SAVEZNICI ODLUČUJU CRNA GORA NAPADA PRVA: Naredba kralja Petra za rat se završavala pokličem: "Brat je mio koje vere bio!"

U PERIODU od 1909. do 1912. godine, Radomir Putnik, Živojin Mišić, Petar Bojović i Stepa Stepanović, četvorica budućih vojvoda ponovo su bili zajedno, na položajima sa kojih su mogli odlučujuće da utiču na pripremu vojske i zemlje za velike događaje.

SAVEZNICI Sadejstvo Srbije, Bugarske, Grčke i Crne Gore za rat protiv Turske, Foto iz knjige „Vojvoda Živoin Mišić“

Srpska vojska je pod njihovim rukovodstvom dobila odlike savremene, dobro naoružane i obučene armije kakvom se pokazala u balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu.

Tek u tim ratovima vojnički talenat Živojina Mišića došao je do punog izražaja. Posle stvaranja Balkanskog saveza hrišćanskih država Srbije, Bugarske, Grčke i Crne Gore za rat protiv Turske, Mišić je, zajedno sa Putnikom, pripremao Vojnu konvenciju sa bugarskim Generalštabom i planove sadejstva srpske i bugarske vojske. Ti pregovori bili su veoma delikatni, naročito o prioritetu maričkog i vardarskog bojišta, na kojima je trebalo da operišu glavne bugarske odnosno srpske snage, i o načinu i obimu sadejstva savezničkih armija. Svaka strana je, naime, težila da dokaže važnost svog vojišta za opšti ishod rata, od čega je zavisilo određivanje snaga za svako od tih vojišta i uzajamno ispomaganje u toku operacija.

POŠTO je Putnik u to vreme bio ministar vojni, a Mišić ga zamenjivao na položaju načelnika Glavnog generalštaba, to je on u pregovorima sa načelnikom bugarskog Generalštaba generalom Ivanom Fičevom utanačio, uglavnom, sve bitne elemente za izradu opšteg ratnog plana. U prvoj varijanti sporazuma utvrđeno je da glavne snage srpske vojske operišu na vardarskom vojištu, a bugarske na maričkom, s tim da Bugarska uputi 100.000 boraca na vardarsko vojište radi sadejstva sa srpskom vojskom. Ali, pošto su Bugari političkim sporazumom (tajnim dodatkom uz Ugovor o savezu) obezbedili za sebe deo Vardarske Makedonije do linije Kriva Palanka-Ohrid, oni su sve činili da se oslobode obaveze o angažovanju sto hiljada boraca na vardarskom vojištu kako bi sve snage upotrebili na maričkom vojištu u želji da zauzmu Carigrad. Na kraju, ponudili su samo jednu diviziju za sadejstvo sa srpskom vojskom i pod srpskom komandom, s tim da se ponovo mogu poslužiti svojom divizijom kada Srbi izbiju na Ovče polje. Da bi se održala saglasnost o zajedničkom ratu protiv Turske, srpski Generalštab je prihvatio to rešenje i 15. septembra 1912. potpisan je sporazum koji je, u suštini, predstavljao reviziju Vojne konvencije u korist bugarske strane, koju su oba generalštaba ranije potpisali. Ovaj ustupak učinjen je, kako se to može zaključiti iz objašnjenja samog Mišića, na osnovu njegovog ličnog uverenja u prijateljska osećanja generala Fičeva, glavnog pregovarača i načelnika bugarskog Generalštaba. Obrazlažući takvo svoje uverenje, Mišić, u svojim "Uspomenama", ističe da Bugarska ne bi napala Srbiju 1913. godine da je Fičev ostao na položaju načelnika Generalštaba. Mišićev zaključak je apsolutno tačan: Fičev je zaista bio veliki slovenofil i iskreni pobornik srpsko-bugarske sloge. Ali, nažalost, on nije određivao kurs bugarske spoljne politike, već bugarski germanofili sa Danevom, Radoslavovom i kraljem Ferdinandom na čelu. Zato je Fičev smenjen sa 1913. i 1915. godine, neposredno pred napad Bugarske na Srbiju.

POSLE konačnog usaglašavanja teksta sporazuma o vojnoj saradnji sa Bugarskom, trebalo je razjasniti neka spoljnopolitička pitanja, obezbediti finansijska sredstva i dodatnu opremu za vojsku pre nego što se krene u rat. Velike sile su bile protiv rata na Balkanu strahujući da se taj rat ne pretvori u opšti evropski sukob za koji nijedna od njih nije bila spremna. Ipak se računalo da će Rusija, čija je diplomatija podsticala i pomagala približavanje hrišćanskih država na Balkanu i obrazovanje balkanskog saveza, uticati da se velike sile, pre svega njene saveznice Francuska i Velika Britanija, uzdrže od uplitanja u rat balkanskih saveznika i Turske. Srbiji je najveću brigu zadavalo to kako će se držati germanski blok. Zbog toga je ministar unutrašnjih dela, Stojan Protić, po nalogu vlade, upoznao rukovodstvo Socijaldemokratske stranke da se Srbija sa svojim saveznicima nalazi pred ratom sa Turskom i zamolio vođe stranke da se preko svojih veza sa nemačkim socijalistima, obaveste kakav bi stav zauzela Nemačka u slučaju rata na Balkanu. Mada su vođe srpskih socijalista, poštujući stav Socijalističke internacionale, koja je branila famozni status quo na Balkanu, bili protiv rata, ipak su istog dana uputili pismo šefu nemačkih socijalista Karlu Kauckom, koje su potpisali Dimitrije Tucović, Dušan Popović i Triša Kaclerović, moleći ga da ih izvesti kakav će stav zauzeti Nemačka ako izbije rat sa Turskom. Kaucki je odmah odgovorio da će Nemačka ostati neutralna. Na osnovu toga je bilo izvesno da će i Austrougarska ostati po strani.

Posle prijema te informacije održana je sednica Ministarskog saveta na kojoj je odlučeno da se objavi kraljev ukaz o mobilizaciji vojske.

SPORAZUMOM između savezničkih generalštabova dogovoreno je da Crna Gora prva otpočne operacije na svom vojištu i veže što jače snage neprijatelja, pa je kralj Nikola objavio rat Turskoj 7. oktobra. Crnogorska vojska počela je operacije sutradan, s težištem napada prema Skadru i u pravcu Sandžaka, Vasojevića i Metohije. Srbija, Bugarska i Grčka objavile su ratne proklamacije 17. oktobra, a operacije su započele sledećeg dana. Vesti o prvim pobedama Crnogoraca snažno su odjeknule u Beogradu i u drugim mestima Srbije. Kada je za vreme predstave u Narodnom pozorištu u Beogradu pročitana vest da je Crna Gora otpočela rat, svi gledaoci su ustali i zajedno sa glumcima, zapevali crnogorsku himnu „Onamo, namo...“

To je proisticalo iz dubokog saosećanja i saznanja o stradanju našeg naroda pod Turcima koji je čekao dan oslobođenja kao ozeblo sunce. To je veoma plastično izrazio u svojoj naredbi vojsci vrhovni komandant kralj Petar pred polazak u rat. U toj naredbi izdatoj u Nišu 18. oktobra, između ostalog piše:

„Junaci! Grozna nečoveštva, koja Turci čine nad našom braćom, prevršila su svaku meru.

Nema dana da se po nekoliko domova srpskih u crno ne zavije. Mnoga su sela srpska od zuluma turskog opustela. Mnoga  se samo po imenu poznaju da su nekad srpska bila. Srbija i njena uzdanica srpska vojska ne smeju dopustiti da se njihova braća u Turskoj i dalje satiru i turče. Oni moraju napred, u pomoć svojoj braći, poslednji je čas tu...“. Naredba se završavala ovim pokličem: „Neka vam, vojnici, bude vođa ova velika i sveta reč narodna: Dušmaninu rat, prijatelju brat, Brat je mio koje vere bio!“

Oduševljenje naroda u Srbiji za rat sa Turskom bilo je ogromno. Svako ko je bio sposoban da nosi oružje, nije želeo da izostane, da ne učestvuje u svetom ratu za oslobođenje porobljene braće.

Čak su i socijalisti, suprotno stavovima Socijalističke internacionale, bez izuzetka, pošli na front, uključujući i članove rukovodstva stranke. Odmah po objavi mobilizacije Dimitrije Tucović i Dušan Popović obukli su uniforme...

TRI SRPSKE ARMIJE

PREMA srpskom ratnom planu obrazovane su tri armije za operacije na makedonskom vojištu i pomoćne snage za dejstvo na ibarskom pravcu i za oslobođenje Stare Raške. U vojnostrategijskim studijama, koje su vršene u generalštabovima Srbije i Turske, obe strane su pretpostavljale da će se odlučujuća bitka između srpske i turske vojske odigrati na prostranoj ovčepoljskoj visoravni između Kratova, Štipa, Skoplja i Kuma- nova, pa su, u skladu s tom pretpostavkom obe strane pripremile operacijske planove.

Srpski ratni plan je urađen po klasičnom obrascu: koncentrično nastupanje triju armija odvojenim pravcima, tako da u isto vreme napadnu tursku vojsku na Ovčem polju s fronta i sa oba boka, i nanesu joj odsudan poraz.

 SUTRA:TRIJUMF KOD KUMANOVA NAGOVESTIO KRAJ RATA 

Preporučujemo

Feljton

0 5

BUDUĆI VOJVODA NAŠAO SE NA ULICI BEZ DINARA: Mišić je u vreme majskog prevrata, kao lojalan oficir, savesno obavljao svoje dužnosti

03. 01. 2025. u 18:00

Feljton

0 4

ŽIVOJIN MIŠIĆ SVEDOK DVA ISTORIJSKA DOGAĐAJA: Mišić je sa kraljem Aleksandrom prisustvovao otvaranju modernih Olimpijskih igara u Atini

02. 01. 2025. u 18:00

Feljton

0 1

MALOLETNI ALEKSANDAR PREUZIMA VLAST: Mladi kralj je vrlo brzo pokazao da je nedosledniji i od svog oca ekskralja Milana

30. 12. 2024. u 18:00

Feljton

0 1

BEČ GURA MILANA U OPASNU RATNU AVANTURU: Kralj posle mobilizacije nije saopštio vojsci protiv koga će se voditi rat

27. 12. 2024. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije