Reportaže

NA PONOS OTADŽBINI I RODU: Škola koja je nedrila velikane i danas u vrhu svetske letvice u nauci i inovacijama

Милена Марковић

04. 09. 2025. u 17:38

BLISTA lista kragujevačkih gimnazijalaca! Sijaju pehari i medalje. Gotovo da nema takmičenja na kome nisu pomerili granice. Svetsko takmičenje. Balkanijada. Evropska olimpijada i regionalno odmeravanje snaga gimnazija i srednjih škola, Šumadinci iz prve srpske prestonice su uvek u vrhu.

НА ПОНОС ОТАЏБИНИ И РОДУ: Школа која је недрила великане и данас у врху светске летвице у науци и иновацијама

Foto: Prva kragujevačka gimnazija

Koliko bi novinskih stranica bilo potrebno da se pobroje svi uspesi ovdašnjih đaka na stotinama takmičenja na kojima su vagali i prevagnuli uspeh? Mnogo, verujte!

Oni se ne hvale. Umesto njih govore rezultati. Ovde uče i napreduju đaci - čarobnjaci!

- Naši učenici i profesori ulažu veliki trud ne samo tokom nastave, da obogate znanja i veštine. I to je, zaista, veliki trud. Na njima je i zasluga za uspehe - skromna je Slavica Marković, dugogodišnji direktor ove prestižne kragujevačke škole, najstarije u Kneževini Srbiji.

U kratkoj biografskoj karti je bezbroj imena učenika koji su se okitili priznanjima. Okitili školu u kojoj uči gotovo hiljadu i po đaka. U pedeset šest odeljenja (osmnaest specijalizovanih). U ovoj školskoj godini upisala je 360 novih. Svaki od njih poneo je najviše ocene sa prijemnog.

Kragujevac, početak leta. Dani maturskih smotri...

Beleži prelepe slike maturanata, na razmeđu detinjstva i zrele mladosti. Mada ih mladost čini lepima, radost njihova tu lepotu čini posebnom.

- Maturske svečanosti su, ovde, uvek bile tradicija, a Gimnazija i posebnost - pamti Svetlana Dabić. Mi vraćamo vreme.

Foto: Prva kragujevačka gimnazija

 

Nastala je ova Prva kragujevačka gimnazija najpre kao Velika škola - Licej. Na predlog velikog Vuka Karadžića, temelje joj je postavio knez Miloš.

- Nepismeni knez prepoznao je značaj i vrednost učenog sveta, pa je, tako, ova škola poslužila da knez ima, ne samo mudre, nego i školovane činovnike u Prvoj prestonici. Mnogi su tada odaslani u svet na usavršavanje, pogotovo kada je na temeljima Velike, osnovana i prva Visoka škola kao preteča Beogradskog univerziteta - govori za "Novosti" Miloš Jurišić, kustos Narodnog muzeja Šumadije u Kragujevcu.

Imala je ta Velika škola 34 učenika i jednog profesora. Zakonom kneza Miloša (1835) i Prvim Zakonom o obrazovanju imenovana je u Gimnaziju. Bio je to početak otvaranja savremenih škola, kao preduslov za "emancipaciju" Kneževine Srbije na putu "moderne" Evrope tadašnjeg vremena.

Prva gimnazija u prestonici moderne, novovekovne Srbije bila je, po svemu, na ponos otadžbini i srpskom rodu. Delila je sudbinu Srbije i naroda tokom bezmalo dva i po veka. I tuge i radosti, stradanja i uzdizanja upisivala je u svoje trajanje. I krv i slobodu uznosila na lovorikama najsvetijih izvornih vrednosti. Čuvala ih i sačuvala u najtežim danima i godinama.

Značaj prepoznala i država

ZNAČAJ i ulogu Prve kragujevačke gimnazije prepoznala je i ceni država Srbija. Tako je ovu školu sa znamenitom istorijom i ovovremenim rekorderima znanja u kategoriji gimnazija i srednjih škola, na ponos Srbije, uvrstila u republički budžet. Grad njihovog detinjstva, mladosti i budućnosti, ipak, računa na njih. Zato dodatno pomaže svojim mladim, uspešnim sugrađanima. Priskoči u pomoć kad je potrebno, kažu nam u školi. Kako i ne bi, kad uz ime škole pronose i ime grada.

Tokom Velikog rata sa ovog vrela srpske mladosti i slobode na put slave lekcije će na bojištima pisati srpski sinovi Živojin Mišić, Stepa Stepanović, Radomir Putnik... Ovde su učili i Dimitrije Isailović, pisac udžbenika i njen prvi direktor. Antonije Nikolić, prvi direktor Liceja. Svetozar i Sima Marković.

Škola pamti i svoje đake, darovite pisce, književnike tog vremena, čije nas delo i danas nadahnjuje. Đura Jakšić, Radoje Domanović, Vojislav Ilić. Kasnije će Prva kragujevačka gimnazija da iznedri i velika imena naše nauke: Dragoslava Srejovića, Andreja Mitrovića, Nikolu Jovanovića i potonje velikane glumišta Ljubu Tadića, Miju Aleksića, Goricu Popović, književnika Vidosava Stevanovića...

Tokom Drugog rata, kragujevačka Prva gimnazija zadobila je rane od kojih se generacije potomaka streljanih đaka još nisu oporavile. Nemački okupator streljao je tri stotine kragujevačkih đaka i nastavnika ove škole, i oko tri hiljade civila. Zločin je bio užasan da bi se mogao zaboraviti.

- Zadatak nam je da pamtimo i podsećamo ovovremene generacije naših đaka na slavnu prošlost i rane Gimnazije - kaže nam Slavica Marković, direktor. - I podsećamo ih, mada su oni svi, kada se opredele za ovu školu, već svesni nasleđa i značaja ove škole. Svesni su težine i odgovornosti, misije koju preuzimaju.

Slavica Marković je bila ovde gimnazijalac. Maturant. Odavde je krenula na studije i vratila se da uči đake i rukovodi ovom od nacionalne vrednosti značajnom školom.
Kaže nam:

- Gimnazija je uvek bila ponos, čuvar iskonskih vrednosti. I, poseban je osećaj kada, kao nekadašnji đak, danas ulazim u ovo zdanje. Drugačije emocije. Mislim da smo svi mi i đaci i nastavnici darovani da budemo deo Prve kragujevačke gimnazije.
Sa osećajem ponosa odlazimo iz kuće koja nedri najbolje i najlepše što Srbija ima.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

SADA NE MOGU DA ZAMISLIM ŽIVOT VAN MOJE SRBIJE: Nije se pokajao što je posle 42 godine došao iz Frankfurta na obronke Kopaonika (FOTO)
Reportaže

0 3

SADA NE MOGU DA ZAMISLIM ŽIVOT VAN MOJE SRBIJE: Nije se pokajao što je posle 42 godine došao iz Frankfurta na obronke Kopaonika (FOTO)

RADIO sam razne poslove. Učio sam više zanata, završio za stolara, varioca, trgovca. Radio sam i kao menadžer u jednoj nemačkoj firmi, ali mi je u jednom trenutku postalo jasno da se sve to radi za bolji auto, bolju garderobu, više novaca, i shvatio sam da to nije ono za čim težim. Za razliku od mojih roditelja koji su u Nemačku otišli iz bede želeći da steknu kapital, ja više nisam mogao sebe da vidim u tome. Pogotovu što su moji roditelji ovde napravili kuće i što sam rastao i dolazio ovde sa osećajem da imam nešto i da ne moram dvostruko da stičem i pravim više od toga. Sada ne mogu da zamislim život van moje Srbije.

04. 09. 2025. u 17:29

TRAGOM NEMAČKIH VINOGRADARA: Knjiga „Gudurica koju volimo“, autora Petra Lokasa, oživljava sećanja na poslednjih 80 godina života sela
Reportaže

0 0

TRAGOM NEMAČKIH VINOGRADARA: Knjiga „Gudurica koju volimo“, autora Petra Lokasa, oživljava sećanja na poslednjih 80 godina života sela

ZA vršačko selo Gudurica, koje se smatra najvinogradarskijim selom u Srbiji, jer ga okružuje više od hiljadu hektara plantaža vinove loze, kažu da ima dva života - pre i posle Drugog svetskog rata. Kažu i da bi oba ta segmenta mogla da stanu u jednu vinsku čašu, jer je to nit koja duže od tri veka povezuje tamošnju prošlost i sadašnjost.

31. 08. 2025. u 12:00

PRINCEZA KOJU JE SLOMILA KRUNA: Na današnji dan, pre 28 godina, u pariskom tunelu Alma tragično nastradala omiljena lejdi Dajana
Reportaže

0 1

PRINCEZA KOJU JE SLOMILA KRUNA: Na današnji dan, pre 28 godina, u pariskom tunelu Alma tragično nastradala omiljena lejdi Dajana

NIJE bila rođena za dvor, ali je u narodupostala najvoljeniji član britanske kraljevske porodice. Bila je simboltopline u hladnom svetu u kome protokol često pobeđuje osećanja. Životprinceze od Velsa Dajane Spenser (1961-1997) zvanično je bio bajka, anjena smrt zvanično - saobraćajna nesreća. Danas se navršilo 28 godina odnjene pogibije u pariskom tunelu Alma, a pitanja o njenom životu itragičnom kraju nisu utihnula. Naprotiv, nove generacije otkrivaju je nesamo u biografskim knjigama i tabloidima, već i u istorijskim spisima isudskim beleškama - kao ženu koja je, iako krhka i nesigurna, imalasnagu da uzdrma monarhiju i otvori teme koje su dotad bile tabu.

31. 08. 2025. u 11:00

Politika
Tenis
Fudbal
MUDROST OCA TADEJA: Zašto neki ljudi imaju sve, a neki celi život pate

MUDROST OCA TADEJA: Zašto neki ljudi imaju sve, a neki celi život pate