BEZ STRANE RADNE SNAGE NEMAČKA IDE U SUNOVRAT: U protekloj deceniji broj stručnjaka iz inostranstva za 146 odsto veći

NEMAČKA se, s jedne strane, najoštrije obračunava sa azilantima i maksimalno zaoštrava imigrantsku politiku, a sa druge, u nebo diže procente rasta "uvoza" visokokvalifikovane radne snage.

Foto: Profimedia

Tako je, kad su inženjerska zanimanja u pitanju, broj stranih radnika u ovoj zemlji, tokom protekle decenije, povećan za 146 odsto! I pored toga, međutim, potrebno je sve više inženjera iz inostranstva, pa će raskorak u ove dve oprečne grane nemačke migrantske strategije, u budućnosti bivati sve veći.

Podaci Nemačkog ekonomskog instituta i Udruženja nemačkih inženjera, pokazuju da je ukupan broj slobodnih radnih mesta u inženjerskim i računarskim strukama, u prvom kvartalu 2024, pao za 15,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Ovo je posledica ukupne ekonomske situacije u Nemačkoj, ali i značajno povećanog udela stranih inženjera, kaže je Aksel Pluneke iz Nemačkog ekonomskog instituta za Frankfurter rundšau.

U međuvremenu, broj studenata mašinstva naglo opada. Zbog loših PISA rezultata nemačkih učenika iz matematike, Pluneke očekuje "dodatne opterećujuće efekte na nemačke univerzitete" u narednim godinama.

- Imigracija, zato, postaje sve važnija u inženjerskim i IT profesijama - ocenjuje ovaj ekspert. - Danas je udeo stranih kvalifikovanih radnika u tim oblastima oko 11 odsto, dok će za deceniju, udeo inženjera iz inostranstva morati da se približi 20. procentu, da bi se održao uzlazni privredni trend. Problem uvećava to što je veliki broj nemačkih inženjera otišao u penziju, a manjak koji danas postoji u Berlinu, Frankfurtu, ili Minhenu, ubrzano postaje nacionalni prosek.

Pluneke je optimista da će kvalifikovani radnici u budućnosti nastaviti da dolaze u Nemačku. On ocenjuje da je novi Zakon o kvalifikovanoj imigraciji dobar sam po sebi, ali su procedure veoma nepovoljne, jer zainteresovani iz inostranstva moraju predugo da čekaju na produženje vize i boravišne dozvole.

- U Nemačkoj smo neverovatno spori kad je ovo u pitanju - kaže on za Bazfid njuz Džermani. - Još nemamo stav da imigrante vidimo kao prednost kakva oni jesu. Bojim se da bi ta greška, ako se pod hitno ne ispravi u glavama političara, mogla skupo da nas košta.

Pored smanjenja birokratskih barijera, "Nemačkoj je potreban "stav orijentisan na konkretne prilike, a ne beskrajne debate, koje nisu privlačne stranim stručnjacima", dodaje Adrijan Vilig, direktor Udruženja nemačkih inženjera i stručnjak za migracije. - Moramo da želimo da budemo na čelu, moramo da budemo kul i da damo novo značenje sintagmi "Mejd in Džermani".

Još lane, stručnjaci za tržište rada Fondacije Bertelsman, digli su uzbunu, jer je njihova studija pokazala da je nemačka privreda upućena na masovni uvoz radne snage i imigraciju. Do 2040, ovoj zemlji biće, svake godine, potrebno oko 290.000 radnika iz inostranstva, piše Špigl. Ekspert ove fondacije, Suzane Šulc upozorava da se moraju otkloniti prepreke i poboljšati uslovi za migrante. Ekonomisti, nezavisno od toga, upozoravaju da se izlazak nemačke privrede iz krize još ne nazire.

Jedna druga, još alarmantnija projekcija, pokazuje da je Nemačkoj do 2040, potrebno čak 368.000 ljudi iz inostranstva da bi potrebe njene privrede bile zadovoljene. Bez toga bi se, zbog negativnog demografskog trenda, radna snaga smanjila za oko deset odsto, odnosno, sa 46,4 na 41,9 miliona ljudi. Ta nestašica, negativno bi se odrazila na privredu svih nemačkih pokrajina, piše Dojče vele.

Jedan važan indeks konjukturnog razvoja koji se pažljivo prati na finansijskim tržištima, opao je na najniži nivo u proteklih godinu dana. Reč je indeksu koji odslikava raspoloženje pre svega u prerađivačkom sektoru, odnosno, u industrijskim preduzećima. Ne iznenađuju, zato, pesimistički komentari nemačkih ekonomista i nije čudo što je ifo-indeks, posle kratkotrajnog oporavka u oktobru, sada ponovo u padu. S dolaskom Donalda Trampa, mogli bi da počnu da duvaju neugodni vetrovi za, ionako uzdrmanu, izvozno orijentisanu industriju Nemačke.

- Osim toga, ulazimo u pauzu do formiranja nove vlade, tokom koje nemačka politika gotovo uopšte neće moći da reaguje, a kamoli da daje nove impulse - ocenjuje Filip Šojermajer, ekonomista Savezne razvojne banke. - U ovoj godini, može, ipak, da se očekuje malo rasta, pod uslovom da se pojača privatna potrošnja građana i da poraste obim investicija, zahvaljujući očekivanom padu kamatnih stopa.

Jens-Oliver Niklaš, ekonomista glavne pokrajinske banke u Baden-Virtenbergu, iznosi rezultat studije, po kome "trenutno raspoloženje teško da može biti gore". On dodaje da se moramo zapitati i zašto bi situacija sad uopšte i trebalo da bude bolja?

- Na domaćem tržištu vlada zastoj, a u ostatku sveta, rizici se pojačavaju - napominje Niklaš. - Zato ćemo ostati u zoni pesimizma, jer dogodine očekujemo dodatni pad bruto domaćeg proizvoda.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije