NE ŠETAM SE DOK IGRAM, SAMO MISLIM O POTEZU: Jakša Marjanović (8), šahovski vunderkind iz Paraćina, državni prvak i reprezentativac

DA ozbiljno trenira šah počeo je Jakša pre nego što je znao da piše. Internacionalni majstor Dejan Branković našao se u čudu kad je pre oko tri godine malog Jakšu Marjanovića iz Paraćina otac doveo kod njega i predložio mu da ga uči. Danas je ovaj mališan bistrih očiju, izuzetne energije i sjajne koncentracije državni prvak u šahu u konkurenciji dečaka svog uzrasta - do osam godina, a osvajanjem te titule na nedavnom "Festivalu mladih" Šahovskog saveza Srbije (ŠSS) postao je i član kadetske reprezentacije.

Foto: Z. Rašić

Mali Jakša je imao maltene "fišerovski" rezultat u najvećem delu republičkog kadetskog prvenstva na Paliću. Pobedio je u svih sedam prvih partija i praktično već tad osigurao prvo mesto. Onda se malo opustio u poslednja dva kola, pa je osmu partiju izgubio, a devetu remizirao.

- Osvojio je 7,5 poena od mogućih 9, što je izuzetan rezultat kad se uzme u obzir jaka konkurencija u tom uzrastu od 21 takmičara iz sva tri regiona ŠSS. Na državnom prvenstvu je, inače, učestvovao kao prvak regiona centralne Srbije, bio je prvi favorit sa najboljim rejtingom od 1.600. Njegov najveći konkurent Vukašin Marinković zauzeo je treće mesto, dok je drugi bio Longin Ivanović iz Novog Sada - objašnjava dečakov mentor i trener Dejan Branković, najzaslužniji za sjajan uspeh malog Paraćinca, prvog koji je gradu na Crnici i šahu centralne Srbije doneo šampionsku titulu u uzrastu do osam godina. U svim ostalim kategorijama na "Festivalu mladih" pobedili su kadeti i omladinci iz Beograda i Vojvodine.

Foto: Z. Rašić

Do najboljeg rejtinga Jakša je došao već u martu, igrajući na Svetskom školskom takmičenju u Vrnjačkoj Banji sa najboljim malim šahistima iz celog sveta. Zatim je pobedio u Novom Pazaru na Prvenstvu regiona centralne Srbije. Već tada Jakša je mogao da održi koncentraciju i više od tri sata, koliko se neke partije trajale. A to je jako teško za osmogodišnjaka. Do tog nivoa došao je zahvaljujući treniranju i nastupima na brojnim turnirima pod "budnim okom" Brankovića.

- Najzanimljivije mi je kad pobedim - kao "iz topa" odgovora Jakša na pitanje šta mu je posebno interesantno u ovoj drevnoj igri. Završava prvi razred OŠ "Stevan Jakovljević" i, zasad, uspešno balansira između obaveza u školi i turnira koji ponekad traju i po više dana. Tvrdi da šah igra oduvek, to jest ne seća se tačno kad ga je tata naučio osnovnim pravilima.

- Sa čika Dejanom vežbam kod njega četiri puta nedeljno, a igram šah i kod svoje kuće. Rešavam zadatke ili igram preko aplikacije. Tatu odavno pobeđujem. Koncentrišem se tako što ne gledam sa strane, ne šetam se dok igram, samo razmišljam o potezu. Umem i da se iznerviram kad pogrešim. Onda razmišljam koji sledeći potez da povučem, da grešku ispravim - poverava nam se dečak. Kaže da voli šah i da putuje, ali voli i fudbal kao svi njegovi vršnjaci. - Nažalost, nemam sa kim da ga igram jer su u ulici sve devojčice. A nemam ni mnogo vremena da mlađeg brata učim šahu mada bi tata i mama to voleli - osmehuje nam se dečak, dok nam pokazuje u regalu na desetine pehara i medalja koje je do sada osvojio. Najdraži mu je ovaj poslednji, šampionski.

Malo je reći da je Jakšin otac Miloš ponosan i presrećan zbog njegovog uspeha. Jer, kad se sa suprugom pre tri godine dogovarao koji sport da predlože Jakši da trenira, izbor je pao na šah samo zbog intelektualnog razvoja koji taj sport omogućava. Nisu razmišljali o takmičenjima. Iz porodice niko nikad nije igrao takmičarski šah, a Miloš poznaje samo osnove igre.

- Naučio sam ga koliko sam znao, ali nikad mu nisam namerno dopuštao da me pobedi. To ga je i motivisalo da trenira. Najpre da pobedi mene, a zatim sve ostale. Uspelo mu je to već posle nekoliko meseci treninga kod Dejana - priča Miloš. Napominje da je trebalo malo ubeđivanja da mentor prihvati dečaka jer nikad ranije nije radio sa decom tog uzrasta koja još ne znaju ni da pišu. Da probamo, pa da vidimo da li će obojici da se svidi, dogovoreno je. Na sreću, treniranje se pretvorilo u divan odnos, mnogo veći od odnosa trener - učenik. Branković sad sam vodi dečaka na turnire uvek kad otac zbog posla ne može, a često idu i zajedno.

Foto: Фото: З. Рашић

POGLEDAJ GALERIJU

Kakva je šahovska budućnost ovog ambicioznog i talentovanog mališana, pokazaće vreme. Već naredne godine on će se takmičiti u starijoj kadetskoj grupi, do deset godina. Osmi rođendan proslavio je svega nekoliko dana nakon pobede na "Festivalu mladih", pa mu je pobednički pehar bio najlepši poklon.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije