NI RUSIJA, NI KINA: Da li su Huti oborili F-35 iznad Jemena? (VIDEO)

U ZAPANjUJUĆEM razvoju događaja tokom američke vojne operacije „Raf Rajder“ („Rough Rider“), Lokid Martin F-35 Lajtning II, jedan od najnaprednijih stelt lovaca na svetu, bio je primoran da izvrši manevre izbegavanja kako bi izbegao raketu zemlja-vazduh koju su lansirale Huti snage u Jemenu.

Foto: Printskrin/Twitter/ Babak Taghvaee

Incident, koji se dogodio tokom bombardovanja započetog 15. marta 2025. godine, pod administracijom predsednika Donalda Trampa, označava prvi dokumentovani slučaj u kojem se F-35 suočio sa direktnom pretnjom od strane hutske vazdušne odbrane.

Događaj, smešten u kontekstu kampanje koja je već donela značajne gubitke, ističe evoluirajuće izazove sa kojima se suočavaju američke vazduhoplovne snage na Bliskom istoku.

Operacija „Raf Rajder“, velika vazdušna kampanja usmerena na područja pod kontrolom Huta u Jemenu, pokrenuta je kako bi se degradirala vojna infrastruktura grupe i obuzdali njeni napadi na regionalno brodarstvo i izraelske ciljeve. U operaciji je učestvovao niz američkih sredstava, uključujući avione F-35, F-16 Fajting Falkons i dronove MQ-9 Reaper (Riper), pri čemu su ovi poslednji pretrpeli velike gubitke.

Prema pisanju Njujork tajmsa, snage Huta su oborile sedam dronova MQ-9, svaki vredan približno 30 miliona dolara, u prvih 30 dana kampanje, ozbiljno ometajući sposobnost Centralne komande SAD da sprovodi nadzor i precizne napade. U istom izveštaju je navedeno da je protivvazdušna odbrana Huta bila blizu da pogodi nekoliko F-16 i jedan F-35, povećavajući rizik od američkih žrtava.

Incident sa F-35, iako nije rezultirao pogotkom, ponovo je skrenuo pažnju na tehnološku i taktičku dinamiku sukoba, posebno na sposobnost Huta da izazovu neke od najnaprednijih vojnih platformi u američkom arsenalu.

F-35 Lajtning II, koji je razvio Lokid Martin, je porodica jednosednih, jednomotornih, višenamenskih lovaca sa stelt tehnologijom, dizajniranih za izvođenje napada na kopnu i misija za sticanje nadmoći u vazduhu. Sa jediničnom cenom većom od 100 miliona dolara za varijantu F-35A, ovaj avion predstavlja kamen temeljac američke vazdušne moći, ponoseći se naprednim stelt mogućnostima, fuzijom senzora i operacijama omogućenim mrežom.

Avion je opremljen aktivnim elektronski skeniranim radarom AN/APG-81, koji pruža nenadmašnu svest o situaciji, i sistemom “Distributed Aperture System” (DAS), mrežom od šest infracrvenih senzora koji nude detekciju i praćenje raketa od 360 stepeni. Njegov elektronski ratni paket AN/ASQ-239 Barracuda omogućava mu da ometa neprijateljske radare i primenjuje kontramere poput infracrvenih baklji i Nulka mamaca kako bi porazio dolazeće rakete.

Dizajn F-35 sa niskom vidljivošću smanjuje njegov radarski poprečni presek, što ga čini teškim za otkrivanje, dok njegov motor Pratt & Whitney F135 isporučuje brzine do 1,6 Maha i borbeni radijus od preko 600 milja.

Dostupan u tri varijante - F-35A za Ratno vazduhoplovstvo, F-35B za kratko poletanje i vertikalno sletanje i F-35C za operacije nosača aviona - mlaznjak je raspoređen globalno, sa F-35A sa vazduhoplovne baze Hil i F-35C sa USS Carl Vinson koji su delovali na Bliskom istoku tokom operacije Rough Rider. Iako specifična varijanta uključena u incident ostaje neotkrivena, napredni sistemi aviona su verovatno odigrali ključnu ulogu u njegovom opstanku.

Raketa Huta koja je izazvala manevar izbegavanja F-35 verovatno je bila deo mreže protivvazdušne odbrane koja se pokazala iznenađujuće otpornom. Snage Huta, uz podršku iranske tehničke stručnosti, razvile su mešavinu domaćih i modifikovanih protivvazdušnih sistema, uključujući raketne sisteme zemlja-vazduh Bark-1 i Bark-2.
Veruje se da su derivati sovjetskih sistema 2K12 Kub i 9K37 Buk, sa dometom od 30 do 70 kilometara i visinama do 20 kilometara, dovoljnim da ugroze nisko leteće avione. Raketa Sakr [ili 358], oružje zemlja-vazduh sa infracrvenim navođenjem, takođe je raspoređena, što predstavlja jedinstven izazov zbog svoje sposobnosti da izbegne tradicionalne kontramere.

Foto USAF/Vojska SAD

Izveštaji ukazuju da protivvazdušna odbrana Huta uključuje radarske sisteme poput ruskog P-18 i iranskog Meradž-4, koji pružaju podatke o ranom upozoravanju i ciljanju. Iako ovim sistemima nedostaje sofisticiranost modernih zapadnih ili ruskih ekvivalenata poput S-400, njihova prilagodljivost i niska cena učinili su ih efikasnim protiv ciljeva velike važnosti.

Sposobnost Huta da obore sedam dronova MQ-9, koji se oslanjaju na minimalnu prikrivenost i deluju na srednjim visinama, pokazuje njihovu veštinu u integraciji radara, raketa i gerilskih taktika za iskorišćavanje ranjivosti u američkim vazdušnim operacijama.

Manevri izbegavanja koje je izveo pilot F-35 bili su dokaz i ljudske veštine i tehnološke sposobnosti. Kada se otkrije raketa zemlja-vazduh, piloti obično koriste kombinaciju okretanja sa velikom gravitacijom, brzih promena visine i spiralnih manevara kako bi prekinuli praćenje rakete.

Sistem za otkrivanje raketa (DAS) aviona F-35 verovatno je pružio rano upozorenje detekcijom termalnog potpisa rakete, dok je sistem „Barakuda“ možda aktivirao baklje ili ometao sistem za navođenje rakete. Standardne taktike za izbegavanje raketa vođenih radarom uključuju „zračenje“, gde pilot leti normalno na radar kako bi se minimizirao potpis aviona, ili „zasecanje“, što uključuje zaron u teren kako bi se prikrila pozicija letelice.

Za infracrvene vođene rakete poput Saqr-a, piloti ispuštaju baklje kako bi stvorili lažne toplotne potpise i izvode nepredvidive manevre kako bi prestigli praćenje rakete. Iako F-35 nije toliko okretan kao F-16, koji može da izdrži okrete od 9G, njegov senzorski paket i mogućnosti elektronskog ratovanja pružaju značajnu prednost u takvim scenarijima.

Sposobnost pilota da izbegne raketu naglašava važnost obuke, jer čak i najnaprednija tehnologija zahteva ljudsko rasuđivanje za snalaženje u situacijama života ili smrti.
Incident se dogodio u širem kontekstu operacije „Rough Rider“, u kojoj je američka vojska od sredine marta napala preko 1.000 ciljeva Huta, prema podacima Centralne komande SAD.

Ovi napadi su ciljali objekte za komandovanje i kontrolu, skladišta oružja i sisteme protivvazdušne odbrane, ubivši stotine boraca Huta i nekoliko vođa. Uprkos ovim naporima, Huti su nastavili da lansiraju balističke rakete i dronove, uključujući i značajan napad 4. maja 2025. godine, u kome je raketa pala blizu izraelskog međunarodnog aerodroma Ben Gurion, što je izazvalo izraelske odmazdne napade na infrastrukturu Huta u Hodeidi i Sani.

Kampanja, koja je koštala preko milijardu dolara i tokom koje su potrošene hiljade komada projektila, nije uspela da zada odlučujući udarac, a snage Huta su održale sposobnost projektovanja moći van granica Jemena. Gubitak 3 aviona F/A-18 Super Hornet sa američkog broda USS Harry S. Truman, jedan od kojih se pripisuje naglom zaokretu radi izbegavanja vatre Huta, dodatno ilustruje operativne izazove koje predstavlja protivvazdušna odbrana grupe.

Istorijski gledano, ranjivost naprednih aviona na pretnje sa zemlje nije bez presedana. Godine 1999, američki F-117 Nighthawk, jedan od prvih stelt aviona, oboren je iznad Srbije modifikovanim raketnim sistemom S-125 Neva, otkrivajući ograničenja rane stelt tehnologije protiv adaptivnih protivnika.

Slično tome, pretnja Huta avionu F-35 podseća na izazove sa kojima su se suočile američke snage tokom Vijetnamskog rata, gde su rakete SA-2, koje su isporučili Sovjeti, primorale pilote da razviju nove taktike i kontramere. Preživljavanje F-35 u ovom slučaju ističe poboljšanja u prikrivenosti i elektronskom ratovanju od tih ranijih sukoba, ali takođe služi kao podsetnik da nijedna platforma nije neranjiva.

U poređenju sa rivalskim sistemima poput ruskog Su-57 ili kineskog J-20, snaga F-35 leži u njegovoj fuziji senzora i mogućnostima mrežno-centričnog ratovanja, što mu omogućava da integriše podatke iz više izvora i koordinira sa drugim sredstvima. Međutim, incident sa Hutima sugeriše da čak i ove prednosti mogu biti ugrožene od strane odlučnih, niskotehnoloških protivnika.

Mreža protivvazdušne odbrane Huta, iako efikasna, funkcioniše u drugačijem obimu od najsavremenijih sistema poput ruskog S-400 ili kineskog HQ-9. S-400, sa dometom od 400 kilometara i mogućnošću istovremenog dejstva na više ciljeva, predstavlja vrhunac moderne protivvazdušne odbrane, sposoban da izazove čak i lovce pete generacije poput F-35.

HQ-9, kineski ekvivalent, nudi slične mogućnosti sa naprednom radarskom i raketnom tehnologijom. Nasuprot tome, Huti sistemi se oslanjaju na starije dizajne, modifikovane uz iransku pomoć kako bi se poboljšale njihove performanse.

Njihov uspeh protiv američkih sredstava, posebno MQ-9, proizilazi iz kombinacije iznenađenja, mobilnosti i integracije sa jeftinim dronovima i raketama. Ovaj asimetrični pristup omogućava Hutima da nadoknade svoje tehnološke nedostatke, stvarajući stalnu pretnju koalicionim vazdušnim operacijama u regionu.

Incident ima šire implikacije na američku vojnu strategiju i razvoj tehnologije. Ranjivost MQ-9 ističe potrebu za otpornijim bespilotnim platformama, koje potencijalno uključuju stelt karakteristike ili napredne sisteme za elektronsko ratovanje.
F-35, iako je uspešan u izbegavanju rakete, može zahtevati ažuriranje svojih kontramera kako bi se suočio sa evoluirajućim pretnjama poput rakete SAQR. Oslanjanje američke vojske na skupe platforme, pri čemu je program F-35 do danas koštao preko 428 milijardi dolara, postavlja pitanja o isplativosti u sukobima protiv nedržavnih aktera.

Pentagon je već počeo da istražuje koncepte vazdušne dominacije sledeće generacije, kroz program „Vazdušna dominacija sledeće generacije“ [NGAD], koji ima za cilj integraciju sistema sa i bez posade kako bi se suprotstavio naprednoj protivvazdušnoj odbrani. Incident sa Hutima mogao bi da ubrza ove napore, što bi dovelo do ponovne procene načina na koji SAD projektuju vazdušnu snagu u osporavanim okruženjima.
Reakcija javnosti na incident je bila ograničena, ali su analitičari odbrane izrazili zabrinutost zbog njegovih implikacija. Džozef Trevitik, saradnik časopisa „The War Zone“, primetio je u nedavnom članku da su se kapaciteti protivvazdušne odbrane Huta „značajno razvili, koristeći kombinaciju nasleđenih sistema i inovativnih taktika za izazivanje američke vazdušne nadmoći“.

Iako nijedna zvanična izjava Pentagona nije detaljno opisala incident sa F-35, širi izazovi kampanje „Rough Rider“ privukli su pažnju. Visoka cena kampanje, zajedno sa gubitkom dronova i bliskim promašajima aviona sa posadom, podstakla je debatu o efikasnosti kontinuiranih vazdušnih kampanja protiv otpornih protivnika.
Prekid vatre koji je predsednik Tramp objavio 6. maja 2025. godine, uz posredovanje Omana, zaustavio je američke napade, ali kontinuirani napadi Huta na Izrael sugerišu da sukob ostaje nerešen.

Sa tehnološke perspektive, susret F-35 sa raketom Huta podvlači dinamičnu interakciju između ofanzive i odbrane u modernom ratovanju. Opstanak aviona odražava snagu njegovog dizajna, ali činjenica da je bio ciljan na sve dovodi u pitanje pretpostavke o prikrivenosti i vazdušnoj nadmoći.

Huti, sa svojim šarenim modifikovanim sistemima i gerilskom taktikom, pokazali su da čak i nedržavni akteri mogu da poremete operacije supersile. Ovaj incident, iako je samo jedan podatak, nosi težinu kao upozorenje: širenje napredne protivvazdušne odbrane, čak i u rukama neredovnih snaga, zahteva stalne inovacije i prilagođavanje.
Dok američka vojska gleda u budućnost, lekcije iz Jemena će verovatno oblikovati njen pristup vazdušnoj borbi, od razvoja novih kontramera do usavršavanja taktika za suočavanje sa niskotehnološki razvijenim, ali lukavim protivnicima.

Tesna borba F-35 u Jemenu ostavlja otvoreno pitanje: ako grupa poput Huta može da ugrozi jedan od najnaprednijih lovaca na svetu, kakvi izazovi čekaju u sukobima sa sofisticiranijim protivnicima?

Odgovor bi mogao da leži u ravnoteži između tehnološke superiornosti i domišljatosti onih koji pokušavaju da joj se suprotstave, dinamike koja će definisati budućnost vazdušnog ratovanja.

(bulgarianmilitary.com/Bojko Nikolov)

BONUS VIDEO - PONUDA NA SAJMU AUTOMOBILA: Pogledajte kako izgledaju novi modeli

Preporučujemo

Svet

0 3

ONI DOMINIRAJU VAZDUHOM: Ovo su četiri najmanje vidljiva lovca na svetu

03. 05. 2025. u 22:37

Svet

0 0

HIPERSONIČNI UDAR NA IZRAEL: Huti napali aerodrom Ben Gurion u Tel Avivu

13. 05. 2025. u 23:40

Svet

0 0

TRAMP SE SLOŽIO SA HUTIMA O PRIMIRJU: Ovoje razlog i nije nimalo afirmativan po Ameriku i njenu vojsku

14. 05. 2025. u 00:22

Svet

0 1

IZRAELSKO-AMERIČKA PVO PALA NA ISPITU: Raketa Huta probila “neprobojnu” odbranu THAAD i „Strela“ (VIDEO)

14. 05. 2025. u 18:11

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije