OPSTAJU DOMAĆE SORTE KOJE SU NA STRES NAVIKLE: Autohtone vrste prošle dug proces prirodne selekcije u različitim vremenskim uslovima

NAGLE klimatske promene, koje su prisutne poslednjih desetak godina, vinogradarstvo su učinile posebno osetljivom granom agrara, jer blage zime, aprilski mrazevi, oluje praćene gradom i suša ostavljaju ozbiljne posledice na prinos i kvalitet grožđa, a samim tim i na vina. Rešavanje tog globalnog problema predstavlja dugoročan izazov i treba mu pristupiti veoma ozbiljno, kako bismo unapredili i vinarstvo i vinogradarstvo u našoj zemlji.

Foto: J.J.Baljak

Dr Slavica Todić, redovni profesor na katedri za vinogradarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, ukazuje da se Srbija zagreva više od globalnog proseka. Procenjuje se da je porast globalne srednje temperature 1,1 stepen Celzijusa, a da je kod nas on već na 1,8, odnosno 2,6 stepeni Celzijusa u toku leta, što utiče na povećanje učestalih ekstremnih suša, poplava, grada i mraza. To je vinogradarsku proizvodnju učinilo dodatno rizičnom i ranjivom.

- Dugi sušni periodi, udruženi sa visokim temperaturama, dovode do promena vodnog režima u vinogradima i često jakog vodnog deficita, koji utiče na dinamiku fizioloških i biohemijskih procesa u biljci, smanjenje prinosa i promene u kvalitetu grožđa - objašnjava dr Todić. - U većini vinskih regija, porast temperature je pomerio vreme sazrevanja pojedinih sorti u najtopliji period godine, što je izazvalo promene u hemijskom sastavu grožđa i, na kraju, izmenjen je senzorni profil i stil vina, na koji su potrošači decenijama naviknuti. Vina su sa sve višim sadržajem alkohola, prisutni su problemi u fermentaciji, kiseline je sve teže očuvati, a sve veći je i nesklad između tehnološke, aromatske i fenolne zrelosti.

Vinova loza je, inače, mediteranska biljka, evoluciono adaptirana na tople i sušne uslove, ali izmenjeni režim padavina, kao i sve češći i duži sušni periodi sa ekstremno visokim temperaturama, uvode biljku u stanje fiziološkog stresa. Te posledice su prisutne kod svih sorti.

- Zbog skraćenog vremena sazrevanja grožđa i sve ranijih berbi, u prednosti su sorte poznih epoha sazrevanja, kao što su prokupac i kaberne sovinjon. Kada je u pitanju zaštita od poznih prolećnih mrazeva, sorte koje kasnije otpočinju vegetaciju u proleće su u prednosti u odnosu na one koje ranije razvijaju lastare, poput šardonea i merloa - kaže sagovornica "Novosti".

Foto: J.J.Baljak

Dodaje i da sve vinske zemlje rade na razvijanju strategija, koje podrazumevaju set mera za ublažavanje posledica i prilagođavanje klimatskim promenama. Tu spadaju mere koje se odnose na održavanje špalira i zemljišta, primenu kasne rezidbe, upotrebu mreža za zaštitu od UV zračenja, uvođenje sistema za navodnjavanje, povećanje visine stabla kako bi se umanjila opasnost od poznih prolećnih mrazeva, kao i podizanje vinograda na većim nadmorskim visinama, gde za to postoje uslovi.

- Drugi set mera se odnosi na modifikaciju biljnog materijala i predstavlja osnovu dugoročne strategije prilagođavanja klimatskim promenama, jer je ekološki prihvatljiv i ne povećava cenu proizvodnje. U tom smislu, prioritet je na klonovima i sortama poznog sazrevanja i loznim podlogama otpornim na sušu - obrazlaže profesorka Poljoprivrednog fakulteta.

Foto: J.J.Baljak

Klimatske promene će, očigledno, uticati i na promene sortimenta u apelacijama, gde se tradicionalno, vekovima gaje pojedine sorte. Već danas, nakon desetogodišnjih ispitivanja, u Bordou su uvedene četiri crne autohtone francuske i lokalne sorte, koje su se dobro pokazale u uslovima suše i povišenih temperatura. U perspektivi, one bi mogle da zamene deo današnjeg sortimenta.

- Sve vinogradarske evropske zemlje traže rešenje u autohtonim i starim lokalnim sortama, koje su prošle dug proces prirodne selekcije u različitim klimatskim uslovima, prilagođavale se i kao takve opstale do danas. Tako naš prokupac, koji sazreva polovinom oktobra, predstavlja sortu izbora za vinograde koji se podižu - navodi dr Slavica Todić, uz konstataciju da bi vinogradari trebalo ozbiljno da pristupe donošenju odluka koje prethode podizanju novih vinograda, imajući u vidu da isti ti vinogradi treba da izdrže sve izazove u narednih 40 godina.

A da bi se neka adaptivna mera ili rešenje vezano za prilagođavanje klimatskim promenama ponudilo i preporučilo praksi, ono mora biti rezultat istraživanja, sa naučno potvrđenim efektima njene primene u određenim ekološkim i proizvodnim uslovima. Ta istraživanja se, kaže naša sagovornica, sprovode kroz istraživačke projekte. Imaju multidisciplinarni pristup i obavljaju ih stručni ljudi iz odgovarajućih naučnih ustanova. Država treba da prepozna značaj i da ulaže u takva istraživanja. Samo takav ozbiljan pristup može da da dugoročne rezultate. Sledeći korak je da se te mere i preporuke učine dostupnim proizvođačima. 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije