ЧВРСТА РУКА ПАРТИЈЕ У ВРЕМЕ ОБАВЕЗНОГ ОТКУПА: Феномен репресије на селу у Србији од 1945. до 1953. године
13. 02. 2023. у 17:00
ОТКУП је као привремена мера у привреди озакоњен одмах по окончању рата. Оправдање је нађено у чињеници да ратом опустошена пољопривреда није била у стању да обезбеди прехрану становништва. Реквизиција као облик снабдевања и прехрањивања људи у ратним условима спровођена је као мера из нужде све до половине 1945, када се доносе први прописи који регулишу откуп, као део планске привреде.
Повезане вести
ВЕЛИКИ ЗАЛОГАЈ ЗА МАЛИ БЕОГРАД: Краљ Петар I Карађорђевић и опoзициони листови
ПОСЛЕ дворске трагедије 29. маја 1903. године, и смене династаија, поједини листови, по природи ствари, неки добровољно а неки из „виших разлога“, престали су да излазе, али су се зато преко ноћи појављивале нове новине, прилагођене новим околностима.
31. 12. 2024. у 06:45
ПАШИЋ БРАНИ СЛОБОДУ ПИСАНЕ РЕЧИ: Покушаји сасецања крила разузданим београдским новинама
СВОЈЕ гледање на штампу Никола Пашић је сасвим јасно формулисао кад је први пут узео реч у Народној скупштини, 1878. године.
31. 12. 2024. у 08:30
РЕВОЛВЕРАШКА МАФИЈА У НОВИНАМА: Скандалозно, бестидно и бесомучно насртање на личности
ПО СТАТИСТИЧКИМ подацима, на основу пописа који је рађен последњег месеца 1907, Бeоград је имао 79.110 становника. Тада је наш главни град био најмања престоница на Балкану: Софија је, рецимо, имала 83.000, а Букурешт 290.000 становника. Занимљив је податак да је Београд тада имао само три хиљаде становника више од Загреба.
31. 12. 2024. у 08:00
ПОДМЕТАЊА И КЛЕВЕТАЊА ТУЂЕ ЧАСТИ: Огледало српске журналистике с почетка прошлог века
КРАЈЕМ прве деценије двадесетог века, Србија је била преплављена листовима и часописима, али пре свега политичким листовима, који су се делили у две главне групе: у партијске и такозване тржишне листове (назване још и независним).
31. 12. 2024. у 07:30
ЖУТА ШТАМПА ОДУВЕК БИЛА МОЋНА СИЛА: Прилози за историју српског журнализма
СВЕТ у коме живимо одавно је, а посебно у последње три-четири деценије, постао чудовишно сложен и осетљив систем.
31. 12. 2024. у 07:00
Најновије из рубрике
ДОЧЕКУЈЕМО БОЖИЋ БЕЗ ТАТЕ: Ово је најтужнији видео једног дечака чијем оцу треба помоћ (ВИДЕО)
НА друштвеној мрежи ''Инстаграм'' објављен је најтужнији видео- дечак Урош Марков апелује на људе добре воље да помогну његовом оцу Саши да оздрави, он и његов брат дочекују Божић без тате неколико година уназад јер је он у то време на дијализи.
05. 01. 2025. у 23:19
ДРАМА ДВОЈЕ ЉУБАВНИКА ИЗ НЕГОТИНА ЈОШ БЕЗ ЗАКОНСКОГ ЕПИЛОГА: Љубавни четвороугао завршен озбиљним опекотинама
НЕГОТИН и даље потреса прича о несвакидашњем инциденту у којем је жена (48) полила свог емотивног партнера (59) средством за чишћење по гениталијама и другим деловима тела, услед чега је мушкарац задобио тешке опекотине.
05. 01. 2025. у 19:53
НЕ ХАЈУ ЗА ЖРТВЕ: Сви медији у Србији поштују Дан жалости поводом масакра на Цетињу, осим Шолакових Н1 и Нове (ФОТО)
ДАН жалости обележава се данас у Србији, а што наравно прате и медији који су своје логотипе уподобили са Даном жалости поводом трагедије у Црној Гори.
05. 01. 2025. у 18:06
САВЕЗНИЦИ ОДЛУЧУЈУ ЦРНА ГОРА НАПАДА ПРВА: Наредба краља Петра за рат се завршавала покличем: "Брат је мио које вере био!"
У ПЕРИОДУ од 1909. до 1912. године, Радомир Путник, Живојин Мишић, Петар Бојовић и Степа Степановић, четворица будућих војвода поново су били заједно, на положајима са којих су могли одлучујуће да утичу на припрему војске и земље за велике догађаје.
05. 01. 2025. у 18:00
ЏЕРУЗАЛЕМ ПОСТ: Моше Пијаде – важна личност у борби против историјског ревизионизма
ЏЕРУЗАЛЕМ Пост посветио је велику пажњу Моши Пијади, историјској личности чији су лични губици током Холокауста били огромни, будући да је већина његове породице, укључујући браће и сестре, убијена у концентрационим логорима. У тексту се истиче да је Пијаде и данас важан у борби против историјског ревизионизма.
05. 01. 2025. у 17:42
Mirjana
13.02.2023. 18:58
DRUGI KRUG TERORA U SRBIJI ! KAKO SU DŽELATI POSTALI ŽRTVE ? U registru Državne komisije tajnih grobnica Srbije (Sekretar: dr. Srđan Cvetković), kao ,,žrtve komunizma” navedena su imena istaknutih ratnih zločinaca: Milan Nedić (Grocka, RKTG-15632), predsednik kvislinške vlade (za koga se navodi da je “ubijen/likvidiran”, iako ne postoje dokazi za tu tvrdnju); Dragoljub Mihailović (Beograd, RKTG-16154), komandant JVuO; Dragomir Dragi Jovanović(Beograd, RKTG-15762), šef represivnog kvislinškog aparata u Beogradu; Milan Aćimović (Beograd, RKTG-36138); predsednik Saveta komesara i ministar unutrašnjih poslova kvislinške vlade; Svetozar Vujković(Beograd, RKTG-8334), upravnik Banjičkog logora; Đorđe Kosmajac (Beograd, RKTG-40211), zamenik upravnika Banjičkog logora (bez navođenja ove činjenice), Radomir Čarapić (Beograd, RKTG-16789), zamenik upravnika Banjičkog logora; Radivoj Kisić (Zemun, RKTG-19473), šef kapoa u Prihvatnom logoru Zemun na Starom sajmištu (što se ne navodi u njegovom kartonu); Borisav Veličković (Niš, RKTG-13569), jedan od istaknutih zločinaca iz Prihvatnog logora Zemun; Milan Vukosavljević (Zemun, RKTG-41101), jedan od istaknutih zločinaca iz Prihvatnog logora Zemun (što se ne navodi u njegovom kartonu); itd
Stevan Bojić
13.02.2023. 19:23
Najveća i najgora rekvizicija, u istoriji Srbije i mog Valjevskog kraja, je bila od strane Nedićevaca, zajedno sa Nemcima. To je strahota božja šta se radilo od naroda. Ne samo da su otimali žito i sve što se stiglo zasejati, nego su zavirivali u ambare, a iz kukuruzana odnosili čak i prazne ,,varićake". Kada je đed Milutin pokušao da se otima sa Nedićevcima oko jednog džaka žita, moleći ih da mu bar to ostave za gladnu decu, jedan Nedićev žandar, ga je dokačio sekirom i odsekao mu celu šaku desne ruke. Još su ga sutradan onakvog sa zamotanom šakom, odveli na ispitivanje u nemačku komandu u Valjevu. Zato nemojte molim vas, da spominjete taj otkup žita, jer se odmah setim, šta mi je baba sve ispričala u mukama i preživljavanjima u to Nedićevo vreme, naše Srbije. Hvala vam, ali morao sam da vam se javim sa ovom istinom , moje familije.
Prosigoj
13.02.2023. 19:57
Mogli bi, u vezi ovoga, napisati nešto o ustanku seljaka u Cazinskoj krajini 1952.g. Ustanak je ugašen u krvi 32 mrtva i 17 osuđeno na smrt. Uglavnom Srbi i nešto muslimana.
Neregistrovani
13.02.2023. 20:01
Otkup se sprovodio čvrstom rukom, bez učešća zakona!!!!!!!
Mile
14.02.2023. 00:44
То није био откуп већ отимање,како су комуњаре звале Српске сељаке,сеоска буржоазија или кулаци.Многи су изгубили главу и по затворима провели од 1 до 5 год.