FAVORIT PARTIJE ULAZI U AKADEMIJU NA MALA VRATA: Velibor Gligorić koji je posle 1948. "po kratkom postupku" postao stručnjak za realizam

SPASONOSNO rešenje iz „pat-pozicije” u kom su se našli Izvršno veće (vlada) Srbije i SANU, oko prijema Velibora Gligorića u Akademiju, stiglo je od Udruženja književnika Srbije, koje je kao svog kandidata za SANU predložilo svog predsednika, Milana Bogdanovića.

STUDIJE Živomir Mladenović bio je gost engleskog slaviste Edvarda Goja , Foto arhiv porodice Mladenović- Jurković

To je omogućilo SANU da obojicu 14. juna 1955. godine izabere u svoje redove, kao dopisne članove, čime su, bar privremeno, bile zadovoljene sujete i ambicije dvojice elokventnih rivala.

Iako je u Akademiju ušao na „sporedna vrata”, Gligorić je kao „favorit” vlasti i Partije brzo napredovao, tako da je za redovnog člana izabran već 30. januara 1958. godine, 1960. izabran je za sekretara, 1965. za potpredsednika, da bi se već 1965. godine (posle deset godina članstva u Akademiji) našao na mestu predsednika Srpske akademije nauka, na čijoj će funkciji provesti punih šest godina (njegov protivkandidat u izboru za dopisnog člana Milan Bogdanović, za redovnog člana izabran je decembra 1959). U tom periodu beogradski izdavači su stigli da izdaju neke Gligorićeve knjige, eseja, kritika i studija, tako da bi - smatrao je Siniša Stanković, a preneo nam Slobodan Nešović - to što je Gligorić, mada na neuobičajen način postao član, pa potom čak i predsednik Akademije i „Milanković, da je to doživeo, verovatno bio zadovoljan”(??). (...) Teško je u to poverovati, pogotovo da je znao da je u međuvremenu rukopis Živomira Mladenovića „Srpski realizam“, podnet 1947. Ministarstvu prosvete na anonimni konkurs, očigledno stigao u ruke honorarnom profesoru Beogradskog univerziteta Veliboru Gligoriću, koji je posle 1948. godine „po kratkom postupku” postao stručnjak za realizam, koji je počeo predavati na fakultetu, da bi već 1954. (dakle, godinu dana uoči izbora za akademika!) pritisnut potrebom da za Akademiju ima i objavljeno neko reprezentativno delo, i objavio ovu knjigu pod istovetnim naslovom: `Srpski realisti`.”

Autor se takođe oslanja na studiju Živomira Mladenovića „Srpska akademija nauka i njeno objavljivanje narodnih pesama“ (u knjizi: „Na izvorima narodne pesme“, 2005), koja potkrepljuje ovo tvrđenje činjenično dopunjava njegov zaključak o Milutinu Milankoviću, naučniku svetskih razmera - i njegovoj sumnji u regularnost i častan način izbora V. Gligorića u red akademika, odnosno, da je bio u pravu. (Naprotiv, Gligoriću na istoj poziciji sekretara SANU, nije smetalo da veoma efikasno spreči slično zvanje svom oponentu i večitom rivalu, Živomiru Mladenoviću 1966. godine, kada je on bio predložen za ovo zvanje, a o čemu saznajemo više iz ovih memoara, ali i iz knjige „Na izvorima narodne pesme“, 2005. godine).  

KADA već sam predmet spora o plagijatu i intelektualnoj krađi skoro više nikoga nije zanimao i već postao stvar poluvekovne prošlosti (jedan od aktera, V. Gligorić je davno napustio ovaj svet, a drugi se bližio stotoj godini života), pojavio se rad sa željom njegovog autora da se jednom za svagda razreši ovo pitanje. Metodom uporedne analize oba objavljena izdanja „Srpskih realista“ (onog iz 1954, i ovog 2007) pod istim naslovom, a različitih autora, dr Milorada Jevrić je objavio rad pod naslovom „Velibor Gligorić i Živomir Mladenović - anatomija osporavanja“ , iz kojeg ćemo izneti najvažnije postavke, zaključke i rezultate ovih istraživanja. Nema sumnje da je M. Jevrić prvi sistematično posvetio naučnu pažnju ovom slučaju, motivisan, po sopstvenom svedočenju, upravo pojavom knjige „Srpski realisti“ Živomira Mladenovića (2007).

Navodeći da se posle Drugog svetskog rata književnost epohe realizma „na našim katedrama najviše učila iz knjige `Srpski realisti` Velibora Gligorića”, da su iz nje „učile mnoge generacije”, a da su uz njene rezultate i ocene „stasavale i mnoge ličnosti iz sveta nauke i literature” (čiji je uticaj sa krajem veka „počeo da opada”), autor iskazuje „radosno iznenađenje” kada se 2007. pojavila (na oko 650 strana) i knjiga Živomira Mladenovića pod istim naslovom. Ulazeći u sam problem, a prateći navode samog Mladenovića, da su Gligorićevi „Srpski realisti“ „verovatno plagijat”, i sam Jevrić, zainteresovan (sa naglaskom da je u razgovoru sa „dobrim poznavaocima Gligorićevog dela” osetio „otpor” na ove tvrdnje) odlučio je da rasvetli ovu dilemu, jer po njemu „tu nešto postoji kao sporno”, što je u ovom radu pokušao da razreši. U tom smislu svoju analizu je usmerio na tri istraživačka cilja: 1) upoređivanje dva rukopisa, 2) razgovor sa (još uvek živim Ž. Mladenovićem); 3) sagledavanje Gligorićeve bibliografije s obzirom na oblasti kojima se ovaj bavio. Želeći da bude maksimalno objektivan i nepristrasan, Jevrić je pristupio tzv. spoljašnjoj, činjeničnoj analizi, koju ćemo ukratko izložiti. Kao prvo, ono što podvlače i ostali pobornici „kanona” o Gligoriću: „Gligorić je pisao opširne rasprave o pojedinim srpskim realistima i pre 1947. godine” (Jevrić, 2008). Navodi se, takođe. Gligorićeva knjiga „Kritike“ (iz 1945), u kojoj su zastupljeni Bora Stanković (23 strane), Radoje Domanović (11 stranica) i Branislav Nušić (studija od 90 stranica). Ovi radovi se nisu kasnije našli u „Srpskim realistima“, naglašava Jevrić. Takođe 1946. objavio je i „knjižicu” o Svetozaru Markoviću (tekst je takođe nezastupljen u „Srpskim realistima” iz 1954).

IZ OVIH navoda, Jevrić tako „obara” Mladenovićevu tezu da se Gligorić „nije bavio realizmom” i ranije (tj. pre Drugog svetskog rata), izvodeći dosta ishitren zaključak da su rukopisi „Srpskog re- alizma“ „nastali nezavisno jedan od drugog”, za šta mu je kao dokaz poslužila činjenica da „bi prepoznavanje istog stila i sadržaja, pa i samog naslova, podrazumevalo postojanje neinventivnosti i neoriginalnosti kod onog drugog” (Jevrić, 2008), odnosno, „potpuno ignorisanje svog suparnika, što je bilo vrlo moguće” sa „stanovišta ondašnjih prilika” i „partijskih direktiva”, čime pomalo „staje na stranu” Mladenovića. Iz toga izvlači i doista neobičnu pretpostavku - da Gligorić uzima „isti naslov” (navodeći da to sugeriše „neinventivnost i neoriginalnost” nekog ko preuzima tuđi rukopis!), što mu je i ključni dokaz da nije u pitanju plagijat! Idući ovom logikom, on tvrdi:

„Da plagiranja nije bilo potvrdiće nam i detaljno poređenje dva teksta, a podudarnost samih naslova ne bi mogla biti sasvim slučajna, već će pre biti rezultat one bahatosti i ignorancije Gligorićeve koje je gajio prema svom suparniku, i u to vreme slabijem oponentu.” (Jevrić, 2008)

Navešćemo ukratko, po Jevriću, rezultate „spoljašnje analize” sadržaja obe knjige.

Mladenovićev originalni rukopis „Srpskih realista“ sadržavao je devet studija (a desetu, o Radoju Domanoviću, autor „do konkursa nije uspeo da završi”). Ovde Jevrić daje interesantnu opasku - da je Mladenović knjigu završio sa Domanovićem (i nije stigao da je preda na konkurs?), „sudbina ove knjige bila bi sasvim drukčija” kao i „naučna sudbina njenog autora”, jer je „naučnu slavu i profesorski ugled u svom vremenu poneo Velibor Gligorić, što implicira da je Jevrić uveren i nesvesno priznaje da je Ž. Mladenović ipak intelektualno pokraden! (Jevrić 2008). Tu se, dakle, podtekstualno provlači Jevrićeva sumnja u originalnost Gligorićevog rukopisa?

REALIZAM BEZ PESNIKA

U OPISU Mladenovićeve knjige, dr Milorada Jevrić naglašava da svoje „Srpske realiste“ Živomir Mladenović počinje opštim pogledom na epohu realizma kroz studiju o Svetozaru Markoviću, a dovršava je studijom o pesniku Vojislavu Iliću (kojih kod Gligorića nema). Navodeći da Gligorić „ne govori o Iliću kao ni o poeziji uopšte”, autor napominje da je Gligorić „izgleda realizam smatrao isključivo proznom tvorevinom, u kojoj pesnici nemaju šta da traže, što već predstavlja ozbiljan nedostatak ove, Gligorićeve knjige. U tom smislu, „Mladenovićeva rukopisna knjiga je kompletnija, potpunija, iako je pisana na nešto manjem brojem strana”.

 SUTRA: PRIČA O REALISTIMA ZAKASNILA POLA VEKA 

Preporučujemo

Feljton

0 5

NEZAUSTAVLjIV USPON NA NAJVIŠE POZICIJE: Đilas je pisao da su rečenice Velibora Gligorića bile slabo sklopljene i jedva pismene

26. 04. 2025. u 18:00

Feljton

0 6

AKADEMIKOV VELIKI POKOLj NAJZNAČAJNIH KNjIŽEVNIKA:Iako pravnik Velibor Gligorić je postao profesor Filozofskog fakulteta i predavao književnost

25. 04. 2025. u 18:00

Feljton

0 2

OBRAČUN SA OSNIVAČIMA MODERNE KNjIŽEVNOSTI: Velobor Gligorić je ostrašćeno i bahato ocenjivao dela u posleratnoj srpskoj književnosti

24. 04. 2025. u 18:00

Feljton

0 6

SVEDOK ZLOUPOTREBA U SRPSKOJ AKADEMIJI: Od Vuka Karadžića Mladenović je naučio kada se istina koja ugrožava život otkriva, a kada se prećuti

23. 04. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije