VERUJEM DA JE OVDE ZAČETAK EVROPE: Dušica Savić Bengijat, arheolog, pisac, ilustrator o inspiraciji, svojim delima, složenosti mitova....

MEĐU onima kojima je dat dar, da sve što dotaknu pretvore u nešto lepo, mudro, dobro, jeste i Beograđanka Dušica Savić Bengijat - po obrazovanju arheolog, koja je kao mlada bila u timu profesora Dragoslava Srejovića, dok je otkrivao Lepenski vir, a potom postala i uspešan pisac, ilustrator, slikar...

Z. Jovanović

Ova autorka čak 14 jedinstvenih, bibliografskih izdanja, knjiga pisanih na engleskom i srpskom, svojeručno ilustrovanih i nagrađivanih (na Sajmu knjiga pripalo joj je priznanje ULUPUDUS za ilustraciju njenih "Damasenovih priča"), neprekidno oplemenjuje sve oko sebe. Od zlatnih, secesiji nalik šara, na parketu svoga stana, preko slikanja ikona, uz pomoć sopstvene tehnike izlivanja gipsa na staklo, do ukrašavanja uskršnjih jaja, koja su mala umetnička dela.

- Počela sam da slikam kada sam otišla u Ameriku, jer je to bila neka potreba za identitetom u stranom svetu - priseća se sagovornica. - Potom sam uspešno izlagala i u Sijeni, Kopenhagenu, Francuskoj, kao i ovde. A prvu knjigu, "Heraklov san", napisala sam na engleskom. To je jedna mitološka priča, sa nekim ličnim zaključcima. Želela sam da napravim naučni rad, ali delovalo mi je to nekako suvoparno, pa sam se odlučila za formu priče. Imala sam sreću da je predgovor pisao profesor Vid Tomašević, veoma obrazovan antropolog, pravi erudita, koji je predavao u Bafalu. Prva knjiga koja mi se pojavila na srpskom je "Didima", takođe inspirisana mitologijom. Kada se u meni rodi neka priča, tekst, odmah dobijem želju i da je ilustrujem. Samo jedno svoje delo ostavila sam bez ilustracija, jer sam tako osećala.

Z. Jovanović

Za umetničko stvaralaštvo, kaže, najbitnija je inspiracija, koju jedan njen prijatelj zove kreativnim imperativom:

- To je nešto što morate da izoridte. Kada niste nadahnuti, ne počinjite ništa. Jer, nije važno hoće li se to nekom dopasti, ili šta će ko reći, hoćete li dobiti nagradu. Želja koju sebi ispunite nema cenu.

Mitovi su neki od glavnih motiva njene umetnosti, a mitologiju, sa kojom se susrela još u detinjstvu, a koja ju je pratila i kroz studije (mada je nisu imali kao predmet na arheologiji), intenzivnije je počela da izučava u Kaliforniji, posebno u bogatoj biblioteci univerziteta UCLA.

Z. Jovanović

- Mitologija je kao luk, kada krenete da ga ljuštite, stalno nailazite na nove slojeve. Čitanje o mitovima može da vas odvede na različite strane, pa tako saznate da Aleksandar Makedonski nije uopšte bio veliki vojskovođa, već je išao u Indiju na hodočašće, kao pre njega Herakle i Dionis, inače, bog iz Niša. Aleksandar je jurio ka istoku iz jedne druge potrebe ili želje, koja ima veze sa verovanjima. Svaki horoskopski znak ostaje 2160 godina na nebu, što je tada bio Ovan. On je i na svom šlemu imao ovnovske rogove. Žurio je u Indiju jer je verovao da će proći kroz Božja vrata, Porta de orom, dok su ona još otvorena, dok je još trajala era Ovna. Usput je, ipak, morao da se bije.

Savremena zapadna civilziacija, iako je dosta oslanjena na grčku mitologiju, smatra sagovornica, ne poznaje je dovoljno:

- A grčka mitologija je zapravo dosta toga preuzela od Pelasta, koji su ovde, na Helmu, bili domorodačko stanovništvo. A to smo mi. Nedavno sam pisala o Dodoni, nadam se da će to uskoro biti objavljeno, velikom svetilištu u Epiru, koje je bilo ispod hrasta. Proročanstva su tu sveštenici davali na osnovu toga kako se kretalo lišće hrasta, kako je šumelo. Hrast je važan i u Trakiji, od hrasta je i kruna Filipa Makedonskog. Ako ne gledamo pisane elemente, već samo one arheološke - to je ista civilizacija... A šta je badnjak? Vezanost za hrast ima dublje korene nego što mislimo. Sem toga Zves u pelaškoj priči, nije antički, već pelaški.

Lepenski vir, slavni lokalitet najstarije evropske civilizacije, u čijem otkrivanju je učestvovala, je još jedna velika misterija, jer je mnogo toga ostalo neistraženo i netumačeno:

- To je bilo pre svetilište, nego mesto za stanovanje. Nije do kraja razjašnjeno ni kako su rađene u peščaru te njihove, prve monumentalne skulpture na svetu. Ni kako su uspeli da zadrže taj primarni oblik kamena, a služeći se samo blagim reljefom, davali snagu svojim porukama. Kažu da život potiče iz vode, koja je prva vajala taj kamen, dala mu je život. Zato su motivi ribe prisutni kao simboli tog života. I Tesla je rekao da su minerali živi, da nisu mrtve stvari, a u mitologiji postoji petrogeneza, rađanje iz kamena.

Z. Jovanović

Profesora Srejovića, seća se kao velikog naučnog autoriteta, erudite:

- Da li je grešio? Neću da ulazim u to, jer je shvatao koliko je to što je pronašao veliko. Nažalost, zbog ljudske ljubomre i zavisti, odmah su počeli da ga seku. I sam je rekao: "Od kada sam otkrio Lepenski vir nisam se iskreno nasmejao." Bilo je mnogo ružnih stvari. On je i za Gamzigrad znao da je carska palata, kada su svi govorili da je to samo kastrum.

Pored Lepenskog Vira, na našoj teritoriji, u Starčevu i Vinči, iskopani su i drugi drevni, za svetsku arheologiju značajni nalazi, ali mišljenje je naše sagovornice, da dosta toga nije bilo dobro obrađeno, mnogo je zataškano, mnogo iskvareno.

- Ne mogu da dođem do razloga zašto je to tako, osim što kao i Marija Gimbutas, verujem da je ovde začetak Evrope - ističe arheolog, koja je duboko uverena da je uticaj, takozvane nemačke škole, na našu nauku još od 19. veka, pa do danas: poguban. - Moj kolega Đorđe Janković, tvrdio je da je našao slovensku keramiku iz 3. veka. I šta ćemo s tim? Bili smo ovde i pre tog šestog veka, kako nas je to nemačka škola ubedila da smo došli sa Karpata.

Zemlja krade zemlju

Foto Z. Jovanović

BILO je momenata, dok je rasla i sazrevala uz oca, našeg slavnog psihijatra Veselina Veska Savića, koji su je obeležili, ikao se njome, kaže sagovornica, više bavila nana, mamina majka:

- Tata je obožavao svog dedu i bili su veoma bliski. Preneo mi je jednu dedinu priču o arhanđelima koji su sa neba posmatrali kako neki čovek krade grnčariju. Neki su se arhanđeli naljutili što se krši božja zapovest, a jedan, se smejao, jer je smatrao da "zemlja krade zemlju". Tata je tvrdio, da kada se raste sa takvim pričama, imaš jednu drugu percepciju života. I to je tačno. A kada sam ga, svojevremno pitala za Frojda, rekao mi je da je strašno da se čitava nauka o ljudskoj duši svede na jedan nagon. Govorio mi je i kako je Frojd smislo da sedi iza pacijenta, jer nikoga nije mogao da pogleda u oči.

Mnogo toga još, kako priča Dušica Savić Bengijat, trebalo bi dublje istražiti, objasniti, povezati. Steći pojam o civilizaciji...

- Na lokalitetu starčevačke kulture Blagotin, na malom komadu keramike pronađeno je urezano žitno zrno. Mesopotamci za Mlečni put kažu Žitno gumno, a mi Kumova slama. Jer, svaka ta čestica, zrno, poput transverzale, su duše koje padaju i odlaze gore. I otuda zrno žita na tom parčetu starčevačke keramike. Figura slična boginji majci, sa Lepenskog vira, postoji i u Irskoj, kao i tantrička Venera u Indiji. Niko još to nije povezao. Isti je koncept i položaj. Šta je to? Spoznaja je tu mnogo važnija od nauke. Taj intuitivan deo. Kada znate da je to to. Svaki narod, koji je rastao pod sličnim zvezdama je razvio nešto slično, što postoji u svima nama. I to znanje se prenosi.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije