ATOMSKA BOMBA I SA ŽIGOM BUNDESVERA: Posle promene stava SAD o bezbednosti Evrope, Nemačka razmatra sopstveno nuklearo oružje

VOJNO okretanje Amerike od Evrope posejalo je strah u zemljama Starog kontinenta, pa neke od njih sada užurbano razmatraju da li će uspeti da odgovore na evenutalne odbrambene izazove. Izjave šefa Bele kuće Donalda Trampa stvorile su sumnju da nuklearni kišobran, koji su Amerikanci obezbeđivali decenijama, ubuduće neće pokrivati i EU. U Nemačkoj se razbuktala debata, decenijama nezamisliva, da li je Berlinu potrebna sopstvena atomska bomba.

Foto: Profimedia

U Evropi samo Velika Britanija i Francuska imaju svoje nuklearno oružje. Uveliko se najavljuje saradnja evropskih zemalja na tom planu, a stručnjaci kažu da je ona moguća, ali postoje ograničenja. Britanske nuklearne snage blisko su povezane sa SAD i u slučaju sukoba bile bi dostupne NATO, dok Pariz pridaje veliki značaj nezavisnosti svojih nuklearnih snaga i nije podređen zajedničkim komandnim strukturama NATO.

Budući nemački kancelar Fridrih Merc rekao je nedavno za "Frankfurter algemajne cajtung" da želi sa partnerima Nemačke u Evropi, EU i NATO da razgovara o tome da li bi moglo da dođe do nuklearne razmene sa Francuskom i Velikom Britanijom, da bi se obezbedilo zajedničko odvraćanje. Njegov partijski kolega iz Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Jens Špan bio je još eksplicitniji: "Moramo da razgovaramo o evropskom nuklearnom kišobranu!"

Francuski predsednik Emanuel Makron ocenio je početkom meseca da je Rusija navodno postala pretnja Francuskoj i Evropi i pozvao na diskusiju o upotrebi francuskog nuklearnog oružja za zaštitu cele EU.

- Ova izjava direktna je pretnja celoj svetskoj zajednici, a Rusija to shvata veoma ozbiljno - prokomentarisao je Sergej Šojgu, sekretar Saveta bezbednosti Rusije. - Makron, pozivajući se na neke dogovore sa drugim evropskim liderima, lično sebe proglašava glavnim braniocem Evrope od ruske agresije koju je izmislio. On zaboravlja da je Rusija u više navrata spasila Francusku od potpunog kraha. Upravo je zahvaljujući čvrstoj poziciji rukovodstva SSSR, Francuska uspela da dobije status zemlje pobednice u Drugom svetskom ratu, a kasnije i da postane stalna članica Saveta bezbednosti UN.

Ipak, malo je verovatno da bi francusko i britansko nuklearno oružje bilo dovoljno da Evropa formira stratešku protivtežu Rusiji, smatraju analitičari, koji ističu da Rusija ima više od 5.500 nuklearnih bojevih glava, a Francuska i Britanija zajedno - tek oko desetinu.

U okviru NATO "nuklearnog deljenja" u Evropi, američko atomsko oružje nalazi se u Nemačkoj, Belgiji, Holandiji, Italiji i Turskoj. Atomska bomba B61 bila je više decenija najčešće korišćeno nuklearno oružje SAD. Veliki broj ih je bio stacioniran u Evropi od 1968. godine. Krajem prve dekade ovog veka, atomsko naoružanje povučeno je iz vazdušnih baza Lakenhit u Velikoj Britaniji i Ramštajn, Norvenih i Memingen u Nemačkoj, ali je na Starom kontinentu još 180 nuklearnih bombi.

Iako Nemačku obavezuje Sporazum o neširenju nuklearnog oružja, SAD su tokom Hladnog rata privremeno uskladištile više od 5.000 komada na 150 lokacija u Nemačkoj. Od 1990, u vazduhoplovnoj bazi Buhel ima 20 američkih hidrogenskih bombi. Nuklearna bojeva glava sama po sebi, međutim, ne čini oružje, te bi Nemačka morala da razvije ili kupi sisteme za isporuku, rakete srednjeg i dugog dometa, koje se nalaze na kopnu i na podmornicama. Bili bi potrebni i sateliti da vode ovo oružje do cilja, što je veoma skupo.

Stručnjaci za bezbednost, uprkos oštrim tonovima iz Bele kuće, ne očekuju da će SAD u bliskoj budućnosti povući svoje nuklearno oružje iz Evrope.

- Ne mislim da će ovo biti skori scenario, jer su NATO i nuklearno učešće od velikog strateškog značaja za SAD iz različitih razloga - kaže Saša Hak, stručnjak za evropsku bezbednost i kontrolu naoružanja iz Instituta za istraživanje mira u Frankfurtu (PRIF). - Ali, to se ne može isključiti.

Nemačka, koja se uvek u velikoj meri oslanjala na SAD, sada namerava da promeni svoju bezbednosnu politiku. Švajcarski list "Noje cirše cajtung" podseća da Francuska svoje atomske bombe može da isporučuje bilo preko projektila lansiranih sa podmornica, ili sa lovačkih bombardera. Za razliku od SAD, Francuzi ne poseduju interkontinentalne balističke rakete koje bi mogle da budu snabdevene nuklearnim oružjem, što ograničava njihovu sposobnost odvraćanja na veće udaljenosti.

U Berlinu su do sada radije ostajali pri saradnji sa SAD. Zacrtali su i kurs za nove nabavke u okviru nuklearne razmene sa Pentagonom. Ovo se posebno odnosi na narudžbinu 35 borbenih aviona F-35 u SAD 2022, namenjenih da zamene Tornado, decenijama značajan nemački doprinos nuklearnom učešću u NATO. U slučaju rata, Tornado i uskoro F-35, biće korišćeni za isporuku američkih atomskih bombi uskladištenih u Buhelu u Rajni-Palatinat, do njihovog cilja. Odluka o upotrebi ovih bombi ostaje na SAD, ali odluka o Tornadima i, u budućnosti, F-35 leži na Nemačkoj. NATO to naziva "sistemom dva ključa".

Sada postoji ideja da Nemačka nabavi hiljadu komada nuklearnog oružja zatvorenog u SAD i da ih postavi u evropskim zemljama, ali to stručnjaci za bezbednost smatraju nerealnim, jer nosi mnogo neizvesnosti, uključujući i to da li bi Vašington uopšte pristao na prodaju. Druga mogućnost je da Berlin sam pravi nuklearno oružje što je, vele stručnjaci, tehnički izvodljivo. Fabrika za obogaćivanje uranijuma još postoji u Gronauu u Severnoj Rajni-Vestfaliji. Ali, ne samo da je nejasno koliko bi vremena biti potrebno da bomba bude spremna, nego ostaje ključna činjenica da Nemačkoj od Drugog svetskog rata nije dozvoljeno da poseduje atomsko naoružanje.

I pored svih nesuglasica, SAD ipak nisu srušile svoj nuklearni kišobran za Evropljane u NATO. Naprotiv, nabavkom F-35 i planiranom integracijom američkih nuklearnih bombi u avione, produbljuje se saradnja Nemačke i SAD u ovoj oblasti. Veliki adut je projektil broj B61-12 koji se konstruiše od 2022, kao naslednik američke nuklearne bombe B61. Ti projektili biće deponovani u Italiji, Nemačkoj, Belgiji i Holandiji.

Političar CDU Roderih Kizeveter, penzionisani pukovnik Bundesvera i ekspert za bezbednost, potvrđuje za magazin Fokus da Nemačka može da participira u američkom nuklearnom arsenalu, stacioniranom na tlu Nemačke. Trinacionalne letelice Tornado ranije su korišćene u ove svrhe, ali se smatraju tehnički zastarelim. Od 2022. zamenjene su borbenim avionima F-35 američke odbrambene kompanije Lokid Martin.

- Nuklearno oružje u posedu SAD i pod njihovom je vrhovnom komandom. U hitnim slučajevima nemački piloti bombardovali bi neprijateljske ciljeve američkim nuklearnim oružjem, koristeći borbene avione Bundesvera. SAD stoga ostaju evropska sila, a evropska bezbednost ostaje američka. Ali, nuklearna odbrana Evrope nije stvar o kojoj se i ubuduće može misliti samo u Alijansi - smatra Kizeveter.

Trijada balističkih raketa

FRANCUSKO i britansko nuklearno oružje imalo je do sada značajne nedostatke u odnosu na američko. SAD poseduju trokraki sistem (trijadu) interkontinentalnih balističkih raketa, projektila lansiranih sa podmornica i bombardera dugog dometa. Mogu se koristiti globalno i njihov domet nije regionalno ograničen. Američki zaštitni kišobran nudi i mogućnost da se reaguje u fazama. Kao i Rusija, ali za razliku od Francuske i Velike Britanije, Amerikanci imaju ne samo strateško, već i taktičko nuklearno oružje.

Zabrana ostaje u prošlosti?

U PROŠLOSTI Nemačka je uvek isključivala posedovanje nuklearnog oružja. To joj je zabranjeno Ugovorom o neširenju nuklearnog oružja, koji je potpisala 1969. godine. I takozvani Ugovor 2+4, koji je regulisao ponovno ujedinjenje 1990. godine, zabranjuje Nemačkoj da ima sopstveno nuklearno oružje. Sporazum je sklopljen između tadašnje SRN i NDR, s jedne strane, i sila pobednica u Drugom svetskom ratu, s druge strane. Nemačke vlade su uvek zagovarale nuklearno razoružanje da bi smanjile rizik od nuklearnog rata. Sve više zemalja širom sveta se, međutim, naoružalo nuklearnim oružjem, uz obrazloženje da, svako ko ima nuklearno oružje, neće biti napadnut konvencionalnim sredstvima tako brzo.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije