SRPSKI REČNIK ZA SVAKU KUĆU - Udruženje "Okupljeni oko jezika" iz Londona pokrenulo projekat od značaja za srpsku kulturu

Udruženje "Okupljeni oko jezika" iz Londona pokrenulo je izradu opisnog rečnika savremenog srpskog jezika koji je, kako kažu, namenjen svakome ko koristi naš jezik: đaku, novinaru, studentu, službeniku, učitelju, naučniku...

privatna arhiva

 Rečnik će obuhvatati 50 hiljada reči i izraza, zastupljenih na osnovu učestalosti u savremenom jezičkom korpusu, poslednjih pedeset godina, a planirano je da rad na ovom projektu bude završen krajem 2025. godine. Biće dostupan i elektronski i u štampanom izdanju, a plan je da se koristi u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori.

Rad na rečniku vodi prof. dr Rada Stijović, sa stručnim saradnicima, dok prof. dr Ranka Stanković vodi tim računarskih stručnjaka u poslu koji se tiče elektronskog razvoja rečnika.

privatna arhiva

Veljko Žižić, predstavnik Udruženja "Okupljeni oko jezika", pojašnjava nam kako su došli na ideju da pokrenu ovaj projekat.

- Upitali smo se, koji rečnik srpskog jezika danas koristimo? Koji rečnik koristi dete u školi, student na fakultetu, sudija u sudnici, službenik u opštini? Gde su naš "Oksfordski" rečnik ili "Ušakov", rečnici koje je moguće pronaći u svakoj učionici i kući. Takav rečnik na srpskom jeziku nedostaje. Želimo to da ispravimo i ponudimo neophodan široko dostupan rečnički izvor.

Žižić kao jedan od razloga navodi i to što su upotreba i znanje srpskog jezika u poslednje dve decenije u javnom prostoru značajno oslabili, a govor je ophrvan tuđicama.

- To ide do te mere, da srpski jezik možemo nazvati "anglo-srpskim" - kaže Žižić pa navodi primere poput: "Originalni i ekskluzivni gift program", ni manje ni više nego kod uglednog izdavača, postale su prečesta, svakodnevna pojava. - Novim rečnikom koji radimo se određuje šta pripada javnom prostoru i učenom govoru, određuje se i koje reči predstavljaju neknjiževni govor, žargon ili potkulturu. Rečnik će biti i jezički izvor i putokaz celom društvu.

Žižić ocenjuje da srpskim jezikom danas upravlja "Gugl":

- Jezik se stvara i razvija u elektronskom prostoru. "Gugl" i slične e-usluge određuju šta čitamo, šta se pretražuje na prvim stranicama, kako se prevodi. U tome leži opasnost obrnutog prirodnog odabira, kada je loš jezik istaknut, a dobar potisnut i nevidljiv. Odgovornost je ipak na srpskom društvu, jer ni "Gugl" ni elektronika ne mogu razumeti šta je ispravan srpski jezik, bez upotrebljenih elektronskih jezičkih temelja. Zbog toga smo se i odlučili da uradimo rečnik kao izvorište koje obezbeđuje smisleno građenje jezika i sprečava jezičko urušavanje. Mnogi jezici se suočavaju sa istim nevoljama - do kraja veka nekoliko hiljada jezika će u potpunosti nestati. Opstaće jezici u koje se znatno ulaže, posebno u e-prostoru.

privatna arhiva

Na pitanje zbog čega su baš naši ljudi iz rasejanja odlučili da naprave rečnik, Žižić odgovara:

- U rasejanju živi na hiljade veoma obrazovanih, stručnih i uspešnih ljudi koji pažljivo prate, brinu i osećaju promene u srpskom društvu, jeziku i kulturi. Svi smo saglasni oko izazova koji su pred srpskim jezikom. Udaljenost od srpskog političkog prostora i dnevne politike je i naša prednost - kao što su i poznavanje stranih jezika, drugih društvenih i obrazovnih uređenja. U prilici smo da se usresredimo na trajno važna društvena pitanja, poput pitanja jezika, koja u samom srpskom društvu u matici trenutno prolaze neopaženo. Jezik je od ključnog i trajnog značaja za opstanak celokupne srpske kulture i društvenog tkiva. Stoga naše činjenje nije samo praktične prirode - ono je i poruka srpskom javnom mnjenju i dokaz kako rasejanje i matica mogu da sarađuju.

Prof. dr Rada Stijović nam kaže da se jezik najbrže i najuočljivije menja u rečniku, jer sa novim pojmovima i novim pojavama nastaju i nove reči ili stare dobijaju nova značenja.

- Svedoci smo brojnih novih reči, kao što su - dron, vakser, influenser, blog, bot koje treba objasniti i naći moguću odgovarajuću domaću reč - ističe ova profesorka. - Neke reči ili pojedina njihova značenja zastarevaju i postepeno izlaze iz upotrebe. Postoji stalna potreba za novim rečnicima savremenog jezika, u kome će se te promene pokazati. U zemljama sa razvijenom leksikografijom oni se pojavljuju na svakih nekoliko godina, pa i češće.

Prof. dr Ranka Stanković koja je zadužena za elektonski deo posla, ističe da se Rečnik savremenog srpskog jezika razvija kao leksikografska baza podataka koja će ujedno biti izvor i za mnoge druge jezikoslovne poduhvate:

- Rečnik je namenjen prvenstveno ljudima ali i mašinama, tako da će doprineti kako unapređenju jezičke kulture u obrazovanju, tako i razvoju jezičkih tehnologija za srpski jezik. Rečnik će omogućiti pridruživanje značenja rečima u tekstu, zadatak koji do sada za srpski jezik nije rešen.

Inače, osim rada na Rečniku, stručaci rade i na razvoju jezičkog žiga, a Veljko Žižić naglašava da je plan da se on koristi na svakoj poslovnoj stranici, na stranicama ustanova i javnih glasila. Ceo ovaj poduhvat ima radni naziv "S ljubavlju", a delovanje članova Udruženja besplatno je i dobrotvorno. Novac koji skupe namenjen je razvoju Rečnika.

Sve podatke o poduhvatu moguće je naći na radnoj stranici www.sljubavlju.com.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije