SRBIJA NE PRIHVATA EUTANAZIJU: Da li bi "ubistvo iz milosrđa" trebalo omogućiti najtežim bolesnicima?

U SRBIJI pacijent koji je teško oboleo može sebi da okonča život samo ako odbije propisanu terapiju i ako tu odluku donese u stanju uračunljivosti.

Foto Shutterstock

To praktično znači da je u našoj zemlji dozvoljena pasivna eutanazija, dok ona koja podrazumeva davanje nekog leka koji direktno uzrokuje smrt obolelog - nije dozvoljena.

Srbija je jedna od evropskih zemalja koja ne dozvoljava eutanaziju i sudeći po trenutno važećim društvenim normama i etičkim principima ona u skorije vreme neće ni biti dozvoljena.

Međutim, pitanje eutanazije i kod nas i u svetu se ponovo aktuelizovalo sa aspekta njene etičnosti zbog vesti da je Holanđanki Zoraji ter Bek koja je imala svega 29 godina, nakon tri godine procesa, odobren zahtev za "ubistvo iz milosrđa" zbog nepodnošljive duševne patnje usled depresije, čime je nedavno okončala svoj život. Inače, Holandija je zemlja u kojoj je zakon o ubistvu iz samilosti najliberalniji, o čemu svedoči i primer Marka Langedijka koji je nakon osam godina neuspešne borbe sa alkoholizmom, u 41. godini, odlučio da umre. Za mnoge je zapanjujuća i činjenica da je u Holandiji i Belgiji od 2014. dozvoljena eutanazija i za pacijente mlađe od 18 godina. Maloletnici mogu sami da zatraže da ih usmrte od 12. godine, iako je saglasnost roditelja ili staratelja obavezna do navršene 16. godine.

Iz svega navedenog i stručnjaci u Srbiji su ponovo razmatrali pitanje eutanazije, jer je činjenica da se ona sve više od pacijenata u terminalnom stadijumu bolesti pomera ka hroničnim bolesnicima, od svesnih do nesvesnih pacijenata.

- U Krivičnom zakoniku Srbije "lišenje života iz samilosti" je krivično delo, dok je Zakon o pravima pacijenata legalizovao pasivnu eutanaziju, jer predviđa pravo pacijenta, ili njegovog zastupnika da odbije predloženu medicinsku meru, čak i u slučaju kada se njom spasava ili održava njegov život, ali samo pod uslovom da je pacijent sposoban za rasuđivanje - kaže za "Novosti" dr Vladan Čokić, redovni član Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva (SLD), naučni savetnik i donedavni predsednik Etičkog odbora Instituta za medicinska istraživanja, Univerziteta u Beogradu.

Prednacrtom Građanskog zakonika u Srbiji koji je napisan 2015. godine bilo je predviđeno da se pravo na eutanaziju odobri i kod nas.

- Ovaj predlog do danas u Srbiji nije usvojen i pored produžene javne rasprave - priča Čokić. - SLD i Lekarska komora su u zajedničkom saopštenju 2016. naveli da je eutanazija neetična i da odredbe o ovom pitanju treba da budu izbrisane iz Nacrta Građanskog zakonika, pozivajući se na Hipokratovu zakletvu i Kodeks profesionalne etike. Istovremeno i Srpska pravoslavna crkva je osudila njenu primenu.

Ipak, kada je o pozivanju na Hipokratovu zakletvu reč, naš sagovornik navodi da je mnogi tumače i slušaju po potrebi:

- U Hipokratovoj zakletvi piše: "Nikome neću, čak i ako me zamoli, prepisati smrtonosan otrov niti ću mu dati savet koji može prouzrokovati njegovu smrt". Međutim, u Hipokratovoj zakletvi takođe piše: "Niti ću dati ženi sredstvo za pobačaj", a u Srbiji se godišnje izvrši dve do tri hiljade abortusa koji nisu spontani ili medicinski indikovani po zvaničnim podacima Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut".

Da razloga za odobrenje prava na namerni prekid života ima, svedoče podaci da je skoro 60 odsto pacijenata koji su izabrali eutanaziju 2023. godine u Belgiji i Kanadi imalo rak.

- Od kada je uvedena u svetu, beleži se neprekidno povećanje broja eutanazija - priča dr Čokić. - U Švajcarskoj je ovaj postupak odobren davne 1942. godine. Legalna je i u Holandiji i Belgiji (od 2002), Luksemburgu (2009), Španiji (2021), Portugaliji (2023), nekim državama SAD-a, Nemačkoj (od 2020) i Austriji (od 2021). U 2023. eutanazija je činila gotovo šest odsto ukupno preminulih u Holandiji, što je jedan slučaj na 20 umrlih. U Belgiji je tokom prošle godine eutanazirano 3.423 građana, što je povećanje od 15 odsto u odnosu na 2022. U Kanadi je broj slučajeva eutanazije porastao sa oko 1.000 na oko 16.000 od 2016. do 2023. godine.

Zakonodavci su glasali protiv legalizacije eutanazije u Francuskoj, Engleskoj i Škotskoj.

- Oni su se opredelili za poboljšanje usluga palijativnog zbrinjavanja i edukaciju zdravstvenih profesionalaca, što se i u Srbiji pokušava - kaže naš sagovornik.

On navodi da su argumenti u prilog eutanaziji terminalni stadijum bolesti uz nepodnošljiv bol, da samoubistvo nije zabranjeno, dilema između mirne i nešto ranije smrti ili veoma bolne i nešto kasnije smrti, velikodušan čin prema bližnjima... Argumenti protiv su nepredvidljivost terminalnog stadijuma, nehumana eliminacija slabih, starih i različitih, to što je kod nas smrtna kazna zabranjena, socijalni i crkveni odnos prema samoubistvu, pitanje poverenja javnosti u medicinu i lekare...

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije