KRAJ EVROPSKE "DIVIDENDE MIRA": Novo naoružavanje Evrope koštaće “Staru damu” dodatnih 380 milijardi evra

EVROPSKE zemlje su poslednjih decenija zajedno uštedele stotine milijardi evra godišnje – posleratnu "dividendu mira" – pošto su smanjile potrošnju na odbranu i resurse usmerile na druge prioritete.

profimedia/Novosti ilustracija

Sada se, međutim, suočavaju sa brutalnim obračunom jer kreću u akciju ponovne militarizacije nakon što je Donald Tramp zapretio da će smanjiti podršku SAD Starom kontinentu.

Dok EU danas troši nešto manje od dva procenta svog BDP-a na odbranu, evropski lideri otvoreno raspravljaju o podizanju potrošnje na čak 3,5 odsto BDP-a ili više u narednoj deceniji, što je nivo koji u kontinentalnoj Evropi nije viđen od kasnih 1960-ih.

Potrošnja na ovom nivou između 1995. i 2023. bi zahtevala od država članica EU da izdvajaju dodatnih 387 milijardi dolara godišnje za odbranu, prema proračunima "Fajnenšel tajmsa".

GDE SADA NAĆI TAJ NOVAC?

Evropa je uživala u godinama niske vojne potrošnje zahvaljujući produženom periodu američke zaštite, što joj je omogućilo da izgradi jedan od najizdašnijih sistema socijalnog osiguranja za sve starije stanovništvo. Širom EU, socijalna zaštita je porasla kao udeo u ukupnoj vladinoj potrošnji, sa 36,6 odsto u 1995. godini na 41,4 odsto uoči pandemije, prema Eurostatu.

Da bi se značajno preokrenuo dugoročni trend vojne potrošnje, koja se u odnosu na BDP prepolovila između 1963. i 2023. u većini velikih evropskih ekonomija – potrebno je smanjenje postojeće potrošnje ili veće zaduživanje koje bi mnoge prestonice teško mogle da priušte.

Širom Evrope, pokušaji da se smanje socijalna izdavanja pokazala su se mučnim i teškim (primer Francuske). Ipak, sada se o tome ozbiljno razmatra.

Klaus Vistesen, ekonomista konsultantske kompanije "Panteon" kaže da je jaz u mogućnostima veliki i da je "napredak i dalje spor".

"Čeka nas duga, užurbana i panična tranzicija", rekao je on.

Različite su i procene potrebnog povećanja izdavanja za odbranu, od 160 milijardi evra godišnje u narednih pet koje procenjuje "Goldman Saks" do raspona od 230 milijardi evra do 460 milijardi evra godišnje prema proceni "Panteona".

Dok veće zaduživanje može da pokrije neke početne izdatke zemalja koje imaju fiskalnog prostora da se zaduže, trošak ponovnog naoružavanja će na kraju snositi poreski obveznici i korisnici mreža socijalnog osiguranja na kontinentu.

Programi strane pomoći će verovatno biti među neposrednim žrtvama – Velika Britanija je već najavila strmoglave rezove – dok predstoje oštre odluke za budžete socijalne zaštite. Vistesen kaže da će možda biti potreban i ekvivalent "ratnih" poreza.

Smanjenje državne potrošnje na penzije i zdravstvenu zaštitu biće posebno izazovno, jer je evropska populacija najstarija na bilo kom kontinentu, što znači da će socijalna potrošnja rasti, a prihodi pasti kako se radno sposobno stanovništvo smanji.

-Vlade će ili morati da pozajmljuju više, što rizikuje da uznemiri investitore u obveznice, ili da izvrše nadoknađujuće rezove budžeta, što rizikuje da uznemiri glasače, rekao je Džek Alen-Rejnolds, ekonomista u "Kapital ekonomiksu".

(rt.rs)

BONUS VIDEO - RUSIJA LANSIRALA RAKETU: Pogledajte trenutak lansiranja

Preporučujemo

Svet

0 6

AKO TE NEMA ZA STOLOM – ONDA SI NA MENIJU: Ruski političari o razgovoru Putina i Trampa

19. 03. 2025. u 20:11

Svet

0 1

ŠOKANTNA OTKRIĆA UKRAJINSKE POSLANICE: 75 ukrajinskih aviona oboreno prijateljskom vatrom

19. 03. 2025. u 19:34

Svet

0 4

RUSKI IZVORI: S-400 oborio američki F-16

19. 03. 2025. u 19:05

Svet

0 9

(MAPA) KURSK JE BIO SAMO POČETAK! Rusi brišu čitave ukrajinske jedinice u Zaporožju dok u Donjecku nailaze na žestok otpor

19. 03. 2025. u 17:05

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije