ODRŽIVI RAZVOJ
ODRŽIVA ARHITEKTURA: Važnost energetske efikasnosti
MNOGI gradovi širom sveta intenzivno ulažu u održivu arhitekturu kako bi smanjili negativni uticaj na planetu i unapredili kvalitet života stanovnika, a sada se i Srbija priključuje ovom trendu.
21. 11. 2024. u 12:20UN cilj 11, 13
AKCIJA ZA KLIMU I ZELENA AGENDA: Ključni pravci za zaštitu životne sredine
SUOČAVANjE s klimatskim promenama predstavlja jedan od najvećih izazova modernog doba, a neophodnost hitnog delovanja ogleda se u inicijativama poput "Akcije za klimu".
20. 11. 2024. u 12:06UN cilj 11, 13
AFRIKA POSTALA NOVI CENTAR ODRŽIVE MODE: Evo šta to zapravo znači
TREND održive mode postaje sve popularniji usled povećanja svesti o negativnom uticaju "brze mode" na našu planetu kako kod korisnika, tako i kod modnih brendova.
18. 11. 2024. u 10:07UN cilj 12
ECOMONDO: Centralno mesto za dijaloge o održivim praksama, tehnološkim rešenjima i inovacijama
MEĐUNARODNI sajam ECOMONDO održan je u Rimini Expo centru od 5. do 8. novembra i okupio je stručnjake i kompanije iz više od 100 zemalja.
14. 11. 2024. u 16:46UN cilj 13
PLANETA JE U KRIZI: Hitno potrebne mere za zaštitu biodiverziteta i stabilnost ekosistema
PLANETA Zemlja se suočava sa ozbiljnom krizom koja ugrožava biodiverzitet i stabilnost ekosistema.
30. 10. 2024. u 11:45UN cilj 13, 14, 15
PAMETNI GRADOVI: Budućnost urbanog života
PAMETNI gradovi predstavljaju inovativan pristup urbanom razvoju, koristeći napredne tehnologije kako bi poboljšali kvalitet života svojih stanovnika.
30. 10. 2024. u 11:44UN cilj 7, 11
Međunarodni dan smanjenja otpada – 30. mart
Obeležavanjem Međunarodnog dana „nultog otpada“ UN želi da podstakne pojedince, organizacije i države da prepoznaju i deluju na smanjenje ekološkog otiska.
„Zero waste“ koncept postaje sve važniji jer njegova primena ima za cilj smanjenje otpada, očuvanje resursa i minimiziranje uticaja na životnu sredinu. Neophodno je smanjiti količine otpada na deponijama i u prirodi i promovisati reciklažu i cirkularnu ekonomiju.
Ovogodišnja tema „Ka nultom otpadu u modi i tekstilu“ naglašava potrebu za akcijom u ovom sektoru kako bi se smanjio otpad i unapredila cirkularna rešenja. Brz rast proizvodnje i potrošnje tekstila nadmašuje napore održivosti u sektoru, izazivajući ozbiljne ekološke, ekonomske i društvene uticaje. Proizvodnja odeće se udvostručila od 2000. do 2015. godine, a ipak se u svetu generiše 92 miliona tona tekstilnog otpada. Ovo je jednako kamionu za smeće punom odeće koja se spaljuje ili šalje na deponiju svake sekunde.
Svake godine tekstilni sektor proizvodi 2-8 procenata globalnih emisija gasova staklene bašte i koristi 215 triliona litara vode, što je ekvivalent 86 miliona olimpijskih bazena.
Bez hitne akcije, procenjuje se da će proizvodnja komunalnog otpada porasti na 3,8 milijardi tona godišnje do 2050.
