GRADIO ZADUŽBINE, ŠKOLOVAO SIROTINJU: Hram Svetog Trifuna na Topčideru obeležava slavu i daje pomen svom ktitoru Nikoli Spasiću

U CRKVI Svetog Trifuna na Topčiderskom groblju danas se obeležava hramovna slava, ali se i pomenom odaje počast njegovom ktitoru Nikoli Spasiću.

Zadužbina Nikole Spasića

 Svakog Trifundana poštovaoci velikog dobrotvora ispunjavaju njegov grobni hram obeležavajući slavu i pomen koji ove godine, kako je najavljeno, služi izaslanik patrijarha srpskog, vikarni episkop novobrdski Ilarion. Veliki dobrotvor je sa ovog sveta otišao pre 110 godina u izbeglištvu na Krfu, ali je kroz plemenito zaveštanje nastavio da živi do danas.

 Njegova Zadužbina je uprkos komunističkoj nacionalizaciji imovine nastavila da ispunjava Spasićevu želju i pomagala srpsku prosvetu, zdravstvo i crkvu, a posle restitucije 2012. je vaskrsla kao i veliki darodavac.

Nikola Spasić je od šegrta u kožarskoj radnji napredovao do jednog od najbogatijih veletrgovaca Srbije krajem 19. i početkom 20. veka, ali se nije udaljio od naroda.

- Za života nije zaboravljao Štimlje i Staru Srbiju odakle su njegovi preci izbegli - kaže istoričar dr Mile Bjelajac, član Upravnog odbora Zadužbine Nikole Spasića. - Ilegalno je pomagao taj kraj, slao je tajno izlivena zvona, svešteničke odežde, ali i komite. Sam je učestvovao kao konjanik u srpsko-turskim ratovima 1876-1877. U Beogradu je pomagao sirotišta i sagradio školu i sklonište (dom za đake) na Paliluli. Osnovao je društvo "Kralj Dečanski" za pomoć i obuku slepoj i gluvonemoj deci. Hram Svetog mučenika Trifuna na Topčideru sagradio je 1905. u spomen svoje druge supruge Stanke.

foto: B.Subašić

Uoči Prvog balkanskog rata 1912. Spasić je sročio zaveštanje kome je između ostalog pisalo: "Izvršioci mog testamenta izdvojiće iz pokretne imovine 350.000 dinara. Ovim novcem će se na opštinskom zemljištu izgraditi bolnica za bolesti koje odredi Odeljenje za zdravstvo, a kada bude gotova, biće predata Opštini Beograd... Da se izgrade još dve bolnice, gde su najpotrebnije, kao i dom za nemoćne i siromašne građane.. Ostavljam svu svoju pokretnu imovinu kao što su hartije od vrednosti, gotovina i nekretnine za opšte ekonomske ciljeve, uz uslov da se samo prihod može potrošiti na navedene ciljeve, a glavnica se ne sme trošiti, a nekretnine se ne smeju pozajmljivati ili prodavati".

Zadužbina Nikole Spasića

Tokom balkanskih ratova Spasić je otvorio bolnicu za 50 ranjenika i nabavio posteljinu, lekove i sav medicinski materijal.

- Hrana za ranjenike spremala se u njegovoj sopstvenoj kući, a mnoge ranjenike je i finansijski pomagao - kaže dr Bjelajac. - Supruga Anastasija koju su zvali Naka bila je u njoj glavna bolničarka, a za svoj rad je odlikovana. Nikola je posle rata sav bolnički nameštaj i materijal poklonio Crvenom krstu.

Tokom Prvog svetskog rata u avgustu 1915. on osniva "Dom srpskog invalidskog fonda Sveti Đorđe - Zadužbina Nikole Spasić" dodajući u testament član: "Za to što sam još uvek živ i što ponovo gledam svoje imanje, zahvalan sam prvo Bogu, a zatim i srpskoj vojsci. Zato želim da se zahvalim srpskoj vojsci, za naše spasenje i za slavu koju nam je donela, tako što ću odmah predati svoje imanje u Beogradu na uglu Knez-Mihailove ulice i ulice Vuka Karadžića broj 37 kao svoju Zadužbinu".

Zadužbina Nikole Spasića

Spasićeva Zadužbina je 1923. kraljevskim ukazom obnarodovana u službenim novinama. Radi unapređivanja privrede i prosvete organizovala je škole za žensku omladinu, poljoprivredne izložbe, zasnivanje rasadnika sortnih voćki, sađenje naprednih vinograda, promovisanje mera za proizvodnju sira i kajmaka, građenje jama za silažu... Pomagane su sve poljoprivredne škole na teritoriji nekadašnje Kraljevine Srbije uključujući one u Tetovu, Bitolju i Kavardarcima.

- Jedna od najvećih donacija Zadužbine "Nikola Spasić" je Opšta gradska bolnica u Beogradu koja je svečano predata Opštini beogradskoj 16. septembra 1935, a radi i danas kao Hirurška klinika Gradske bolnice - podseća dr Bjelajac. - Pored nje podignute su i prve bolnice u Kumanovu i Krupnju. U Knjaževcu je 1935. zadužbina podigla dom za stare i nemoćne. Prilikom gradnje Sajmišta na do tada pustom zemljištu leve obale Save, među prvim jugoslovenskim paviljonima najveći i najreprezentativniji bio je paviljon Zadužbine gde je 1939. održan prvi Sajam knjiga.

Zadužbina Nikole Spasića

Spasićeva nepokretna imovina je preživela Drugi svetski rat bez oštećenja, ali je 1958. nacionalizovana iako je bila neprofitna organizacija posvećena narodu. Odlukom Komisije za nacionalizaciju iz 1959. pet zgrada Zadužbine u Knez Mihailovoj i okolnim ulicama prešle su u društveno vlasništvo, odnosno vlasništvo grada Beograda.

- Zadužbini je "velikodušno" ostavljen deo stana br. 17 na prvom spratu zgrade u Knez Mihailovoj ulici 47, gde su i danas njene kancelarije. Uprkos oduzimanju nepokretnsti, zahvaljujući ljudima iz Upravnog odbora Zadužbina je nastavila rad, od preostale imovine kupovala je i poklanjala sadnice voća, organizovala je odlaske vrhunskih poljoprivrednih stručnjaka u Zaječar, Vlasotince, Preševo i Bujanovac, doprinela je otvaranju Keramičkog odeljenja Akademije primenjenih umetnosti u Beogradu, nagrađivala najbolje lekare i bolničarke, dodeljivala nagrade najboljim studentima - objašnjava dr Bjelajac.

Zadužbina Nikole Spasića

Posle donošenja Zakona o vraćanju imovine i obeštećenja od 6. januara 2011. počelo je vraćanje ranije oduzete imovine Zadužbini, ali ni do danas nije vraćena u potpunosti.

- Kako se popravljalo materijalno stanje Zadužbine, svake godine uvećavale su se i sume dodeljene za razne potrebe u zdravstvu, pa su u skorije vreme dosezale do 20 miliona - kaže dr Bjelajac. - U prethodnih 25 godina Zadužbina je sledeći duh testamenta, nagradila 238 najboljih studenata medicine i poljoprivrede. Povodom 101 godine postojanja i rada Zadužbine Nikole Spasića, patrijarh srpski Porfirije ju je odlikovao Ordenom Svetog kralja Milutina.

OTKUPIO STARE DUGOVE SRBIJE

NIKOLA Spasić je uz mnogo odricanja i štednje, od proizvođača i prodavca opanaka iz Vasine ulice, postao bogati, ugledni građanin Beograda i Srbije - kaže dr Mile Bjelajac. - Stvorio je značajan kapital pa je u trenutku nerešive krize zbog stranih dugovanja Srbije, on priskočio i pomogao Vladi otkupom starih dugova. Time je omogućio da srpska vlada dobije nove strane zajmove. Kao ugledni privrednik postaje predsednik Berze, predsednik Prometne banke, član Upravnog odbora Narodne banke Srbije, predsednik Upravnog odbora Prometne banke, predsednik Osiguravajućeg društva Srbija, opštinski odbornik i narodni poslanik za grad Beograd.

Preporučujemo

Reportaže

0 0

IZ KINE U KULU: Izložba "Tron" Pavela Surovog u Likovnoj galeriji Kulturnog centra (FOTO)

13. 02. 2026. u 17:30

Reportaže

0 26

STVORIO SUVERENU SRBIJU: Navršava se 125 godina od smrti kralja Milana Obrenovića, obnovitelja naše nezavisnosti

11. 02. 2026. u 07:00

Najplemenitiji podvig

0 4

SKLANjAO SAM MU UGALj SA LICA...: Rudar Nenad je u jami, iz zagrljaja smrti oteo svog kolegu Dragana

09. 02. 2026. u 14:00

Reportaže

0 2

ŠANSA ZA ŽIVOT - 65.000 EVRA: Teško bolesna Jovana iz Pirota trebalo bi da primi rusku vakcinu protiv melanoma

06. 02. 2026. u 17:44

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije