazak Dinić je oslovio Damnjana Arnautovića - koji je te večeri bio u centru pažnje alkoholiziranog društva - rečima:

- Damnjane, ja se skoro vraćam, a ti dotle ne zaboravi da ti je pala u udeo istorijska misija!

- Ne brini, Taso, izvršiću je! - odgovorio je Arnautović.

Posle Dinićevog odlaska, pijano društvo se postepeno razilazilo. Jedino je Damnjan Arnautović ostao do kraja. Menjajući lokale, on je smušen i neispavan, pošao pravo u Narodnu skupštinu, koja je već počela sa radom i došao baš u vreme kada sam ja davao svoj ekspoze.

Pošto su opozicioni poslanici već bili bojkotovali skupštinske sednice, to ni Arnautović nije zauzeo mesto u poslaničkim klupama, nego se popeo novinarsku ložu i odatle počeo da dobacuje besmislene i uvredljive prirode, kako bi me ometao u govoru.

Kada su njegove upadice prešle svaku meru, zastao sam u svome govoru i okrenuvši se polulevo, gledajući direktno prema Arnautoviću, rekoh povišenim glasom:

- Ako želite da upadate vaše je mesto, gospodine poslaniče, ovde dole, u poslaničkim klupama, a ne gore u novinarskoj loži!

On ne odgovori ništa i izgubi se iz novinarske lože, da se docnije docnije pojavio u skupštinskoj dvorani. Kako je moj govor, kao što je običaj kad se tiče krupnih problema spoljne politike, gde svaka reč morat biti tačno odmerena, bio napisan, to mi nije bilo mnogo teško da jednim okom čitam tekst, a drugim pratim kretanje Arnatutovića. Tako sam primetio da je on, ulazeći iz dna skupštine išao pravo napred u prve redove, prema klupama u kojima on inače nije sedeo. Kad je došao do drugog reda klupa, jedan narodni poslanik iz većine pomače se kraj klupe i povuče ga za rukav u nameri da ga tu zadrži.

Međutim Arnautović se otrgao i pošao još dva metra napred, došavši tako do prvog reda, gde je opet jedan vladin poslanik ustao i želeo da ga postavi da sedne između dvojice naših poslanika, u očevidnoj nameri da ga na taj način donekle izolira i kontroliše.

Umesto da primi ponuđeno mesto, on rukom dade znak tome poslaniku da sedne unutra a njemu ostavi slobodno krajnje sedište, pored prolaza koji razdvaja redove. Ja sam sve te pokrete posmatrao i odmah razumeo da je Arnautović želeo da ima slobodu kretanja...

Pomislio sam: šta sve ovo treba da znači?

Arnautović je i sa toga mesta nastavio sa upadicima, s vremena na vreme, prateći ih lupanjem šakama po klupi. Njegova očigledna tendencija bila je da me spreči da u miru dovršim svoj ekspoze.

Poslanici pokraj njega nastojali su da ga ne lep način umire...Najzad je i njima prekipelo, pa mu tako jedan od poslanika vladine većine dobaci da je pijan... u tom momentu Arnautović ustade sa svog mesta, izađe iz klupe i brzim korakom uputi se prema govornici i na udaljenosti od pet metara, izvuče desnom rukom iz unutrašnjeg džepa od kaputa jedan revolver velikog kalibra, upravi ga na mene rečima:

- Sada ću ja vama, mangupi, pokazati ko je vaš Bog!

Ali pre nego što je uspeo da okine revolver, priskočio mu je munjevitom brzinom mladi narodni poslanik Stojadin Dimitrijević i snažnim udarcem u podlakticu izdigne mu ruku. Tako je prvi ispaljeni metak prešao preko moje glave u visini jednog i po metra, kako se docnije uviđajem tehničke policije moglo precizno da utvrdi. Kada je Arnautović bio izašao iz klupe i pošao k meni, ja sam naravno, zastao sa govorom i posmatrao šta on radi. Moja sreća bila je da on nije pretrčao onih poslednjih pet metara do mene, jer ga ništa ne bi omelo, i da sva tri metka ispali iz neposredne blizine. On se, međutim, beše zaustavio i ja sam tačno mogao da vidim kako se mašio rukom za džep, kako vadi revolver. To vađenje revolvera i nišanjenje na mene, premda se odigralo velikom brzinom, izgledalo mi je onda da traje čitave minute. Video sam da hoće da puca i u tom momentu sećam se da mi kroz glavu prođoše dve misli:

- Zar to ne vide drugi, da ga u tome spreče? - i onda druga misao: - Opet jedan veliki skandal sa pucanjem u našoj Narodnoj skupštini...“.

Možda zvuči neverovatno, ali Narodna skupština je nastavila sa radom, posle pauze od samo pola sata, i Milan Stojadinović je uspeo da iznese svoj ekspoze o spoljnoj politici i time je bila završena sednica Narodne skupštine. 

OBARANjE VLADE

ČLANOVI Specijalni klub Narodne skupšine imali su zadatak da postupno, sve više, među narodnim poslanicima u toku zasedanja ovog doma stvoraju nesnosnu atmosferu, punu elektriciteta i zategnutosti, s krajnjim ciljem da se izazove neki krupniji skandal ili sukob, koji bi oslabio i pokolebao vladu, po mogućstvu je i oborio, ili bar naterao da pre vremena raspusti Skupštinu i ode u izbore za narodne poslanike bez dovoljne prethodne pripreme.

 SUTRA: POKUŠAJ ATENTAT U SKUPŠTINI U VRTLOGU DVORSKIH SMICALICA  

Preporučujemo

Feljton

0 0

OSNIVNjE ZAJEDNIČKE STRANKE SA SLOVENCIMA I MULIMANIMA: General Živković je stekao daleko veću moć nego što je imao pukovnik Dimitrijević

12. 08. 2025. u 18:00

Feljton

0 1

KNEZ PAVLE OBARA DVE VLADE NA ISTI NAČIN: Knez je sporo sticao uvid u mrežu intriga i dvoličnosti koje su vladale političkim životu Srbije

11. 08. 2025. u 18:00

Feljton

0 0

INTRIGE, ZAKULISNE RADNjE I POLITIČKA PREVIRANjA: Vlada Bogoljuba Jevtića nije prošla bolje od vlade Uzunovića, i ona je bila kratkog veka

10. 08. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije