ВЕСЕЛО ЗА РОЂЕЊЕ ХРИСТОВО: Срби у Паризу радосно дочекали Божић (ФОТО)
ШУБАРЕ и шајкаче, чешљеви у коси, разбарушене фризуре и једри образи на зимском ветру у париској улици Симплон. Срби из Париза у слављу су, у цркви Светог Саве и испред ње, дочекали Божић.
07. 01. 2025. у 17:35
ТРОЈЕРУЧИЦА СИМБОЛ БРАНИЛАЦА ПРАВОСЛАВЉА: Мало позната прича о најпознатијој српској икони
ТРОЈЕРУЧИЦА је најпознатија српска икона, која потиче из Сирије, где је припадала породици сиријског хришћанина познатог под монашким именом Јован Дамаскин.
07. 01. 2025. у 07:00
ПАЛЧИЦА ИЗ КИКИНДЕ: Мала Сташа Терзин је патуљастог раста и једно је од деце које прима најсавременију терапију
КАДА се ближи Нова година, свако дете има пожели жељу за коју очекује да му Деда Мраз испуни. Таква је и петогодишња Сташа Терзин из Кикинде.
06. 01. 2025. у 19:00
МИЛИОН ЉУДИ НА ДВА КИЛОМЕТРА: "Новости" у празничној атмосфери на чувеним Јелисејским пољима у Паризу
Прослава титуле светског шампиона у фудбалу, свечаност поводом Дана Републике и пада Бастиље, само шетња и шопинг или, као ових дана, колективни дочек Нове године на отвореном – сви разлози су добри да се оде на чувена Јелисејска поља у Паризу.
06. 01. 2025. у 08:36
ШПИЈУН КОЈИ ЈЕ ЗАВОЛЕО СРБЕ: Путопис пољског кнеза Сапјехе "Путовање по словенским земљама" је у ствари извештај из обавештајне мисије
ПУТОПИС "Путовање по словенским земљама" је у ствари извештај из обавештајне мисије пољског кнеза Александра Сапјехе по Далмацији, Босни и Херцеговини и Дубровнику 1804-1805. у коме се често помињу Срби, али никада под својим именом већ као Морлаци или "Грци" у значењу-православци. За научнике је и даље енигма зашто је Пољак који је помагао Први српски устанак избегавао да у својој књизи помене Србе.
06. 01. 2025. у 08:00
ФАРМА МИКРО-БИЉА НА КАНЦЕЛАРИЈСКОЈ ПОЛИЦИ: Млади Кикинђанин донео из Холандије необично искуство са гајењем посебних врста поврћа
КИКИНЂАНИН Норберт Буш (22) другачији је од свих повртара на северу Баната. Он не гледа у небо какво ће време бити и не боји се да ће поврће које узгаја потопити киша, потући град или спржити сунце.
06. 01. 2025. у 07:30
С ВЕРОМ И ЉУБАВЉУ, ЗА СРПСКУ СВЕТИЊУ: Мозаик, још један рад породице Ивановић из Параћина, чека да крене пут Хиландара
КАД се раде сакрални мотиви велика искушења су увек присутна, упозорена је из Хиландара позната уметничка породица из Параћина, што се најбоље потврдило на монументалном мозаику ваведења (уласка) Пресвете Богородице у храм, првом којим су Ивановићи благословени да њиме украсе зидове Свете царске српске лавре.
06. 01. 2025. у 07:00
ЈЕРИНА ЖРТВА ЛИНЧА: Трагични усуд српске владарке 15. века - гнев је навукла највише због градње Смедеревске тврђаве
ГРКИЊИ Ирини Кантакузин, касније Бранковић, жени српског деспота Ђурђа Бранковића, народ је наденуо титулу "проклета", а легенда о њој надјачала је историју више од пет векова. Владарева жена, заправо, била је жртва средњовековног линча, неправедно оклеветана и осрамоћена занавек.
06. 01. 2025. у 07:00
КЊИГАМА УДАХЊУЈЕ НОВИ ЖИВОТ: Књиговезница Ивковић у Новом Саду траје век и по а прочула се и по уметничком издању Светог писма (ФОТО)
КЊИГА најстарија коју Срби ређе зову Библијом, а радије Светим писмом, биће још драгоценија свакој српској породици ако се међу корице уметне додатак од петнаест страница на које ће се бележити сви најважнији породични датуми и догађаји. На тај начин,с колена на колено, још приљежније ће се "књига над књигама" преносити и чувати, а потомци, ма где да су, неће заборавити ко су и одакле су.
05. 01. 2025. у 19:31
ВОЛЕО УМЕТНОСТ, ШКОЛОВАО СИРОТИЊУ : Навршило се 200 година од рођења владике Вићентија Красојевића
У малим шумадијским селима рађани су велики људи који су својом вером, жртвом, трудом и делом учинили Србију слободном, а Шумадију "пијемонтом српства". Један од њих је и епископ ужичко-крушевачки (жички) Вићентије Красојевић (1824-1882).
05. 01. 2025. у 08:45
"КРСТЕ" ОЛУЈЕ ДА ИХ ЛАКШЕ ПРЕПОЗНАЈУ: Како су и зашто метеоролози ураганима и другим непогодама почели да дају мушка и женска имена
Национална метеоролошка служба САД је 1953. ураганима почела да даје женска имена усвајајући истоветан обичај поморских метеоролога. Званично је то објашњено обичајем да се бродовима дају женски називи, али је неко уочио да су они олује крстили баш именима својих супруга
05. 01. 2025. у 07:00
