МОЋ И НЕМОЋ ПАТРИЈАРШИЈЕ СА БОСФОРА: Цариград и расколи у православном свету - из прошлости и садашњости
22. 01. 2023. у 11:00
ПРАВОСЛАВНА црква, иако састављена од више (укупно 14) аутокефалних цркава, јединствена је у догматском и канонском смислу, јер је "Црква Бога живога, стуб и тврђава истине" (1. Тим. 3, 15).
Повезане вести
БОЈ НЕ БИЈЕ ОРУЖЈЕ ВЕЋ ЈУНАЧКО СРЦЕ: Енглези захваљујући Српском духу сагледавају свe димензијe рата
СРПСКА пословица каже: не побеђује се сјајним оружјем, но храбрим срцем. Не могу пронаћи прецизнији мото за моја запажања о Србима и њиховом духу.
02. 09. 2025. у 05:00
НАЈВЕЋИ ВОЈНИЧКИ ПОДВИГ У ВЕЛИКОМ РАТУ: Опис страхота из напаћене и ратом разорене земље
ЖЕЛЕЗНИЧКА станица у Београду разорена је бомбардовањем, а једну по једну, избирљиви аустријски топови разрушили су ближе станице, тако да смо морали да изађемо из воза у Раковици, девет километара удаљеној, и да се колима одвеземо у град.
02. 09. 2025. у 05:00
ЏЕЛАТИ СРПСКОГ НАРОДА: Невиђена свирепост Аустроугарских официра и војника у Шапцу
ДОК ручам скроман ручак у механи, механџика Персида Симовић прича ми шта су радиле Швабе. У њеној кући био се сместио један генерал са својим штабом.
02. 09. 2025. у 05:00
КРАЉ ПЕТАР И РУСКА МУНИЦИЈА ПРЕПОРОДИЛИ СРПСКУ ВОЈСКУ: Делићи херојског епоса који су надилазили савремени тренутак
У НИШ сам стигао 25. новембра 1914. Свакога дана пристизале су све боље вести са ратне позорнице, и најзад, 3. децембра 1914, српска војска ушла је у Београд.
02. 09. 2025. у 05:00
ГДЕ СУ ДОКАЗИ ДА ЈЕ СРБИЈА ИМАЛА УДЕЛА У АТЕНТАТУ: Покушаји цара Николаја ii да се преко Немачког двора избегне светски рат
ТЕК КРОЗ неколико недеља - а у неким детаљима и много касније - имао сам прилику да из дипломатске преписке и приватних писама сазнам многе податке потребне за суд о покушајима Русије да спасе мир.
02. 09. 2025. у 05:00
Најновије из рубрике
И СУТРА ЈЕ ВЕЛИКИ ПРАЗНИК И ПОСТИ СЕ: Празнујемо свеца који подсећа да чинимо добро другимо, а забрањује ово
СВЕТИ Лукијан, свештеномученик који је живео у Самосату у Сирији, рођен је у благородној породици и још у младости стекао изузетно широко образовање - како световно, тако и духовно. Његов живот био је пример постојаности у вери, скромности и подвижничке строгости, али и људске храбрости у времену када је зло владало светом.
27. 10. 2025. у 22:11
СТИЖЕ СНЕГ У ЈУТАРЊИМ ЧАСОВИМА: Снежни покривач покриће само ове делове земље, у другим крајевима Србије најављени пљускови (ФОТО)
РЕПУБЛИЧКИ хидрометеоролошки завод огласио се на свом званичном сајту најновијим саопштењем.
27. 10. 2025. у 20:48
ЧОВЕК ВЕЛИКОГ СТИЛА: Инсерти из живота на двору кнез Михаила Обреновића (1860 – 1868)
ЛИЧНОСТ кнеза Михаила Обреновића (1823-1868) једна је од харизматичнијих међу нововековним српским владарима, као што је и успомена на њега у свести српског народа остала привлачна, пуна различите симболике и „неке тихе меланхолије“.
27. 10. 2025. у 18:11
Приходи од доприноса виши за 14,6 одсто од планираног
УПРАВНИ одбор Републичког фонда ПИО одржао је седницу, 27. октобра 2025. године, на којој су донети Одлука о изменама и допунама Финансијског плана РФ ПИО за 2025. годину, као и Финансијски план Фонда за 2026. годину.
27. 10. 2025. у 16:33
ЈУГОСЛАВ КОСТИЋ ИСПРАЋЕН НА ВЕЧНИ ПОЧИНАК Сахрањен велики борац против сепаратизма: Био је велики у својој тишини и једноставности
ВАЖНО је запамтити његову посвећеност, рад и покушај да допринесе бољитку своје земље. Они који су га најбоље познавали знају да је његов највећи успех био у породици. Био је стуб на који су се ослањали и глас разума у тешким временима. Драги наш Југославе, тешко је пронаћи речи које би описале све оно што осећамо данас. Отишао си, али си оставио иза себе траг који се не брише. За свог сина Банета и ћерку Биљану био си много више од оца - био си њихов стуб, њихова сигурна лука и извор неуморне подршке. И данас када те нема схватају још више колико си био велик у својој тишини и једноставности.
27. 10. 2025. у 15:43
Milos
22.01.2023. 15:09
Satanizam iz USA na celu sa CIA se zestoko trudi da unisti sve duhovne i moralne vrednosti u ostatku sveta i prenese njihov bolesni sistem vrednosti. Iskreno se nadam da nikada u tome nece uspeti.
MILAN LEKIĆ
22.01.2023. 18:56
Добар текст у целини са малом датумском грешком која захтева добронамерну исправку због додатног разјашњења односа Српске Цркве са Цариградском патријаршијом. Године 535. основана је Јустинијана прима Цариградске патријашије (ЈПЦП) а не Охридска архиепископија Цариградске патријаршије (ОАЦП), која је уздигнута 1018. године. У борби за патријаршијски престо после пада Цариграда 1204. Д. Хоматијан и његов савременик Јован Апокавк епископ Наупактоса који се спомиње у тексту, неоправдано су оспоравали титулу „васељенског патријарха“, Михајла IV Атерианоса (1206-1212) коју је овај преузео од свог претходника Јована X Каматероса (1198-1206). „Латинско царство“, забранило је унутар зидина Константинопоља коришћење титуле „цариградског патријарха“, али су је сви патријарси током изганства у Никеји редовно користили. Титула „васељенског патријарха“, иначе, уведена је после Халкедонског сабора 451. Око ње, сем у време папе Гргура Великог који се јогунио није било спорова све до католичке шизме 1054, затим пада Источноромејског Царства 1453., а посебно после Тридентског сабора, када је из познатих разлога то питање проблематизовано позивањем на лажну Константинову даровницу. Из Папских биографија (Liber pontificalisa, прво и друго издање) знамо да ни на једном екуменском сабору није забележено присуство римских епископа (папа) што је најтврђи доказ да Римска црква прије 1204. није могла имати апсолутно никакав утицај на источној обали Јадрана. Српска Црква је недавно, оправдано, омогућила аутономију-аутокефалију својој епископији О.А. на простору Северне Македоније зато што та територија није била у саставу Србије (Српске земље Далмације, Босне, Захумља, Травуније и Раса) у тренутку проглашења њене аутокефалије СПЦ на, Васкрс 1220. Тачније, тада су од некадашње ОАЦП под јурисдикцијом СПЦ остала сједишта и Јустинијане приме (Царичин Град) и Јустинијане секунде (Улпијана, Грачаница) која је Немања раније добио као поклон од цара Манојла Комнена, као и Призрен и Милеје скадарске. Признање аутокефалије „Цркве Охридске архиепископије у Сев. Македонији“ (којој СПЦ уступа на коришћење своје храмове) је славе вредан канонски потез СПЦ поздрављен и од Руске цркве. Тим чином, премудрим, Светосавска црква сведена је на територију из времена свог оснивања, чиме је блокирана свака идеја паписта из Константинопоља и њихових спонзора у Берлину, Риму, Лондону и Вашингтону да би се у Босни, Црној Гори, Далмацији и на Косову могао применити „украјински“ модел разбијања њене вјековне структуре која са Светосављем, косовским и видовданским заветима представља нераскидиве кохезионе принципе свесрпског духовног јединства.