ISTORIJA BEŠČAŠĆA IZ IDEOLOŠKIH VREMENA: Objavljivanjem 2007. Mladenovićevog "srpskog realizma" skinuta je mrena iz istorije književnosti

MOŽEMO se i zapitati, ako Ž. Mladenović o intelektualnoj krađi nije nije smeo da progovori 1948, zašto to nije učinio mnogo godina kasnije?

IDILA Porodični dani u Reljkovićevoj 13 na Košutnjaku, Foto arhiv porodice Mladenović- Jurković

U samom Ž. Mladenoviću bio je, očigledno, jedan jak unutrašnji konflikt, o kojem on takođe piše u memoarima. Na jednom tasu bio je naučni ugled, Akademija u kojoj je radio i to zahvaljujući pozivu Aleksandra Belića (od koje je, kako ponavlja, imao lepe prilike za istraživački rad, gostovanja i predavanja „po pozivu” u inostranstvu, dakle, sve ono što pripada jednom naučnom radniku), a na drugom, sudska parnica protiv tad najmoćnijih „časnika”, pod istim krovom. Zaista, sa otvorenim pitanjem, kako bi se sve završilo, preovladala je želja za mirom, neophodnim za naučno-istraživački rad. Mladenović se opredelio za ovo drugo, za „liniju manjeg otpora”, mada ostaje čudno da to nije podelio čak ni sa porodicom.

Ali, Živomir Mladenović je dobio jedno božije preimućstvo - živeo je toliko dugo, da je nadživeo i epohu i vinovnike svoje osujećene karijere, naišavši na mlade ljude, nove generacije bez predrasuda, koji su ga prvi ozbiljno shvatili (i prihvatili). Iako bez adekvatno ostvarene karijere i pravovremenih priznanja za svoj naučni rad, njegova dela tek sad doživljavaju svoju punu recepciju i svedoče o izuzetnom pregaocu, metodološki preciznom i filološki klasično obrazovanom stvaraocu u srpskoj književnoj nauci. Kao što smo rekli, Živomir Mladenović je bio dugo poslednji živi nastavljač beogradske filološke škole, čitav jedan vek od kada je ona osnovana na katedri Beogradskog univerziteta, iako na njoj nije nikada radio.

Simbolično, tačno 60 godina od nastanka rukopisa (1947), Živomir Mladenović je ipak (za života) objavio integralno izdanje svojih „Srpskih realista“ (2007) doživevši ličnu i moralnu satisfakciju, naročito od mlađih kolega naučnika. Sada, kada postoje dve knjige pod istim naslovom: prva – „Srpski realisti“, Velibora Gligorića (1954) i druga - Živomira Mladenovića (2007), bilo je moguće i vrlo lako izvršiti prosto poređenje obe knjige, što je već i učinjeno u jednom radu , ali bez značajnijih rezultata - jer tu je prisutno samo tekstološko poređenje, i to samo na mikro-uzorku, pa tako i sami zaključci ove analize ne donose ništa novo.

KADA u ovim memoarima apstrahujemo centralnu temu, tu „istoriju beščašća” koja mu je obeležila život i karijeru, Ž. Mladenović je u svojim zapisima gotovo književnik koji izuzetno slikovito opisuje svoje teško i siromašno detinjstvo, mukotrpno školovanje, sa uvek jednom jasnom zvezdom-vodiljom pred sobom u koju veruje i koja ga nikada ne napušta, gde se stepenik po stepenik penje u tom ličnom samousavršavanju, dajući na kraju čitaocima jedno neprocenjivo životno iskustvo, u čemu se, uprkos svemu, sagledava i jedno životno zadovoljstvo učinkom i samoostvarenošću.

Ostaje za nove naraštaje ovo memoarsko kazivanje kao slika jedne epohe, kako predratne, tako i posleratne, i društva koje je u dobroj meri uticalo na ovakav zaplet. Živomir Mladenović nije bio jedina žrtva toga društvenog sistema i posleratne komunističke ideologije, ali sa životom koji je dovoljno dugo poživeo - kroz ove memoare, on dobija svojevrsnu moralnu satisfakciju. Ovi retko iskreni i povremeno „žestoki” memoari jednog stogodišnjaka, kome je biološko trajanje konačno dalo priliku i dozvolilo mu da javno progovori, po našem mišljenju, jesu vredno, iskreno i istinito svedočenje o jednom vremenu, gde se mogu sresti brojna velika imena iz naše književne istorije i kulture, kao i naši savremenici. Oni prikazuju svu meru i raspone ljudskih karaktera, postupaka i slabosti kao različitih oblika ljudske prirode.

Život i rad dr Živomira Mladenovića su stoga paradigmatski primer i studija jednog „slučaja” u našoj filološkoj nauci, a čiji će se učinak i značaj, očigledno, tek sameravati. Iako skrajnut iz svoje epohe, on postaje značajan za sledeću - po zaista kapitalnim doprinosima (od nekoliko studija o Jovanu Skerliću, preko priređivanja Vukove zaostavnište u pet tomova, te nezaobilaznim studijama iz narodne književnosti, sve do otkrića nepoznate drame Laze Kostića „Okupacija“, ili prepiske Sime Matavulja, zaključno sa „Srpskim realistima“ - koji su ustvari stajali na početku njegovog rada - i sa kojima, uz studiju o Lazi Kostiću (izašle posthumno, 2011) i zaokružuje svoj stvaralački opus.

LETA 2006. godine, predložila sam profesoru Mladenioviću da godinu dana kasnije, u junu mesecu 2007. godine, da sačinimo jedan razgovor. Uoči nove 2008. godine, na kućnu adresu stiže mi pozamašan rukopis, datiran 10. oktobra 2007. godine, profesora Živomira Mladenovića u formi memoara, koji je on, idući po mojim (već davno poslatim) pitanjima, ispunio opširnim odgovorima.

Na jedno od mojh pitanja : „Kako razmišljate o svemu danas, kada je toliko toga iza Vas i kada su prestale okolnosti koje su Vas svojevremeno naučno osujećivale. U vreme kada sam Vas posećivala pripremajući pitanja, bilo je i ovo:`Kada ćete objaviti Vaše integralno izdanje `Srpskih realista`?` Sada se ono pojavilo iz štampe, što je, svakako, najznačajniji doživljaj „istorijske” pravde i lične satisfakcije, ali, čini se i prilog srpskoj kulturi sa koje je skinuta još jedna mrena u novijoj istoriji srpske književnosti XX veka.“

Profesor Mladenović je, pored ostalog,  odgovorio:

- U prvom delu knjige „Srpski realisti“ (izdanje Čigoja štampe, 2007), nalazi se od strana 13. do 276. originalan rukopis koji sam sredinom juna 1947. godine na raspisani konkurs predao, u dva primerka, Ministarstvu prosvete Srbije, pod šifrom „Litist”, sa naslovom  „Istorija srpske književnosti za VII razred gimnazije“ („Srpski realisti“). Rukopis i kopiju primio je Vojislav Đurić, tadanji rukovodilac Prosvetnog saveta i pomoćnih Ministra prosvete, Mitre Mitrović, uz napomenu: „To će im dobro poslužiti”.

Rukopis je zaveden u protokolu Ministarstva, pa mi je original vraćen bez ikakve ocene, a kopija predata Veliboru Gligoriću, honorarnom univerzitetskom profesoru srpskog realizma, koji tada, sudeći po njegovom uvodnom predavanju, nije gotovo ništa znao o ovom književnom pravcu, i to ne radi ocene, kako je konkurs predviđao, već da se njime koristi kao svojim, pošto mu je Đurić otkrio ime pisca. Bili su to i zakonski i moralni prekršaji, koji su omogućavali prisvajanje, u stvari plagijat. On je već bio poznat u javnosti, kao i Đurić, pa su bili nespokojni, i on koji se tom pljačkom koristio, i onaj koji mu je nju omogućio, očekujući za nju uzvratne usluge. Složili su se u tome da je najsigurniji način, uobičajen u to nesigurno vreme, da se opljačkani, tada već poznati književni i naučni radnik, likvidira. Pošto je neuspeo pokušaj da se otpremim na Goli otok, jer ni tada, a ni kasnije, nisam bio član Komunističke partije, onemogućena mi je dotadašnja saradnja sa izdavačkim preduzećima, a kada sam nastavio rad kao naučni saradnik Instituta za proučavanje književnosti Srpske Akademije nauka, on je ukinut, a onemogućeno mi je i da se zaposlim izvan nje. Kada sam se na radu u Akademiji toliko istakao da sam predložen za njenog dopisnog člana, oni su, zauzevši odgovorne položaje u njoj, to sprečili. Tada mi je Đurić, kao sekretar Odeljenja jezika i književnosti, iako to od njega nisam tražio, priznao: „Ne mogu ništa da učinim za tebe za Gligorićeva života”. Međutim, on je nastavio da ometa moj rad i saradnju sa Akademijom i posle Gligorićeve smrti, kao što je i sprečavao da objavim „Srpske realiste“, koji se sada prvi put nalaze pred čitaocima.

ZASLUŽENO MESTO U NAUCI

PROFESOR Živomir Mladenović svakako će tek zauzeti svoje zasluženo mesto u srpskoj književnoj nauci gde je, za njegovog vremena, sistematski bio ometan i uklanjan. Njegovi memoari, zajedno sa studijom koja je pred čitaocima "Novosti", su prilog tom utvrđivanju trajnog mesta i učinka u srpskoj književnoj nauci i kulturi ovog upornog i istrajnog istraživača naše književne baštine.

 SUTRA: SVEDOK ZLOUPOTREBA U SRPSKOJ AKADEMIJI 

Preporučujemo

Feljton

0 2

NEZAJEŽLjIVE OSVETE AKADEMIKA GLIGORIĆA: Gligorić je omalovažavao osnivače moderne srpske kritike Jovan Skerlića i Bogdana Popovića

19. 04. 2025. u 18:00

Feljton

0 5

GAŠENjE BEOGRADSKE FILOLOŠKE ŠKOLE: Mladenovićevo životno delo Srpski realisti inelektulano je pokrao akademik Velibor Gligorić

18. 04. 2025. u 18:00

Feljton

0 12

STROGA TAJNA O PLAGIJATU IPAK PRODIRE U JAVNOST: Profesor Živomir Mladenović je redovno pozivan na sve naučne slavističke skupove

17. 04. 2025. u 18:00

Feljton

0 1

USAMLjENI VUK U GVOZDENOJ MREŽI MOĆNOG PREPISIVAČA: Tandem Gligorić – Đurić falsifikovao je zapisnik o prijemu Mladenovića u Akademiju

16. 04. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije