MI se nikda nećemo osloboditi rana. Mi smo rasle, rane su rasle. Šaputale smo, tako, da ni same sebe ne čujemo: ima li kraja. A, mislimo, kraja nema. Ni života u bolu.
Najnovije iz rubrike
LJUBIŠU SPRŽIO GROM KOD BORA, OVO GA JE SPASILO: Odeća mi je bila iscepana, a ja sam samo krkljao
POTREBAN je samo jedan trenutak da se život promeni iz korena. Naročito kada su u pitanju vremenske nepogode nad kojima osoba nema nikakvu kontrolu.
23. 12. 2025. u 00:22
KAMENA KNJIGA RATNIKA “ŽIVI” NA INTERNETU: Objavljeni dokumenti o spomenicima borcima od 1912-1918.
DRAGI brate, priđi bliže, te pročitaj ko nam spomen diže. Telo našeostade u svetu, u najlepšem cvetu našeg života. Vite naše godine, crnazemlja prekri naše lice, od umora i od rana ostaše nam deca mala, kodspomena neka pale sveće, svoje očeve nikad viđet neće.
21. 12. 2025. u 17:05
MALENI JOVANOVIĆI DOBILI NOVI DOM: Četvoro braće i sestara iz sela Boćani, koji žive sa bakom i dekom, usrećio humanitarac Marko Nikolić
DECI Stanojki, Željani, Mileti i MiliciJovanović iz sela Bođani kod Bača niko ne može da vrati oca i majku, alisu im poznati humanitarac Marko Nikolić i osmogodišnji dečak Stefan izsela Belanovce kod Leskovca vratili osmehe na lica. Zahvaljujući njima iHumanitarnoj fondaciji "Zajedno možemo" juče su dobili novi dom.
16. 12. 2025. u 15:32
Mirko
24.03.2023. 21:27
Šta napisati............suza suzu stiže.
Nemanja
24.03.2023. 22:34
@Mirko - Nikada zaboraviti,nikada oprostiti!