SVEDOK ZLOUPOTREBA U SRPSKOJ AKADEMIJI: Od Vuka Karadžića Mladenović je naučio kada se istina koja ugrožava život otkriva, a kada se prećuti

PRED Novu 2008. godinu, na kućnu adresu stigao mi je pozamašan rukopis Živojina Mladenovića u formi memoara, koji je on, idući po mojim (već davno poslatim) pitanjima, ispunio opširnim odgovorima.

USAVRŠAVANjE Mladenović za vreme boravka u Americi 1976, kao Fulbrajtov stipendista , Foto arhiv porodice Mladenović- Jurković

Na jedno od pitanja, navedeno u prošlom nastavku feljtona, profesor je odgovorio:

- Rukopis „ Srpskih realista“, kao dokument, objavljujen je bez bitnih izmena, onakakv kakav je bio podnet Ministarstvu prosvete, bez Radoja Domanovića, koga nisam bio stigao da redigujem do konkursom određenog roka. Rukopis pokazuje kako sam shvatio srpski realizam u svojoj 37. godini, kada sam se spremao da ga predajem na Univerzitetu, ako mi to bude omogućeno. Međutim, iako ga je prisvojio i predavao po njemu drugi, a meni bilo onemogućeno da ga objavim, ipak je uticao na proučavanje srpskog realizma u vreme kada je sistematski potiskivano i gušeno sve ono što je bilo srpskog nacionalnog duha. Pokazalo se da je ova knjiga još aktuelna i da može da posluži i novim generacijama studenata, kao i predavačima srpskog realizma u višim i srednjim školama.

Drugi deo knjige (str. 279-510), pod naslovom: „Problemi razvoja relizma od Ignjatovića do Domanovića”, sadrži dvanaest predavanja sa seminara koja sam održao na Kolarčevom univerzitetu od 3. februara do 23. aprila 1967. godine, kojima studenti nisu mogli da prisustvuju, jer im je to bilo zabranjeno od strane Gligorića, a kako ni jedno izdavačko preduzeće nije pristalo da ih objavi, i ova se predavanja sada prvi put pojavljuju pred čitaocima, zajedno sa Radojem Domanovićem, koga nema u prisvojenim „Srpskim realistima“ Velibora Gligorića, objavljenim 1952. Ovde je prikazano kako su srpski realisti izrastali iz svojih prethodnika. Verujem da će u ovim predavanjima, iako su pisana pre četrdeset godina, naći ponešto novo i oni stručnjaci koji su se sve do danas neometano bavili proučavanjem srpskog realizma. U trećem delu knjige (str. 511-621), nalazi se izvestan broj članaka i ogleda o srpskim realistima koje sam objavio u raznim dnevnim listovima, časopisima i naučnim zbornicima, od 1936. do 2003. godine, kako bi, svi na jednom mestu, bili pristupačniji čitaocima. […]

PO OSVEŠTANIM pravilima, ime pisca rukopisa podnetom na raspisani konkurs nije se smelo otkrivati ocenjivačima pre donošenja odluke. Međutim, kao predstavnika najviše prosvetne vlasti u zemlji, iako je bio svestan da time čini prekršaj koji zabranjuju i zakon i moral, Vojislav Đurić je otkrio moje ime kao pisca Gligoriću, honorarnom profesoru realizma na Filozofskom fakultetu, a ovaj je rukopis prisvojio i prema njemu počeo da predaje srpski realizam. Obojica su bili svesni da je to pljačka. Po jednoj izreci, ako lopovu kažeš da je lopov, omrznuće te za ceo život. Ja im to nikad nisam rekao, ali sam im s pravom mogao reći, i oni su me utoliko više omrzli i, stalno strepeći da ne otkrijem njihovu pljačku, preduzimali su sve što su mogli, naravno potajno, iza leđa, da me unište, kako bi se bezbedno mogli koristiti opljačkanim plenom: neuspeo pokušaj da budem otpremljen na Goli otok, ukidanje Instituta za proučavanje književnosti Akademije nauka - kako bih ostao bez posla u njoj, uz istovremeno onemogućavanje da se izvan nje zaposlim prema svojoj spremi; neuspeli pokušaji da mi se otkaže rad u Odboru za izdavanje korpusa narodnih pesama, onemogućavanje izbora za dopisnog člana Akademije, umanjivanje moje zasluge za priređivanje petotomnog zbornika Vukovih neobjavljenih pesama, prinudno prevremeno penzionisanje uz uskraćivanje saradnje sa Akademijom i smetnje da mi Akademija objavi studiju „Nepoznata drama Laze Kostića“, pa je, kada se u tome nije uspelo, izmenjen njen prvobitni naslov. Moja velika krivica je bila što sam verovao u poštenje istaknutih članova Partije, koja je propovedala pravdu,a čiji su predstavnici, bili spremni na najveće zloupotrebe.

NISAM učinio ništa od onoga što je trebalo učiniti da bi se izbegle, ili bar umanjile te nevolje, jer sam postupio onako kako mi je jedino bilo moguće. Znao sam da su pljačkaši očekivali da se kao opljačkani javno pojavim i bili su spremni da me čitavim nizom laži i kleveta ne samo ućutkaju, nego i zauvek unište. Da me javno napadnu nisu se usuđivali, najpre zbog autoriteta koji sam imao kao demobilisani poručnik JNA i službenik Narodne skupštine, a kasnije kao saradnik Akademije nauka i sve istaknutiji naučni radnik, jer su se bojali da u odbrani ne budem primoran da otkrijem njihovu nedostojnu ulogu, pa su zato stalno nastojali da me potajno i podmuklo unište. Na svoju žalost, uz stalno nespokojstvo i zebnju da tajna o njihovoj pljački i zloupotrebi ne prodre u javnost, oni u tome nisu uspeli, bar ne u potpunosti, jer sam, ometan u jednoj vrsti istraživanja, sa isto takvim uspehom otpočinjao drugo. Tako sam se, onemogućavan da nastavim rad na Skerliću i srpskom realizmu, opredelio za proučavanje života i rada Vuka Karadžića i problema srpske narodne poezije. Za narodnu književnost, koju sam zavoleo još u detinjstvu, ne bih nikad imao toliko vremena, a proučavajući sa uspehom život i rad Vuka Karadžića, on mi je postao najdragoceniji učitelj i uzor u životu i radu. Od njega sam naučio kada se istina koja ugrožava život može otkriti, a kada je valja „lepo prećutati”. Njega su, kao i mene, ometali i onemogućavali u radu, ali on je to strpljivo podnosio i istrajno radio na ostvarenju ideala koje je sebi postavio kao životni cilj. Umesto da ga slome, prepreke su ga čeličile i doprinele da postane ono što je bio - VUK.

NISAM imao razloga da zavidim Gligoriću i Đuriću na postignutim uspesima u karijeri, koje su ostvarili zahvaljujući pljački mojih „Srpskih realista“. Pre su oni imali razloga da zavide meni, što sam i pored svih nevolja koje su mi pričinjavali i umanjivali njihov značaj, objavio brojna dela, stekao uvažavanje u zemlji i izvan nje. Nisam ih mrzeo, jer sam znao da su ometali moj rad i učinili sve što su mogli, kao vaspitanici komunističkog morala, da „cilj opravdava sredstva”. Pre su oni mene neodoljivo mrzeli, jer sam bio jedini živi svedok njihove pljačke i zloupotrebe. Bio sam spreman i da priznam njihove zasluge za vaspitanje univerzitetske omladine, kojoj su štedro dodeljivali položaje na univerzitetima i u izdavačkim ustanovama, iako su je mobilisali protiv mene, jer su mnogi iz njenih redova cenili moj naučni rad i rado slušali moja predavanja na naučnim skupovima. Još više su me cenili oni kojima sam, izazvan, nagovestio razloge zbog kojih su bili mobilisani protiv mene.  Kada sam u studioznoj „Istoriji srpske književnosti“ Jovana Deretića, u kojoj mu je bilo zabranjeno da spomene moje ime, video napomenu da Gligorićeve „posleratne naučno-kritičke studije (...) kao da ne potiču od istog čoveka” (Beograd, 1983, str. 567), napomenuo sam Deretiću ko je taj „drugi čovek”. To ga je jako iznenadilo, tek tada je shvatio zašto mu je bilo zabranjeno da me uvrsti u   knjigu, pa mi je, do kraja života, bio privržen i odobravao moje ocene povodom pojedinih referata na naučnim skupovima.

ZASLUŽENO KAŽNjAVANjE

AKADEMIJA je ipak kaznila Gligorića time što mu je uskratila ponovni predsednički mandat, zbog čega se, razočaran, „distancirao” od nje, a Đuriću, koji je posle njegove smrti nastavio sa bezakonjem, onemogućivši mi svaku dalju saradnju sa Akademijom, nije dopustila da zauzme predsednički položaj. Pored toga, doživeo je gorku sudbinu da budu otkrivena njegova nedela, usmerena ne samo na moju štetu, nego na još veću štetu Srpskoj akademiji nauka i umetnosti i srpskoj nauci i kulturi, a da pri tome niko nije ustao u njegovu odbranu, ni u odbranu onoga kome je iz lične koristi kao učesnik pomagao.

 SUTRA: OBRAČUN SA OSNIVAČIMA MODERNE KNjIŽEVNOSTI  

Preporučujemo

Feljton

0 20

ISTORIJA BEŠČAŠĆA IZ IDEOLOŠKIH VREMENA: Objavljivanjem 2007. Mladenovićevog "srpskog realizma" skinuta je mrena iz istorije književnosti

22. 04. 2025. u 18:00

Feljton

0 2

NEZAJEŽLjIVE OSVETE AKADEMIKA GLIGORIĆA: Gligorić je omalovažavao osnivače moderne srpske kritike Jovan Skerlića i Bogdana Popovića

19. 04. 2025. u 18:00

Feljton

0 5

GAŠENjE BEOGRADSKE FILOLOŠKE ŠKOLE: Mladenovićevo životno delo Srpski realisti inelektulano je pokrao akademik Velibor Gligorić

18. 04. 2025. u 18:00

Feljton

0 12

STROGA TAJNA O PLAGIJATU IPAK PRODIRE U JAVNOST: Profesor Živomir Mladenović je redovno pozivan na sve naučne slavističke skupove

17. 04. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije