STUDENTI U AMFITEATRIMA SVIH FAKULTETA: Na univerzitetima zvanično počela akademska godina, brucoši svečano dočekani

Svečanim prijemom brucoša i intoniranjem državne himne "Bože pravde" i studentske "Gaudeamus igitur" juče je na fakultetima Univerziteta u Beogradu, ali i na svim visokoškolskim ustanovama širom Srbije počela nova akademska godina. Početku nastave, koji kasni mesec dana u odnosu na ranije godine, prethodili su radno leto i početak jeseni jer je nadoknađivano gradivo, ali i održano čak sedam ispitnih rokova. Studenti su juče nastavili s radom, a strepnje da bi fakulteti opet mogli ući u blokadu pokazale su se neopravdanim.

Dragan Milovanović

Prorektor za nastavu Univerziteta u Beogradu prof. dr Dejan Filipović rekao je da po planu svi fakulteti, njih 31, počinju da rade i da nema najava da će studenti to ometati. Filipović je napomenuo i da je svakom fakultetu pojedinačno ostavljena mogućnost kako da svoj plan rada prilagodi tome što akademska godina počinje mesec dana kasnije nego što je to uobičajeno.

Kako nam je rekla jedna studentkinja Elektrotehničkog fakulteta, sve se vratilo u normalu.

- Predavanja i vežbe se odvijaju redovno, samo su predstojeći rokovi pomereni za mesec dana u odnosu na normalne godine, jer je i nastava krenula mesec dana ranije - kaže nam ova studentkinja druge godine ETF.

Uprave fakulteta nadaju se da će cela godina proteći kako je i počela - normalno. Dekan Veterinarskog fakulteta Milorad Mirilović kaže nam da su brucošima indeksi svečano podeljeni, a starije kolege na nastavu su došle u osam ujutro.

- Ko ima predavanja krenuo je s radom, nadam se da će tako biti cele godine i da ćemo je završiti normalno, mada to ne zavisi od nas - ističe Mirilović.

Da je sve spremno za početak školske godine i na Hemijskom fakultetu, potvrdio je dekan prof. dr Goran Roglić.

- Napravili smo kalendar nastave za ovaj semestar i krećemo sa nastavom koja se odvija regularno - naveo je Roglić. - Angažovanjem nastavnika, nenastavnog osoblja i studenata Hemijski fakultet je uspešno nadoknadio nastavu. Eksperimentalni deo nastave nadoknađen je uživo, radili smo celo leto, održali šest ispitnih rokova i dva vanredna roka. Praktično smo u poziciji kada zaista treba sačuvati sve naše univerzitete, tako da ne očekujem da će metod studenata biti blokada fakulteta i bojkot nastave - ističe Roglić.

Normalnoj školskoj godini nada se i dekan Filološkog fakulteta Iva Draškić Vićanović, koja ističe da nema utisak da će biti blokada.

- One su imale svoju ulogu i funkciju, ali veliki broj profesora i studenata ne misli da blokade više na bilo koji način doprinose boljitku društva i države - rekla je ona.

Filološki fakultet kreće u novu školsku godinu uz modifikovani kalendar rada, pa će se časovi držati u januaru.

- Neće biti prvi ispitni rok u januaru, nego u februaru, i drugi ispitni rok biće organizovan u februaru, a zatim će drugi semestar početi u martu. Radićemo malo duže, prve nedelje juna ćemo imati časove, da bismo stigli da uradimo sve što je neophodno i što je po planu i programu - objasnila je Iva Draškić Vićanović.

Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković naglasio je da nema alternative aktivnoj nastavi i ispitima ukoliko je želja da se ima normalan akademski život.

- Borba za vlast preuzela je primat nad obrazovnim procesom - poručuje on. - Ako želimo da imamo pozitivne vesti o uspesima naših studenata kao što imamo o našim srednjoškolcima, moramo da imamo normalnu akademsku godinu.

On je istakao da je u prethodnom periodu prisustvovao velikom broju razgovora sa dekanima i da niko nije pominjao mogućnost da nova školska godine ne počne na normalan način.

- Ono što je izostalo je poziv ministru prosvete da dođe na Pravni fakultet, kao što je inače dolazio, ali bez te ceremonije mogu, važno mi je da Pravni fakultet funkcioniše. Za sada nemam nikakve zvanične najave da bi moglo da bude drugačije - rekao je Stanković.

On je naveo da su zgrade fakulteta u najvećoj meri odblokirane, ali i istakao da ima dekana koji su u četvrtak na sednicama Nastavno-naučnog veća držali ispred svojih laptopova napis "pumpaj".

Stanković je naglasio da univerzitet u Srbiji može da postoji, kao i svuda u svetu, samo ukoliko ostvaruje svoju primarnu funkciju, a to znači transfer i unapređenje znanja kod studenta, verifikaciju stečenog znanja i veština kod studenta i mogućnost za dalje usavršavanje na postdiplomskim programima.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije