LAŽNO OPTUŽEN I STRELJAN: Delo Mihaila Milovanovića, nosioca Albanske spomenice, nadživelo je ideološke dželate

Boris Subašić

08. 03. 2023. u 14:27

HEROJ Balkanskih ratova i Velikog rata, srpski slikar, vajar i pisac Mihailo Milovanović, rođen je na današnji dan u selu Gostinici kod Užica. Ratnog slikara Vrhovne komande srpske vojske u Prvom svetskom ratu, nosioca Albanske spomenice i Ordena Svetog Save koji je 1912. došao u Srbiju iz Minhena da bi kao dobrovoljac učestvovao u balkanskim ratovima, a 1914. pobegao iz češkog zatvora da bi ratovao sa svojom Drinskom divizijom, komunisti su streljali u Užicu novembra 1941. pod optužbom da je "abverov i engleski špijun".

ЛАЖНО ОПТУЖЕН И СТРЕЉАН:  Делo Михаилa Миловановићa, носиоца Албанске споменице, надживело је идеолошке џелате

vikipedija

Rehabilitovan je tek 2007. uz obrazloženje da „nije bio ni narodni neprijatelj, ni petokolonaš, te da je streljan iz razloga što nije hteo da pristupi komunistima i materijalno ih pomaže, dakle iz čisto ideoloških i političkih razloga.“

Milovanović je 1905. u Minhenu postao student Akademije lepih (likovnih) umetnosti kod profesora Ludviga Herteriha, a zatim u klasi njegovog naslednika Huga fon Habermana. Diplomirao je 1909. i ostao u Nemačkoj do 1912. kada se vratio u Srbiju da bi postao doborovoljac u Balkanskim ratovima.

Tek što je skinuo uniformu i otišao na usavršavanje u Pragu, izbio je Prvi svetski rat. Uhapšen je, ali je uspeo da pobegne iz zatvora. Preko Nemačke, Poljske, Ukrajine, Crnog mora i Rumunije stigao je u Srbiju i priključio se kao borac svojoj Drinskoj diviziji, sa kojom je prošao albansku golgotu.

Миловановићев аутопортрет
 

Milovanović, jedan od osnivača Udruženja likovnih umetnika Srbije, kao ratni slikar Vrhovne komande srpske vojske u Prvom svetskom ratu, naslikao je čuvene portrete srpskih vojvoda Radomira Putnika, Živojina Mišića, Stepe Stepanovića i Petra Bojovića, generala Pavla Jurišića Šturma, kralja Petra Prvog Karađorđevića i regenta Aleksandra Karađorđevića, a napravio je i spomenik vojnicima Drinske divizije na Krfu.

Autor je i spomenika Hadži Melentiju, arhimandritu račanskog manastira i knezu Sokolske nahije, u manastiru Rača. Njegov spomenik komandantu Zlatiborskog komitskog odreda majoru Kosti Todoroviću u Srebrenici su uništile ustaše u Drugom svetskom ratu. Milovanović je napravio mermerni ikonostas u crkvi u Mladenovcu i spomenik srpskim ratnicima u istom gradu. Spomenik srpskim ratnicima-mučenicima su komunisti oskrnavili 1947. uklanjanjem grba Srbije i dvoglavog orla s krstom i krunom iznad grba.

vikipedija

Portret vojvode Radomira Putnika

Milovanovićevo slikarstvo odlikuje preplitanje realizma, simbolizma i impresionizma, a njegove izložbe između dva svetska rata bile su izuzetno posećene. Napisao je i roman "Lendina vodenica", koji je odštampan više od pola veka nakon što je veliki umetnik streljan.

Posle Aprilskog rata, Milovanović se vratio u Užice gde je iskoristio poznanstvo s kolegom sa studija, ocem nemačkog komandanta Užica pukovnika Štokhauzena, da oslobodi nekoliko talaca.

vikipedija

Zadušnice

U vreme „Užičke republike“ to ga je koštalo glave. Komunističke vlasti hapse Milovanovića pod optužbom da radi, istovremeno, za nemački Abver i englesku obaveštajnu službu! Streljali su ga 28. novembra 1941. a tek  2007. godine odlukom Okružnog suda u Užicu veliki umetnik i srpski ratni heroj je rehabilitovan uz obrazloženje "da je streljan iz razloga što nije hteo da pristupi komunistima i materijalno ih pomaže, dakle iz čisto ideoloških i političkih razloga.“

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (3)

HITNO SE OGLASIO KREMLJ Posle optužbi da je Rusija oborila azerbejdžanski avion: To niko ne treba da radi!