GAŠENJE BEOGRADSKE FILOLOŠKE ŠKOLE: Mladenovićevo životno delo Srpski realisti inelektulano je pokrao akademik Velibor Gligorić

POSLE otkrića nečasnih postupaka Velibora Gligorića i Vojislava Đurića, dvojice uglednih profesora i akademika, niko, baš niko od njihovih mnogobrojnih učenika, kolega i prijatelja nije javno ustao u njihovu odbranu.

SUPLENT Mladenović sa kolektivom VII muške gimnazije (sedi u prvom redu treći zdesna), Foto arhiv porodice Mladenović- Jurković

Moj dobar prijatelj, Miroslav Pantić, dugogodišnji sekretar Odeljenja jezika i književnosti Akademije, koji je bio svedok svega onoga što je bilo preduzimano da se obezvredi i onemogući moj opstanak i rad u Akademiji, upozorio me jedino da je Vladan Nedić znao da mi je „pridodat” kao priređivač petotomnog zbornika Vukovih narodnih pesama, kako bi se umanjila moja zasluga kao jedinog priređivača, ali me to nije iznenadilo, niti sam zbog toga Nediću šta zamerio, jer mi je bio iskren i odan prijatelj i vredno se prihvatio da sa mnom sravni prekucane tekstove sa originalima, ne očekujući, kao ni ja, da će ga za to prikazati kao jednog od priređivača zbornika. Kada mu je to, međutim, Đurić kao urednik učinio, nije odbio, jer mu je to neočekivano autorstvo laskalo, a mogao se i ponadati da će mu pomoći da bude izabran za dopisnog člana Akademije, što do tada nije mogao biti zbog odviše tankog broja ozbiljnijih naučnih radova, kako se govorilo. Ja sam mu taj izbor svesrdno želeo, ali on je, na žalost, iznenada umro 1976. ne dočekavši tu počast.

Meni je bilo drago što sam iz razgovora sa Pantićem video da niko u Akademiji nije bio uvređen zbog otkrića nečasnih postupaka njenih uvažavanih redovnih članova i najviših časnika, i utoliko draže što sam u njoj uživao ugled među većinom njenih članova i službenika, i što sam u njoj i uz njenu podršku proveo najveći broj zrelih radnih godina i objavio dela koja i njoj mogu da budu na čast. Još milije mi je bilo kada me je akademik Miroslav Pantić, u saglasnosti sa sekretarom Odeljenja literature i jezika, akademikom Predragom Palavestrom, koji je taj položaj zauzeo posle njega, predložio za Vukovu nagradu 2004. godine. Nisam je dobio, jer je to sprečio Miroslav Egerić, čiji sam rad cenio, kao i on moj, pre nego što se suočio sa nemilim otkrićem o svojim voljenim profesorima. Da bi se osvetio za neugodno saznanje o njima, pošao je njihovim tragom.

Onemogućio mi je Vukovu nagradu, za kojom ja i ne žalim, kao ni za članstvom Akademije, ali će i njega, kao i njegove profesore, neumitni sud vremena osuditi što odgovornu dužnost koja im je poverena nisu vršili kako treba.

IAKO previše dockan i u teškim prilikama koje su dočekali Srbija i srpski narod, kada je malo kome do čitanja i kada se veći deo književnog i naučnog rada počeo sažimati u internetske izvode, otpočeo sam - kada sam dobio mogućnost za to - da objavljujem. Bar najvažnije svoje rukopise, koje mi je bilo onemogućavano da štampam, u nadi da će ih možda budući istraživači nepristrasno oceniti i njima se koristiti. Tako sam 2005. godine, kod Čigoja štampe objavio knjigu Na izvorima narodne pesme. Nisam očekivao nikakav povoljan odziv na nju, sem ogorčene napade onih o kojima sam u njoj pisao, držeći se poznatog klasičnog načela: „Platon mi je prijatelj, ali istina još veći”. […]

Ostalo mi je, radi potvrde istine o prisvajanju, ustvari krađi moga rukopisa o srpskim realistima, čije je štampanje decenijama bilo onemogućavano, da taj rukopis, bez bitnih redaktorskih izmena i dodatnih rezultata proučavanja objavim, što sam u poslednjoj knjizi - Srpski realisti ove godine i učinio, i pokazalo se da je ta knjiga, iako pisana još 1947. godine, još uvek aktuelna i tražena.

Ponavljam da nije potrebno da ništa više učinite od onoga što ste učinili za moju afirmaciju kao naučnog i književnog radnika i ja Vam, uz iskrene izraze zahvalnosti, radi tog i pišem ovo pismo, koje će dostići gotovo obim čitavog štampanog tabaka. Zbog toga Vam i ne mogu odgovoriti na sva pitanja koja ste mi postavili. Nešto malo o mome poreklu, detinjstvu i školovanju, kao i o tome kako sam se opredelio za proučavanje književnosti, naći ćete u kseroks-kopiji članka „Od nepravde do Akademije” Radmile Mišić u drugom izdanju knjige Razneli nas vetrovi ko maslačke. Ostaje mi samo toliko prostora (i vremena) da Vam odgovorim na pitanje na čemu sada radim, kada 5. novembra ove godine, u uskom porodičnom krugu, proslavljam 98. rođendan. Spremam za štampu knjigu Život i književna dela Laze Kostića, jedan od tri temata nagrađenih najvišom (Kraljevom) nagradom 1933. godine, i da Vam još jednom zahvalim i poželim plodan i uspešan rad.“

NASTAVAK feljtona koji je pred čitaocma „Novosti“  zamišljen je kao rasprava i pokušaj iščitavanja jedne drugačije (i neostvarene) radne biografije profesora Ž. Mladenovića, u odnosu na onu koja se stvarno dogodila u našoj posleratnoj nauci o književnosti. Njegova knjiga memoara i nastavak teksta prilog su onome što je istaknuto kao nesumnjivo glavni sadržaj memoara dr Živomira Mladenovića (a to je „slučaj” profesorovog životnog dela Srpski realisti koji je plagiran od tad nesumnjive „veličine” u jednom ideologizovanom vremenu - Velibora Gligorića, zahvaljujući kojem je tad postigao sve akademske pozicije, uključujući i zvanje akademika), sada sagledan kroz radove i drugih, savremenih autora, bez predrasuda i otklona, koji, u trenutku kada su pisali o kritičaru Veliboru Gligoriću, o ovom „književnom slučaju” nisu znali ništa, ili vrlo malo, a ipak su bili na tragu i vrlo blizu tvrdnjama prof. Mladenovića, koga je, međutim, u decenijama druge polovine HH veka malo ko slušao - u sistemu čvrsto utvrđenih pozicija, u kojima za Mladenovića nije bilo mesta.

Započinjući u prvom delu memoara svoju radnu biografiju, sa zaista impresivnim činjenicama (kao student Pavla Popovića, tri puta nagrađivan Svetosavskom nagradom, sa prvim odbranjenim doktoratom o Jovanu Skerliću kod Aleksandra Belića), dr Živomir Mladenović nesumnjivo je imao sve preduslove za (podrazumevajuću) sjajnu univerzitetsku karijeru na Beogradskom Univerzitetu. Međutim, to se nije dogodilo.

U „slučaju” Živomira Mladenovića vidi se, zapravo, jedan prekinuti kontinuitet beogradske filološke škole na književnom odseku Beogradskog Univerziteta, čiji je Živomir Mladenović bio, ustvari, poslednji učenik i izdanak (a dugo i jedini živi svedok te epohe). Direktno proistekao, tako neposredno vezan učenjem i naučnim radom za njena najveća imena koja su ovu školu i formirala (što je on dovrhunio i prvim doktoratom o mladom Jovanu Skerliću, odbranjenim uoči rata 1940), a o čemu se malo znalo u drugoj polovini HH veka. U tu fazu spada i njegovo desetogodišnje, pasionirano istraživanje epohe srpskog realizma, rukopis napisan između dva rata upravo u maniru te klasične beogradske filološke škole - koji je nakon Drugog svetskog rata podneo na anonimni konkurs Ministarstva prosvete 1947. očekujući, prirodno, da na osnovu ovog udžbenika dobije zasluženo mesto predavača na univerzitetskoj katedri. To se, međutim, izrodilo u čudovišan paradoks!

Uporne tvrdnje

NA OVOM mestu pokušaćemo da progovorimo o neočekivanom trenutku „preusmerenja” neosporno blistavo započete karijere dr Živomira Mladenovića pre Drugog svetskog rata, a koja je nakon oslobođenja samo imala da se „prirodno” nastavi, pa čak i bez obzira na temeljno promenjen društveni i ideološki sistem. Kako i zašto se to nije dogodilo saznajemo, ne samo iz  memoarskog zaveštanja Mladenovića, već i uz pomoć literature koja je u međuvremenu nastala, i to kroz studije koje i ne dotiču „profesorov slučaj”, a ipak koincidiraju sa njegovom (upornom) tvrdnjom- da je intelektualno pokraden.

 SUTRA: NEZAJAŽLjIVE OSVETE AKADEMIKA GLIGORIĆA 

Preporučujemo

Feljton

0 9

ODBRANA DOKTORSKE TEZE O SKERLIĆU U UNIFORMI: Profesor Živomir Mladenović je prvi u istoriji srpske književnosti doktorirao na Skerliću

14. 04. 2025. u 18:00

Feljton

0 9

STROGA TAJNA O PLAGIJATU IPAK PRODIRE U JAVNOST: Profesor Živomir Mladenović je redovno pozivan na sve naučne slavističke skupove

17. 04. 2025. u 18:00

Feljton

0 0

USAMLjENI VUK U GVOZDENOJ MREŽI MOĆNOG PREPISIVAČA: Tandem Gligorić – Đurić falsifikovao je zapisnik o prijemu Mladenovića u Akademiju

16. 04. 2025. u 18:00

Feljton

0 1

SUDBINA RUKOPISA O SRPSKIM REALISTIMA: Širom Srbije, a posebno u Beogradu, solunski borci su proglašavni "narodnim neprijateljima"

15. 04. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije