Modernizacija Beogradske berze za lakši pristup stranom kapitalu i veće poverenje investitora

Izvršni direktor Beogradske berze Lazo Ostojić izjavio je danas da se integrisanje te finansijske institucije sa trgovačkom platformom Atinske berze nalazi u prvoj fazi, koja podrazumeva prelazak na OASIS trgovački sistem i naveo da bi ta tranzicija trebalo da bude gotova u novembru ove godine.

Foto: Piksabej

Beogradska berza je time otpočela proces modernizacije domaćeg tržišta kapitala kako bi povećala poverenje investitora i olakšala pristup međunarodnom kapitalu.

Paralelno sa tim, berza radi i na razvoju "White Label" integrisane aplikacije za trgovanje, koja će omogućiti građanima da se aktivno uključe u tržište kapitala i to putem novih finansijskih instrumenata poput digitalnih tokena.

Ostojić je naveo da trenutna faza integracije sa Atinskom berzom predstavlja uvod u fazu koja će obuhvatiti potpunu usklađenost sa MiFID II regulativom (Markets in Financial Instruments Directive).

"U pitanju je evropski regulatorni okvir koji postavlja visoke standarde za transparentnost, zaštitu investitora i ravnopravnost učesnika na tržištu. Uvođenjem MiFID pravila, domaće tržište kapitala biće značajno modernizovano i usklađeno sa evropskim praksama", rekao je Ostojić za Tanjug.

Ostojić ističe da su saradnja sa Atinskom berzom i primena MiFID standarda deo šireg plana razvoja tržišta kapitala, koji Beogradska berza realizuje u saradnji sa Ministarstvom finansija i međunarodnim partnerima.

"Uvođenjem MiFID II pravila i modernizacijom infrastrukture, srpsko tržište postaje deo evropskog finansijskog prostora i otvara se mogućnost da privučemo kapital koji do sada nije bio dostupan", objašnjava Ostojić.

Sporazum o migraciji Beogradske berze na trgovačku platformu Atinske berze potpisan je 2021. godine u glavnom gradu Grčke.

Tim ugovorom je napravljen prvi korak u ostvarenju zajedničkog cilja o bliskoj saradnji i promociji šire regionalne povezanosti, inicijalno započetog sticanjem učešća Atinske berze u vlasničkoj strukturi Beogradske berze.

Na pitanje kako napreduje izrada "White Label" integrisane aplikacije za trgovanje koja će biti javno dostupna, Ostojić kaže da je razvoj aplikacije u početnoj fazi, ali da se njeno lansiranje očekuje tokom 2026. godine.

"Aplikacija je osmišljena kao ključni deo plana razvoja tržišta kapitala i predstavlja tehnički i komunikacioni kanal koji omogućava građanima i investitorima da se aktivno uključe u tržište kapitala kroz nove instrumente - od tradicionalnih hartija od vrednosti do ETF-ova, REIT-ova i digitalnih tokena", navodi Ostojić.

Aplikacije će u prvoj fazi omogućiti jednostavan pristup trgovanju hartijama od vrednosti na Beogradskoj berzi uključujući pregled tržišta, unošenje naloga, praćenje portfolija i pristup osnovnim investicionim informacijama.

"Kroz ove funkcionalnosti, korisnici će se paralelno upoznavati sa mogućnostima koje novi proizvodi donose i učiti kako da ih koriste u skladu sa svojim investicionim ciljevima", kaže Ostojić.

Tokom druge faze razvoja, Beogradska berza bi trebalo da postane pristupna tačka ka globalnim tržištima. 

"Putem iste aplikacije, investitori iz Srbije i šire moći će da trguju na vodećim svetskim berzama, čime se domaćem tržištu otvaraju vrata međunarodnog povezivanja. Aplikacija, dakle, nije samo IT projekat, već strateški alat koji integriše edukaciju, pristup novim instrumentima i globalnu konekciju, čineći tržište kapitala dostupnim svima i podstičući aktivno učešće građana i kompanija u njegovom razvoju", istakao je sagovornik Tanjuga.

Govoreći o uslovima poslovanja na Beogradskoj berzi, Ostojić ističe da građani Srbije mogu da trguju isključivo preko ovlašćenih brokera, koji su članovi berze.

Spisak svih članova Beogradske berze dostupan je na zvaničnom sajtu berze.

"Za trgovanje akcijama, kao i drugim hartijama od vrednosti, neophodno je da imate otvoren vlasnički račun hartija od vrednosti u Centralnom registru na kojem će biti evidentirane hartije koje su kupljene, kao i namenski račun za trgovanje u banci na koji će fizičko lice deponovati novčana sredstva za kupovinu željenih hartija", kazao je Ostojić.

Otvaranja tih računa obavlja se posredstvom brokera sa kojim se prethodno prethodno zaključuje ugovor o zastupanju. 

"Minimalni iznos ulaganja nije propisan, iznos investicije zavisi isključivo od sredstava koje je investitor spreman da uloži u hartije od vrednosti po svom izboru. Zajedno sa Ministarstvom finansija i partnerima, postavljen je jasan plan razvoja i već se sprovodi korak po korak. Od korporativnih obveznica, ETF-ova i REIT-ova, preko novih digitalnih rešenja, građanima će se otvoriti dodatne mogućnosti ulaganja i omogućiti da postanu aktivni učesnici tržišta kapitala", rekao je Ostojić.

On napominje da su obaveze, dužnosti i prava brokera precizirane Zakonom o tržištu kapitala, regulativom Beogradske berze i drugim aktima sa kojima bi se trebalo upoznati pre zaključivanja ugovora o zastupanju.

"Detaljnije informacije o postupku trgovanja i dodatnim uslugama mogu se dobiti od ovlašćenih članova Beogradske berze. Visina naknada za usluge određena je tarifnicima svakog društva pojedinačno, pa se preporučuje da se fizička lica informišu kod više društava pre donošenja odluke", kazao je Ostojić.

Na pitanje da li postoje edukativne radionice za građane koji bi želeli da se oprobaju u trgovini na Beogradskoj berzi i koliko bi takva trgovina bila isplativa za prosečnog stanovnika Srbije, Ostojić kaže da su u planu aktivnosti koje će biti namenjene široj javnosti, a da isplativost trgovine zavisi od više faktora.

"Planirane radionice biće dostupne svim zainteresovanim licima, bez obzira na nivo finansijske pismenosti sa ciljem da se približe osnove funkcionisanja tržišta kapitala i mogućnosti koje ulaganje nudi. Kada je reč o isplativosti investiranja, ona zavisi od više faktora uključujući visinu ulaganja, izbor hartija od vrednosti, dužinu perioda ulaganja i spremnost investitora da preuzme određeni nivo rizika", rekao je Ostojić.

Trgovanje, kako kaže, može biti dopunski vid štednje, ali i način da se građani uključe u finansiranje domaćih kompanija. 

"Naša vizija je da ulaganje na berzi postane prirodan izbor za građane pored štednje u bankama, a dostupnost novih instrumenata poput obveznica, ETF-ova, REIT-ova i ESG proizvoda će to dodatno omogućiti", zaključuje Ostojić.

Ukupan promet u trgovanju hartijama od vrednosti bio je do početka septembra na nivou od 137,5 miliona evra.

(Alo)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije