ANALIZA "NOVOSTI" - ZAPADNI BALKAN U DRUGOJ LIGI: Ukidanje veta bilo bi jedna od najvećih novina

BRISEL se sprema da Srbiju zajedno sa Zapadnim Balkanom, ali i Ukrajinu i Moldaviju, primi u neku vrstu Druge evropske lige. Bila bi nam ograničena mnoga prava, kao što je stavljanje veta na odluke, ali bismo, ipak, na neki način, bili deo odabranog društva.

Foto AP

Francuska i Nemačka su upravo predstavile svoj predlog ostalim zemljama članicama, kojim bi trebalo da se, sa jedne strane, ispune najave predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela da budemo primljeni do 2030. godine i ostvari geopolitička težnja "kluba 27" da nas odvoji od Rusije. S druge strane, bilo bi smireno evropsko javno mnjenje u kome vladaju strah i umor od daljeg proširenja. To je, takođe, na neki način i ostvarenje davnašnje ideje o Evropi s više brzina.

Predlog, koji je predstavljen na sastanku ministara spoljnih i evropskih poslova, zamišljen je tako da EU može da se adaptira na dalje širenje, na osnovu nedavno iznetog stava predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, koja je prilikom prezentovanja godišnjeg stanja Unije navela da je uverena da EU u budućnosti može da funkcioniše sa 30 i više članova, ali da je otvorena prema reformskim idejama koje bi to omogućile.

Dokument koji su predstavile francuska državna sekretarka za Evropu Lorans Bon i nemačka pomoćnica ministra za evropske poslove Ana Lirman, sačinilo je 12 eksperata dveju zemalja i podrazumeva reformu institucija i budžeta EU u cilju daljeg širenja. Stručnjaci su na projektu radili od januara. Između ostalog, predviđa se i konkretno utvrđivanje datuma za prijem, ali o njemu tek treba da se razgovara.

Novi način glasanja unutar EU i više sredstava neophodni su za ostvarenje pomenutog projekta. S druge strane, na buduće zemlje članice staviće se jači pritisak za poštovanje pravne države. Insistiraće se na bržem sprovođenju reforme pravosuđa, borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, sprečavanju pranja novca, slobodi medija... U slučaju kršenja ovih pravila EU će moći da sankcioniše zemlje, pre svega blokadom fondova.

Proširenje bi bilo "progresivno", odnosno pristupalo bi se jednoj po jednoj "privilegiji". Nešto slično sadašnjem principu "klastera". Cela Unija bi bila oformljena u četiri koncentrična kruga, u kojima bi oni u jezgru imali najveća prava, do onih na periferiji koji bi pristupili principima EU, bezbednosnoj politici, energetskom i zajedničkom tržištu, ali bez punopravnog članstva. Nije teško zamisliti gde bismo se mi tu našli.

Prvi je "suženi krug" najvažnijih država, drugi predstavlja cela EU, u trećoj su pridružene članice, a četvrti, posledi krug, podrazumeva pripadnike Evropske političke zajednice, koja je osnovana prošle godine na inicijativu francuskog predsednika Emanuela Makrona. U njoj ima čak 47 članica. Praktično cela Evropa, bez Rusije i Belorusije. Ovaj "poslednji krug" imao bi samo konsultativni značaj.

Navedeni dokument predstavlja "mapu puta za potencijalno proširenje", a biće razmatran na neformalnom samitu u španskoj Grenadi početkom sledećeg meseca. Na taj način bi započela debata. A biće je. Jer, baltičke zemlje, Poljska, Danska, Finska i Švedska su u julu već dale svoju viziju proširenja na Zapadni Balkan, Ukrajinu, Moldaviju i Gruziju, uz rešavanje institucionalnih problema i korišćenje trenutka, ali bez popuštanja u kvalitetu. Ipak, Francuska i Nemačka imaju veću težinu.

Reforme iz ugla Pariza i Berlina predviđaju "prijem" bez menjanja postojećih ugovora. Moglo bi tako da se ide napred i bez veta najskeptičnijih zemalja. Ukidanje veta je jedna od glavnih promena. Reforma predviđa praktično uvođenje izjašnjavanja kvalifikovanom većinom, čime bi se unutar EU izbegle dosadašnje blokade prijema, ali i ekonomskih sankcija, isporuke oružja ili finansijske pomoći Ukrajini. Predložena je i promena računanja kvalifikovane većine, sa dosadašnjih 55 odsto zemalja i istovremenog predstavljanja 65 odsto stanovništva EU, na 60 odsto za oba segmenta. Konsenzus bi predstavljao izuzetak.

Broj evropskih komesara bi bio smanjen i ne bi više bio po nacionalnom ključu, odnosno ne bi postojala obaveza da svaka zemlja članica ima svog komesara. Utrošak uvećanog budžeta bi se tako osmislio da najveći deo ne ode na istok, ka novim članicama, što znači da bi restrikcijama bio deljen na kašičicu.

Potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić, komentarišući predložen plan reformi EU, objašnjava da se on pojavljivao i ranije, a da je sada stavljen u predlog.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije