NEGDE RADO ŽENE IDU U VOJNIKE: U Africi najviše dama u uniformi, ali ne na dobrovoljnoj bazi

BROJ zemalja u kojoj je vojni rok obavezan i za žene, ubrzano raste, mada je u većini država, služenje vojske kad su dame u pitanju i dalje na dobrovoljnoj bazi.

Foto: Shutterstock

 Najsvežiji slučaj uvođenja vojne obaveze za lepši pol je Danska, kako je nedavno prelomio parlament u Kopenhagenu. Zato će, od 1. jula, sve dame koje su navršile 18 godina, dobiti obaveštenje o vojnoj obavezi, a regrutacija startuje dogodine.

Podaci iz danskih oružanih snaga, govore da u Danskoj žene već čine četvrtinu regruta koji se dobrovoljno javljaju u vojsku. Vojni rok, služi se od četiri do 12 meseci, u zavisnosti od toga za šta su se regruti opredelili tokom osnovne, tromesečne obuke.

I u drugim državama severne i zapadne Evrope, žene moraju u vojsku. U Norveškoj, od 2015, važi opšta vojna obaveze za oba pola, a Švedska, koja je obavezu ukinula 2010. godine, ponovo ju je uvela osam godina kasnije. Holandija je služenje vojnog roka zamrzla 1997, a još je nije odmrzla, mada se o tome uveliko razmišlja.

U Švedskoj, vojna obaveza traje od šest do 15 meseci, a petina pripadnika vojnih snaga su žene i to praktično na svim položajima. Cela planeta, bila je zapanjena ishodom pomorske vojne vežbe zapadnih vojnih snaga, još 2005, na Pacifiku na kojima je učestvovala i Švedska. Švedska podmornica HMSM Haland "potopila" je američki nosač aviona Ronald Regan, uprkos svom mogućem nadzoru iz vazduha, sa brodova i podmornica, što je sve bilo u pratnji nosača, a tom švedskom podmornicom je komandovala - žena.

Ipak, na listi zemalja u kojima pripadnice lepšeg pola obavezno moraju da služe vojsku, najviše je afričkih država, piše Dojče vele i dodaje da na crnom kontinentu, to nije pitanje ravnopravnosti polova, već broja vojnika kojim država raspolaže. U Eritreji svi moraju u vojsku na 16 meseci, a vojna obaveza za muškarce i za žene, postoji i u Čadu, Gvineji-Bisau, Maliju, Mozambiku, Zelenortskoj Republici i Nigeru. Iako i u Obali Slonovače žene po zakonu treba da idu u vojsku, ova obaveza se ne sprovodi. Vlada Mozambika, nedavno je produžila vojni rok s dve, na čak pet godina!

Kineskinje moraju u vojsku u uzrastu između 18 i 19 godina, ako imaju školsku spremu i ispunjavaju uslove za određena vojna zvanja. Vojsku služe i stanovnice Burme i Istočnog Timora, dok u Severnoj Koreji, vojna obaveza za devojke postoji od njihove 17. godine. Koliko dugo će Severnokorejanke ostati u uniformi, odluka je "mudrog rukovodstva komunističke države" i lako može da potraje godinama! Istočni Timor, od 2020, propisuje vojnu obavezu za sve koji imaju između 18 i 30 godina, a služba traje 18 meseci.

U Izraelu, još od osnivanja 1949, žene služe vojsku dve, a muškarci tri godine. U mnogim zemljama, devojke su primane u vojsku, ako su to želele, ali tek relativno od skoro, one nisu samo u jedinicama za snabdevanje i logistiku, nego i na frontovskim pozicijama. U Izraelu, međutim, one odavno učestvuju i u borbenim jedinicama.

Ipak, u najvećem broju zemalja u kojima postoji vojni rok i za žene, to je dobrovoljna odluka, pa tako u SAD ima samo oko 200.000 žena vojnika, što je oko 14 odsto ukupnog broja pripadnika oružanih snaga.

U praktično svim drugim članicama NATO, kao i u Južnoj Koreji, Boliviji, ili Japanu, ženama nije uskraćena vojna karijera. Japan doduše, teoretski još nema vojsku, nego "Snage za samoodbranu", što je posledica njegovog poraza u Drugom svetskom ratu. To je, međutim, više odluka na papiru, a manje realno stanje.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije